петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.06.2016. у 08:15 Ана Миловановић*

Нису веровали да ће толико људи подржати „брегзит”

Фото Ројтерс

Британија, тачније Уједињено Краљевство, још увек је синоним за империју, а стварна империја и даље се доживљава као њена млађа сестра. Међутим, да ли је тако и у самом краљевству? Управо из страха да Британци не почну да себе поново искрено доживљавају као империју, а не америчку колонију, ЕУ обожаватељи који управљају Британијом чинили су све, али баш све, само да у јавности то питање не осване и нe угрози њихову личну корист од „останка у ЕУ”.

У кампањи за останак и за одлазак (остављање, напуштање, звуче умилније, бежање тачније, главом без обзира најтачније) из ЕУ прошли су све фазе и ево и до краја дођоше, а врућем кромпиру и не приђоше. Чим су схватили да морају да одрже референдум, који су обећали прошлог маја у изборној борби завршеној (и за њих саме изненађујућом) победом, Торијевци су кренули да упозоравају више на предности останка него на „погубне, готово смртоносне последице „бежања. Наиме, било је то пре мигрантске кризе, пре тероризма у Европи и Лондона као његове будуће обавезне мете… Тада су веровали да ће сигурно добити „за”, а у петак су признали да никад не би организовали референдум да су знали да ће оволико људи подржати „брегзит”.

Подсећа се да су 1973. гласали за слободну трговинску зону, „а од тада jе без наше сагласности створена политичка унија”

Зато се сматрало да победа мора бити обезбеђена, чак и по цену неприхватљиве злоупотребе убиства посланице лабуриста Џо Кокс – ретко симпатичне политичарке, мајке двоје деце чија су се лица јасно видела на комеморацији (законито, једино уз пристанак родитеља) и супруге дивног човека који је потресно говорио на огромном скупу организованом на Трафалгар тргу. Али и искоришћене да се сви заговорници изласка прогласе присталицама таквих злочинаца, фашиста, чак нациста : „Ето какве су патриоте!”

Постојала је и званична кампања за излазак из ЕУ која је кренула из – Бристола. У марту је свако добио писмо, лично насловљено „Најважнији глас у твом животу!”, где се на једном листу наводи 10 од многих разлога за одлазак, нпр. склонити нас од „фрустрација преговарања с 28 различитих економија”, да вратимо наше територијалне воде, контролу риболова, „избор рибе”, „британска економија је пета на свету. Независни, ми можемо да седимо на врху стола оних који управљају светом... да будемо спасени од закона донетих од еурократа који никада нису посетили УК, да склонимо наше политичаре који нам не одговарају и неизабране европске комесаре... да ојачамо безбедност, поново успостављајући контролу граница...” Подсећа се да су 1973. гласали за слободну трговинску зону, „а од тада је без наше сагласности створена политичка унија, одузета су нам права да изаберемо нашу сопствену будућност”, зато „очекујемо дезинформације у наредним месецима”. Истиче се да је „будућност земље у питању, што је много важније од политичких каријера. Зато слушајте стварне људе и предузетнике који стварају богатство, а не главешине великих институција чији ће животи бити уздрмани изласком из ЕУ”.

На крају, али веома важно, славна дијаспора из Лондона, она која је свих 78 дана НАТО бомбардовања Србије протестовала испред Даунинг стрита, на прелиминарном гласању гласала је, треба ли рећи, за излазак из ЕУ!

*Доцент на БУ, тренутно у Лондону

Коментари19
a02ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Милас
Наравно да су знали резултет - не би ни организовали референдум. Овако, добили су аутогол. Било је то само прављење пазара и притисак на ЕУ да би УК добила посебан, специјални статус. Енглези су увек за себе мислили да су посебни. Енглеска и остатак света. Ипак, истини за вољу, треба рећи да су Енглези у великој мери у праву. ЕУ бирократија се претворила у велику хоботницу. Сувише је нормативизма и регулативе која је сама себи сврха. Бирократија, као и свака друга, себи измишља послове и прибавља све више компетенција на рачун пословне и других слобода. Енглези су испољили велику дозу егоизма, хоће само корист од чланстав у ЕУ, али не и обавезе. Мислим да ће Енглези одуговлачити са изласком, а и Парламент има право да поништи резултате референдума. Са друге стране, изласком УК из ЕУ, утицај САД на ЕУ се знатно смањује јер је УК била стожер проамеричких ставова у ЕУ. Опсаност од одвајања Шкотске и Северне Ирске је додатни врућ кромпир у грлу УК. Не личи ли помало УК на СФРЈ 1990. године
V.R.
Ej, bre, ljudi, pa ovo je samo deo "igre " koju su organizovali ostrvljani u saradnji sa prekobarcima, i nista vise, i nista manje. Naravno da u svakoj igri, pa i u ovoj, mora da bude gubitnika. A ko ce to biti, uskoro cemo saznati, mada se ocrtavaju, na horizontu NU (nemacke unije) glavni gubitnici, bez obzira sto mi nagadjamo. Ko ce to biti? Kao u svakoj igri onaj sa najmanje sanse da bilo sta povoljnije izvuce za sebe. Ne treba smetnuti sa uma da su, pogotovo u danasnjim vremenima, sve igre namestaljka onih koji njima i komanduju, i da su se oni u napred pripremili za ovu veliku, kao uostalom i za sve druge, propagandisticke "igrarije", u kojoj gube samo najslabiji. Svaki, imalo, pametni igrac, nikada ne stavlja sebe u poziciju da sutra mora da kamci na zajam, a da nema dovoljno da pregrmi krizu. Sve je bilo, bice i ostace povezano, kako sa ekonomijom tako i sa politikom i svim ostalim granama ljudskog bivstvovanja, tako da ne postoji nista tajno sto nece biti javno. JASNO KAO DAN.
Стефан Борота
ИЗА ЗАВЕСЕ – Све беше подношљиво док је предвече, пијуцкајући чај, већина Британаца умотана у топлу шкотску ћебад, деценијама читала Господара прстена, уживљавајући се у влажни свет Хобита. Дубоко успавана, пренула се тек када су тамо неки други, незаслужено, пожелели да са њима поделе благодети победе над Сауроном. Ко то тамо дира? Немој да неко дира! – чула се јека острвских поданика, забринутих да им не отму оно што су сами вековима отимали другима. И тако се опсене смењују. Право друштво спектакла – каже Александар Дугин, упозоравајући шта се још иза свега ваља.* То је оно што би из дремежа морало да прене и наше НАТО/ЕУ чаробњаке. [,] — * А. Dugin »Brexit, nothing personal«. Katehon, 24.06.2016.
старограђанин
Референдум о коме се говори у тексту одржан је 1975 године. В. Британија је ушла у заједничко тржиште 1973 године, а на референдуму, две године касније, изјашњавало се о томе да ли Британија треба да напусти заједничко тржиште или не. Тада је велика већина гласала за то да се остане у заједничком тржишту. Али, то је тада била економска, а не политичка, унија, што је огромна разлика.
Sinisa Micic
Na fakultetu sam imao predmet u kome smo izucavali EU. Pocev od njenog osnivanja pa do novih sporazuma, ucili smo svaki datum, ugovore prvu zajednicu za ugalj i celik i sl. Secam se da je jedan ciljeva EU bio da nerazvijeni regioni zemalja clanica sustignu razvijene. Mnogi ciljevi nisu ostvareni sem poljoprivredne politike, razvoj EU je u velikoj krizi, reforme su odavno trebali sprovesti... Na migrantskoj krizi su se videle sve slabosti, razlike u shvatanju, u kulturi i sl.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља