субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ НОВИНАРСКИХ ПРИЗНАЊА

Суд их кажњава, а странци награђују

На неколико последњих новинарских награда за истраживачке подухвате које додељују НУНС, ЕУ и америчка амбасада пала је сенка јер се, уместо на чињеницама, текстови заснивају на нагађањима
Аутор: Вишња Аранђеловићсубота, 25.06.2016. у 22:00
Награде УНС-а 2014. (Фото Танјуг)

Неке новинарске награде значајне су због имена, а неке због чека. Најбоља, али и најређа комбинација је када плакету са звучним именом прати и чек. То објашњава прашину коју је крајем 2015. године подигао „Александар Тијанић”, награда коју Удружење новинара Србије (УНС) од прошле године додељује за новинарску борбеност. Искусни уредници, позната новинарска имена, надали су се признању названом по једном од најзначајнијих српских новинара који за живота није добијао награде. Али, жири их је непријатно изненадио када је „Тијанића” доделио младој „Политикиној” новинарки Јелени Попадић. Ова награда је једно од највреднијих домаћих признања – и због имена које носи и због коверте у вредности од 2.000 евра која уз њу иде.

Али, шта се дешава када дође до раскорака између угледа и кеша? Шта је милије награђеним новинарима? Бизнисмен Богољуб Карић је доказао да чак и новинари који су годинама словили за људе од интегритета у једном дану могу добар део угледа да трампе за нешто лове. Само кад газда Боги назове!

Финансирајући медијске пројекте, ЕУ се по правилу ограђују од ставова које аутори износе у текстовима, али када доделе признања, они недвосмислено одобравају оно што је написано. Шта када се испостави да су текстови нетачни

Дебате око цене части и срамоте новинари су најчешће водили поводом награде „Браћа Карић”, али када су бирани за лауреате нису је се одрицали. Ово признање на почетку је било мерило квалитета – прву награду добио је легендарни новинар „Политике” Предраг Милојевић, дописник из Берлина и Лондона, аутор интервјуа с Хитлером, Черчилом, Мусолинијем... Након Милојевића браћа Карић су наградила позоришног критичара и интелектуалца Јована Ћирилова. Касније је то признање делило судбину политичких прилика у земљи па су је после петог октобра добили новинари Бојана Лекић, Милош Васић, Драган Бујошевић... A 2014. „за изванредна достигнућа у медијској сфери” награђен је власник телевизије Пинк Жељко Митровић.

​Марини Фратуцан награда за прилог о Сребреници
И новосадска новинарка Марина Фратуцан, која је последњих недеља у жижи јавности као донедавна хонорарна сарадница Радио-телевизије Војводине, добитница је међународних новинарских признања. Њој је у бугарском Пловдиву својевремено уручена награда Европске асоцијације регионалних телевизија Цирком за најбољи „њуз магазин”. Награђена је епизода емисије „Радар” чија је тема била посвећена обележавању две деценије од злочина у Сребреници, али и 23 године од злочина над српским цивилима на подручју Братунца. Тема емисије је била, објаснила је ова новинарка на ТВ Шабац, зашто је тешко изговорити „геноцид”, односно „назвати ствари правим именом”. Награђена емисија емитована је пре годину дана на војвођанском Јавном сервису, пошто је руски вето блокирао усвајање британског предлога резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН.

Због прихватања награде пећког могула и незадовољства колега с Деведесетдвојке, Бојана Лекић се осетила принуђеном да да отказ на Б92, што су челници овог радија поздравили као „високоморални чин”. У чувеној емисији на Студију Б засузила је док је објашњавала да је 33.000 марака уступила родитељима, али, у тријумфализму непосредно после петог октобра, део дотадашњих сабораца и јавности није могао да јој опрости што је прихватила награду.

Видевши кроз шта је прошла Лекићева, тадашњи заменик главног уредника НИН-а Драган Бујошевић признао је у емисији „Изађи на црту” да је у целој ситуацију добитник управо он и то зато што награду – није добио. Наиме, жири је у првом моменту одлучио да њему додели признање, али се од тога одустало јер је био ангажован на БК телевизији.

Бизнисмен Богољуб Карић је доказао да чак и новинари који су годинама словили за људе од интегритета у једном дану могу добар део угледа да трампе за нешто лове

„Ја сам срећно прошао у целој овој причи”, закључио је тада Бујошевић да се заправо спасао харанге и додао: „Да ли бих узео награду или не да сам на њиховом месту – верујте ми да не знам. То су вероватно ствари које се одлучују у том тренутку”. Али, већ следеће године дилеме није било – нашао се на листи новинара овенчаних Карић наградом.

И принципи новинара „Времена” Милоша Васића 2005. поклекли су пред Карићем – с бине београдског Народног позоришта објаснио је како је награда њему заправо добар знак за будућност истраживачког новинарства.

Последња епизода из медијско-паланачког живота Србије још једном је потврдила да је феномен политизације награда захватио чланове новинарске хемисфере. До сада је медијска чаршија заједљиво коментарисала да је за добијање већине признања пресудно да награђени, и они који награђују, долазе из круга истомишљеника. Да ли су последњи догађаји у вези да наградом „Милан Пантић” показали да је за награђивање новинара неопходно чак и да чланови жирија међусобно деле слична уверења? Наиме, награда за новинарску храброст, названа по убијеном јагодинском новинару, први пут за 15 година није додељена. Из „Вечерњих новости” су тврдили да је тако одлучио жири. Када се побунило Удружење новинара Србије (УНС), испоставило се да заседања није ни било и да „Вечерње новости” нису чак ни телефоном консултовале чланове жирија из НУНС-а, јагодинског „Новог пута” и књижевног клуба „Ђура Јакшић”.

„Мислите ли да толико треба да се расправља у јавности о томе да ли је додељена награда ’Милан Пантић’”, упитао је генерални директор и главни уредник „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић чланове УНС-а који су се повукли из жирија у знак протеста због деградације награде. Остало је нејасно колико је његовој одлуци кумовао – твитер, односно сукоб између Дмитровића и НУНС-а који је недавно ескалирао на друштвеним мрежама. Наиме, глодур „Новости” је чланове поменутог удружења на Твитеру назвао „антисрбима и кроатофилима”, а НУНС Дмитровића „војводом”, оптужујући га за „повратак говора мржње из ратних деведесетих”.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић истиче да је управо признање „Милан Пантић” до ове године важило за награду коју добијају журналисти без обзира којој редакцији или којем удружењу припадају.

– Нажалост, честа је појава да одређене награде одлазе само једном табору новинара или редакцији. Због тога смо од 2000. године почели да водимо статистику и она показује да су у мањини случајеви у којима су добитници признања уједно и чланови УНС-а – каже Брајовић. И заиста, први добитник награде која је добила име по колеги за чије убиство још нико није одговарао, био је Југослав Ћосић, данашња звезда Н1 телевизије.

Бранкица Станковић, награда „Југ Гризељ”, 2010. (Фото Танјуг)

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић сматра да новинарска удружења не додељују награде истомишљеницима, већ да се „разлике између УНС-а и НУНС-а рефлектују на добитнике награда”.

– Награде су израз разлика које постоје у погледу та два удружења на српско новинарство. Ниједан жири није безгрешан и нормално је да се дешавају пропусти. Ипак, када упоређујете НУНС и УНС, нама је посебно драго да су колеге из УНС-а из фазе у којој су најзначајнију награду „Димитрије Давидовић” додељивали новинарима попут Милорада Комракова или Драгољуба Милановића дошли до тога да лауреат ове награде буде и, рецимо Филип Шварм, уредник недељника „Време”, иначе угледни члан НУНС-а – каже Обрадовић.

Малерозни лауреати
 Новинари нису солидарни, али ће се сложити у једном – да немају среће. Раде стресан посао за мале паре. Немају радно време, а имају непријатеље. Мрзе их негативни јунаци њихових текстова, а не воле их много ни они о којима пишу добро. Њиховим саговорницима увек се чини да су у животу много бољи него у тексту. Све у свему, новинар мора да је увек на опрезу, па чак и кад прима награде. О томе сведочи случај дописника РТС из Пожаревца Новице Савића. Наиме, град је овог новинара 2014. наградио Октобарском наградом. Како и доликује награди за животно дело, поред повеље добио је и нешто новца – око 60.000 динара. Међутим, следеће године стигао му је подсетник о овом догађају и то из Пореске управе – решење на основу којег је у обавези да плати око 12.000 динара на име пореза на разлику у заради за месец када му је награда уручена. На жалбу лауреата Пореска управа је ипак утврдила да се не ради о екстрапрофиту.У београдској медијској чаршији још се препричава анегдота када је награда завршила у стечајној маси Карићеве банке. Новинар једног београдског недељника, пошто му је уручено признање „Браће Карић”, одлучио је да новац сачува у банци свог дародавца. Убрзо је Астра банка заједно с наградом отишла у стечај, а лауреат у потрагу за начином на који може да извуче паре.

Швармово име на списку добитника УНС-ове награде, ипак, никако није изузетак који потврђује правило. Напротив, поред уредника „Времена”, УНС-ову награду за уређивачки рад у последњој деценији добили су и Оља Бећковић, Љубица Гојгић, сатирични портал Њуз.нет, Ненад Љ. Стефановић… Не само што добитници нису чланови УНС-а, већ тешко да себе виде као истомишљенике УНС-а. Нино Брајовић извлачи закључак да је велика разлика између два удружења уочљива већ на основу спискова добитника њихових награда. За разлику од НУНС-а, ово удружење не бира добитнике награда међу политичким пријатељима, него међу најистакнутијим професионалцима.

У Србији има око двадесетак новинарских награда, а додељују их редакције, новинарска удружења, фестивали… Наше колеге се жале да су се награде показале као одлично средство за шминкање биографија. А врло често жири сумњивог ауторитета награду додељује онима за које је мало вероватно да ће их запамтити историја српског новинарства. Постоје и новинари који имају више награда него написаних текстова.

С нарочитим ентузијазмом журналисти се јављају на конкурсе Европске уније. Ове године делегација ЕУ издвојила је 15.000 евра како би наградила најбоље новинаре истраживаче. Међу награђенима је и БИРН-ов текст о испумпавању воде из копа Тамнава. Претходно је тај исти текст ЕУ финансијски подржала у оквиру пројекта „Јачање медијских слобода у Србији”.

И ту не би било ништа нарочито спорно да давно пре доделе награде БИРН-у од Светске банке нисмо сазнали да су новинари БИРН-а прећутали битне чињенице о овом пројекту, а које су и те како могле да утичу на став читалаца. Тако је БИРН-ов новинар Александар Ђорђевић прећутао да је пројекат „Тамнава” кредитирала Светска банка, да га је контролисала и да је утврдила да није било пропуста. БИРН је нетачно тврдио да конзорцијум који је добио посао није имао референцу, да су ангажовали подизвођаче, да је могла да се избегне примена Закона о јавним набавкама… Према новинарском кодексу, такав начин рада, када се чињенице прикривају, исто је што и изношење лажи. Финансирајући медијске пројекте, ЕУ се по правилу ограђују од ставова које аутори износе у текстовима. Но, када доделе признања, тиме ваљда недвосмислено одобравају оно што је написано. Како је онда БИРН-ово извештавање о Тамнави успело да испуни високе европске новинарске стандарде које ЕУ код нас заговара?

И награде за истраживачко новинарство које заједно додељују НУНС и амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду ове године је припала аутору једног у најмању руку мањкавог текста. У конкуренцији онлајн медија прву награду је добило истраживање КРИК-а о 24 некретнине које наводно у Бугарској поседује градоначелник Београда Синиша Мали. Много пре доделе награде испоставило се да трансакција није до краја проверена, да су неки детаљи спорни и да Мали у Бугарској изгледа има барем 23 стана мање него што је КРИК тврдио.

Упадљива је сличност између ових примера. ЕУ је финансирала и наградила БИРН, док је КРИК партнер америчке истраживачке мреже ОЦЦРП коју финансира УСАИД. Није ни чудо да се српска влада каткад упита да ли јој са Запада преко новинарских награда шаље поруку у ком правцу да усмери брод?

Разуме се да је за сваку похвалу спремност да се награђују новинари који истражују нечасне радње политичких функционера. Али да ли је та одлучност каткад селективна? Када је „Пиштаљка” ексклузивно обелоданила још крајем 2010. године, док је Демократска странка још била на власти, да 70 различитих државних органа и институција купује робу и користи услуге фирме тадашњег министра Оливера Дулића, био је то резултат спектакуларног истраживачког рада ком нико није нашао грешку. НУНС тада није сматрао да је тај текст вредан награде за истраживачко новинарство. Уместо „Пиштаљке”, те 2011. године признање је добио новинар Зоран Јанић за текст „Кабинет доктора Коштунице”, објављен на порталу Е-новина. По објављивању добитника протестовала је новинска агенција Бета, тврдећи да је награђени у тексту навео „врло тешке и апсолутно неистините оптужбе” на рачун Бете. Наиме, Јанић је написао да је ова агенција објављивала саопштења „земунског клана”. НУНС је своју одлуку правдао речима да су о добитнику одлучивали полазећи од претпоставке да су новинари – добронамерни.

Исте године Јанић је оптужио и редитеља Емира Кустурицу да је био курир Службе државне безбедности (СДБ) и плаћеног убице. Пошто је светски познати редитељ поднео тужбу, Јанић је изгубио процес, а у правоснажној судској пресуди пише да је аутор одговоран за изношење неистина и увреда и да те неистине пре објављивања није чак ни проверавао.

Слично се десило и у случају награде додељене новинарки Бете Ивани Јовановић 2009. године, непосредно пошто је у НУНС-овом „Досијеу о медијима” објавила текст „Ратници другог ешелона”. Доказујући тезу да су српски новинари одговорни за најтеже ратне злочине током сукоба 90-их, тројици новинара „Вечерњих новости” дописала је изразе којих у њиховим текстовима нема, а некадашњег новинара Ројтерса Вјекослава Радовића означила као аутора измишљене вести о убијеној српској деци у Вуковару. Шест година касније, београдски судови ставили су њен новинарски рад у потпуно други, мање ласкав контекст. Новинари „Вечерњих новости” добили су првостепени спор који су повели против Јовановићеве, док је Апелациони суд правоснажно утврдио да су Ивана Јовановић и НУНС повредили част и углед Вјекослава Радовића.

Упитан да ли ове лоше одлуке нарушиле кредибилитет награде, Вукашин Обрадовић каже да чланови комисије која бира добитнике не могу да предвиде како ће неко да пише у будућности. Наш саговорник истиче и да једино што може да се замери КРИК-овом награђеном истраживању – наслов.

– Наслов свакако не одражава оно што садржи текст, али даље из теста се види да је Синиша Мали један стан купио за себе а други за фирму коју је заступао. Проблем с НУНС-овом наградом, ако постоји, јесте у томе што у Србији нису до краја дефинисани стандарди истраживачког новинарства. Заправо, све је мање истраживачког новинарства, јер су редакције сиромашне и немају довољно финансија да подрже истраживачки текст на којем ће се радити месецима – истиче председник НУНС-а.

Наш саговорник објашњава и да су ту награду добили и Драго Хедл и Боро Контић, „људи који имају неупитне новинарске каријере”. Међутим, подаци о добитницима награда за истраживачко новинарство демантују Обрадовића – НУНС није наградио Хедла и Контића. Обојица су добила награду „Југ Гризељ”, коју додељују породица и пријатељи овог новинара.

Амерички амбасадор Мајкл Кирби и новинарке Весна Радојевић и Анђела Миливојевић, 2014. награда НУНС-а (Фото А. Васиљевић)

Обрадовић повлачи паралелу између награде коју су НУНС и САД доделили КРИК-у и признања које је УНС доделио Јелени Попадић. Наиме, председник НУНС-а подсећа да је Комисија за жалбе утврдила да је у текстовима насталим после уручивања награде „Александар Тијанић” Попадићева прекршила кодекс. И то је истина – чланови комисије осудили су је јер је истраживала донације које из страних фондова стижу на рачуне домаћих НВО и објавила податке америчког Фондација центра. Реч је о ауторитативном извору јавних података на ком се у Њујорку укрштају информације из 35 независних извора. Редакција „Политике” одбацила је оцену Комисије за жалбе, у чијем саставу преовлађују нунсовци, да преузимање јавних података са јавне базе података није по Кодексу новинара Србије.


Коментари9
888b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran V. Tosovic
Zapad , EU i SAD su osvedoceni neprijatelji srpskog naroda , a oni koje oni nagradjuju mogu da budu samo izdajnici i nista vise ! Castan covek , novinar ili bilo ko drugi , nikada ne bi primio nagradu iz njihovih ruku !
Ivan Ivanovic
Kada novinar krene na novinara, znas da iza tog novinara stoji politicar.
Pero Deformero
Ivanovic ili Ninic?
Препоручујем 2
Predrag Nedrag
Sto manji broj nagrada to bolji novinar, eto tako danas stoje stvari!
Sava T.
Analiza koju treba uvesti u obaveznu litaraturu na FPN-u. Da vide studenti sta se danas naziva istrazivackim novinarstvom i da vide kako se pise!
miroslav
Sve je na tržištu, pa i istraživačko novinarstvo. Ovi sa zapada imaju interese, svake vrste. Skromne plate kod nas a od nečega valja živjeti. Onaj ko plaća ima ulogu urednika. Svašta smo se mi nagledali i pročitali i tako već 25 godina. Istinu i mišljenje nam pokušavaju nametnuti političari, preko koga ako ne preko novinara. Svašta smo mi pročitali i vidjeli, od strane novinara i tako čitamo i gledamo "istinu" već 25 godina. Nagrade, donacije, gostovanja, čašćenja, sve je to težak rad, da bi se došlo do cilja, kojega postavlja politika domaća ili ona iz sveta. Treba samo znati odabrati pravu stranu,pa eto udobnog i ugodnog života, istina je i tako na margini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља