уторак, 11.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.03.2008. у 22:00 М. Момчиловић

Други век ХЕ Вучје

Инспирација уметника: Хидроцентрала Вучје (Фото М. Момчиловић)

Лесковац – Доајен фотографије Томислав Петернек отворио је у галерији Народног музеја у Лесковцу изложбу под називом „Свет фотографије – хидроелектрана Вучје”. Изложено је шездесетак фотографија насталих у мају прошле и почетком ове године у прелепом крајолику реке Вучјанке, а поред Петернека, међу ауторима су и Имре Сабо, Жељко Синобад, Драган Миловановићи други.

Хидроелектрана Вучје, која представља инспирацију за бројне уметнике, 2005. је уврштена у светску баштину технике. Овакво признање стручњака у то време имало је само 65 сличних објеката. Према не баш поузданим подацима, почела је да ради 24. децембра 1903. године, на Дан ослобођења Лесковца од Турака, и после хидроелектране на Ђетињи код Ужица то је била друга хидроцентрала у Србији. Но, за разлику од ужичке која због хидролошких прилика не ради, агрегати ХЕ Вучје и данас су у функцији. Није престала са радом ни у време Другог светског рата, када је овде извршена диверзија. Укључена је у систем Електропривреде Србије и годишње произведе око четири милиона киловат-сати струје.

Најстарија хидроелектрана у Србији која још ради закорачила је пре пет година у други век. Портпарол Електродистрибуције Лесковац Небојша Станковић каже за „Политику” да је главни иницијатор и један од главних инвеститора био Ђорђе Станојевић, блиски пријатељ Николе Тесле, човек који се занимао не само за многе области технике, већ и за фотографију.

– Средства у изградњу ХЕ Вучје уложили су лесковачки индустријалци који су 1901. године основали Лесковачко електрично акционарско друштво. Оглас за набавку опреме објављен је у бројним европским новинама и електрана је почела да ради врло брзо, чак и за данашње прилике. Да би струја стигла од Вучја до Лесковца, изграђен је далековод који се сматра првим далеководом у Србији – подсећа Станковић.

Камено здање на Вучјанки представља праву архитектонску лепотицу. Ради се о јединственом комплексу који поред саме електране чине турбине, генератори и сам захват воде која стиже каналом који је уклесан у стене и представља подвиг градитеља који су камене громаде разбијали динамитом. Вода која се захвата из Вучјанке, после проласка кроз турбине, враћа се у реку, тако да је обезбеђен природни ток и јединство природе и технике.

Коментари0
6d06e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља