недеља, 26.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:51
ИНТЕРВЈУ: РАДОМИР АНДРИЋ, песник

Највећи део живота остао је у честарима

Непроцењив је значај песника преображајника, какви су у првом реду, средином протеклог века, били Васко Попа и Миодраг Павловић. – Њихов модерни песнички израз тражио је и откривао антене које примају импулсе из дубинских слојева језика
Аутор: Зоран Радисављевићчетвртак, 30.06.2016. у 17:00
(Фото А. Васиљевић)

Радомир Андрић (1944), песник, књижевни критичар и есејиста, аутор тридесетак песничких књига, добитник је награде „Васко Попа”, једне од најугледнијих песничких награда, за књигу „Осим једне ствари” (изабране и нове песме), коју је објавила издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда.

У образложењу жирија, између осталог, се каже: „Награђена књига Радомира Андрића, припада оним делима савремене српске књижевности, која, у начелу своје стваралачке самобитности, изражавају несебична осећања да нам је свет, овакав какав јесте, једини дом, једино наше прибежиште, али прибежиште и за оне који долазе после нас, утолико лепши и подношљивији свет, уколико га и поезија учини хуманијим, као што је поезија Радомира Андрића.” Награда ће песнику бити уручена данас у Вршцу.

Које су заједничке тачке вашег певања и поезије Васка Попе?

Било би претенциозно и надасве пригодно ако кажем да је поезија Васка Попе, у првим годинама мог песничког проговора, имала доминантно место. Свакако, тих шездесетих година протеклог века, много тога је било у знаку преображајности. Та поезија је допринела ширењу поетичких оквира. У мом случају, извесне слојеве мита и језичког блага затомљеног у народној књижевности имао сам у мом завичајном старовлашком крају на Златибору, а знамо да је песничка реч Васка Попе у својој тежњи за променом, још раније одвећ исијавала ту магичну енергију. Неоспорно, сасвим спонтано, углавном песници који су се тада формирали стицањем препознатљивог уметничког идентитета, нису се задовољавали освојеном поетиком. Истина, моја поезија се у првим објављеним књигама, стидљиво и постепено удаљавала од традиције, прожета новим песничким искуствима. Али, тај чин преиначавања и изражајног преусмерења је сложен и још није довршен...

Прве песме објавили сте у „Видицима”, далеке 1962. године. На књижевној сцени сте више од пола века. Јесте ли задовољни оним што сте досад урадили?

Та година, како кажете: далека, била је подстицајна за све оно касније написано. У то време, био сам ђак ужичке гимназије. Тада сам упознао песника Љубомира Симовића, који је увелико био познат и чије сам стихове читао. Дао сам му свежањ песама, и гле моје среће: већину тих мојих младалачких песама објавила је убрзо књижевна ревија „Видици” у Београду. Касније, све је ишло неким својим редом: крушевачка „Багдала”, новосадска „Поља”, часопис „Дело”, „Београдска недеља”, прва књига „Сунце у воденици” (1967). Затим сам објавио више од тридесет књига, одржао хиљаде књижевних сусрета, претабанао бројне путеве по Србији и Балкану – посебно по Румунији, у песничком сапутништву са Адамом Пуслојићем, који ми је откривао поезију ове наше суседне земље. Тешко је рећи јесам ли задовољан оствареним? Чини ми се да сам највећи део свог живота оставио у честарима, колико стварним, толико имагинарним. Та трагања су непрестана, ако знамо да су књиге и уопште уметност у функцији заштите од обездушења и празнине у досуђеном нам битију. Сада сам у фази стварања књиге назване „Свикавање на левитацију” и неке врсте духовног огледала на хоризонту поетичком, у тренуцима „кад не чекаш оно што очекују сви”, како рече својевремено шпански песник Рафаел Алберти. Али, јасно је да свежина израза није сводива само на непристајање уз устаљене форме, ритмове и искушану метафорику. Она, првенствено, надолази из набујалих емоција, истовремено из рефлексивног погледа на постојећи свет и стварност у приказивању егзистенцијалних ситуација, у којима су неретко поистовећене личности лирског субјекта и самог песника.

Песничку славу доживели сте с књигом „Бунари Радоша Модричанина”. По чему је ова књига за вас била прекретничка?

Та књига је грађена, слободно речено на терену – у аутентичним подстицајима, откривеним на лицима бунара, у милодама, како народ назива украсне барељефе бунарџије Радоша из расинског села Модрица. Донекле, у овој књизи, која је песнички пројекат, има нечег попинског, пре свега у предлошку митологије и једном захвалном сагледавању самог значења уметности и творачког чина. Радош Модричанин је славио воду, украшавајући бунаре, али вода није имала милости за њега и његову посветну љубав – утопио се у једној од тих својих зачудних творевина. Такође, у овој књизи сам досегао вишу језичку дотераност...

Мисао „трагати трагом и оставити траг”, примећује књижевна критика, представљала је ваш песнички мото. Да ли је и даље?

Тако је. Суштаственост, не само песништва, већ сваког уметничког рада, може се свести на траг – на читљиве доказе постојања у ономе чему човек вечно тежи – да се уздигне својим делом изнад заборава, пред налетима свуднадируће пустоши... Уосталом, неки тумачи песму сматрају у основи молитвом, а неки указују да је реч сама по себи сазданчев посед и да нешто тек означено језиком, тим чудесним инструментом, постоји и живот чини препознатљивим у свеколиким датостима.

Колико пратите нову српску поезију? Има ли гласова који ће достојно наставити оно најбоље у српској поезији?

Принављање поезије, данас као што је било и јуче, проналази непресушива изворишта у ослобођеном језику или још прецизније у искушавању слободе. Млади песници не своде срећом своју поетику на концепт, формулу, једнозначност у разоткривању другости – очуђеног мисаоног засада у неизрецивости, пред притајеним честицама живота, које тек захваћене проговором, заструјалим из више праваца одједном, досежу захвалну посебност и вишезначност. Такође, приметно је да ововремена поезија све чешће пристаје уз језик који се на парадоксалан начин спори са својим временом, али и са својом улогом, недовољно усредсређеном на чишћење и сузбијање отрова свакодневице. Утолико је непроцењив значај песника преображајника, какви су у првом реду средином протеклог века били Васко Попа и Миодраг Павловић. Њихов модерни песнички израз тражио је и откривао антене које примају импулсе из дубинских слојева језика, ширећи све оно што је омогућивало креативна трагања за смислом у асоцијативној густој мрежи, баченој истовремено у мит и историју, у стварност и имагинарна огледала скривена у заумности. Уверен сам да песници који долазе имају даровитости и знања да допринесу и унапреде разрастање модерних значења српске савремене поезије.

Време ограниченог хуманизма

У овом турбулентном времену, ваше срце „нагрижено сумњом”, ипак, не губи наду?

Свако време, од вајкада до данас, изложено је разним искушењима и трагичним изнудицама. Ово време, нажалост, све више се исказује као време ограниченог хуманизма. Сведоци смо колико нас запљускују црне вести из света изложеног бројним контроверзама: било да је реч о новим сукобима, ратним жариштима, сеобним недаћама или смртоносним болестима. А књижевност и уопште уметност, немају друге одбране осим самобитне љубави и неисцрпног видела за чување приновљене лепоте, која непорециво тражи благодато уточиште у људским затајним очима. Ту је негде и мој поглед амалгамисан надом.


Коментари0
e78de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља