недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51

Еколошки манастир који су градиле монахиње

Код Хање на Криту, сестринство манастира Хрисопиги двадесет година радило је на подизању нове светиње, а њихових руку дело су и подни и зидни мозаици. – Монахиње воде еколошку школу по програму које су саме осмислиле, узгајају органско воће и поврће, а читав комплекс искључиво користи обновљиве изворе енергије
Аутор: Јелена Чалијапетак, 01.07.2016. у 10:15
Манастирско имање простире се на око 50 хектара, на којима гаје маслине, мандарине, авокадо, поморанџе... (Фото Ј. Чалија)

Крит, Хања – Реткост је видети на истом месту, на литургији у цркви, десет патријараха колико их је прошле недеље било окупљено на заседању Светог и Великог сабора на Православној академији на Криту. Осим њих, у својству делегата, учесника седница, на заседању је учествовало укупно 240 архијереја, архиепископа, митрополита, владика, и 60 саветника. Међу овим последњима, што је такође права реткост, било је и неколико жена, угледних теолога. Једна од њих је мати Теоксенија, игуманија велике критске светиње, манастира Хрисопиги посвећеног Богородици Живоносном Источнику. За саветника на сабору именовао је васељенски патријарх Вартоломеј, председавајући заседања, и она је била члан званичне делегације Васељенске патријаршије. Мати Теоксенија цењени је теолог,

Критски сабор и еколошка питања
Еколошка криза, климатске промене и глобално загревање била су питања која су разматрана и на заседању Светог и Великог сабора на Криту, који је завршен у недељу, 26. јуна. У документу „Мисија цркве у савременом свету” истиче се да похлепа и потреба за поседовањем материјалних добара доводе не само до духовног сиромашења, већ и до уништења животне средине. Православна црква позива на очување природе која је Божја творевина неговањем одговорног односа према њој и промовисањем врлина штедљивости и уздржавања. Такође, у овом документу се подсећа да право да уживају у природним добрима имају не само садашње, већ и будуће генерације.

студирала је социјални рад и пастирску теологију на Универзитету у Атини. Између осталог, бави се и питањима екологије и заштите животне средине сагледавајући их кроз православно учење, посматрајући природу и човека као творевине Божје.

Њено сестринство срдачно нас је угостило у Хрисопигију, манастиру смештеном на брду изнад града Хање. Испричале су нам све што нас је занимало о овој критској светињи, али уз молбу да их не фотографишемо.

Када успињући се ка Хрисопигију, савладате серпентине које воде поред маслињака и воћњака са у ово доба године већ зрелим лимуновима и поморанџама, место на којем је подигнута критска светиња натераће вас да застанете. У пуном кругу који поглед одатле може да обухвати, видећете некадашњу венецијанску луку Хању, велике отворе пећина у којима су се подвизавали ранохришћански пустињаци и остатке древних античких тврђава, зараслих у медитеранско растиње.

Баш ту где се радозналом погледу откривају споменици античких и ранохришћанских времена и модерне зграде Хање, одлучио је старац Порфирије Кавсокаливит (1906–1991), један од најугледнијих грчких духовника, да буде подигнут нови манастир.

Кажу да је имао визију и како ће изгледати: где ће бити конаци за сестринство, где манастирска црква, од којег ће камена бити саграђени, како ће бити украшени... Следећи та његова упутства, монахиње су започеле градњу која је трајала двадесетак година. Прва литургија одслужена је 2007. Монахиње су директно учествовале у радовима. Све украсе, мозаике на зидовима цркве или оне подне, испред манастирске цркве, од шарених каменчића, радиле су искључиво оне.

Данас, обрађују око 50 хектара земље, посвећене су органској пољопривреди, гаје воће и поврће, маслине, мандарине, авокадо, поморанџе... Уз своју духовну мисију, сестринство које броји педесетак монахиња окренуто је и мисији очувања животне средине. Имају програм обучавања младих о еколошкој заштити, који су саме осмислиле. И светиња у којој живе користи искључиво обновљиве изворе енергије. Као што су се приликом градње манастира руководиле речима свог духовника, старца Порфирија, тако данас у посвећености органској производњи и очувању животне средине следе првојерарха под чијом је јурисдикцијом манастир – васељенског патријарха Вартоломеја. Он је у јавности популарно прозван „зелени патријарх” баш због залагања за очување животне средине. Још 1989. године патријарх Вартоломеј установио је 1. септембар као дан очувања животне средине, а од прошле године овај дан обележава и Римокатоличка црква.

 

 

Део подног мозаика (Фото Ј. Чалија)

Ипак, оне који долазе у Хрисопиги на тај пут не покреће само жеља да виде градитељску умешност и органску производњу сестринства. Манастир и његове монахиње су жива духовна заоставштина старца Порфирија Кавсокаливита, изузетно цењеног духовника у православном свету, којег је Васељенска патријаршија 2013. године уврстила у ред светих. Не чуди зато да хиљаде поклоника сваке године походе Хрисопиги да ту потраже мир, утеху и духовни савет.

 

Како је Хрисопиги постао женски манастир

Старији манастир Хрисопиги, подигнут у другој половини 16. века налази се у самом граду Хањи. Рушен је три пута. Млечани су га разорили 1692. године, затим су га 1821. током Грчке револуције, опустошили Турци и побили све монахе. У време Другог светског рата, претворен је у административни центар окупационих снага, братство је протерано а манастир тешко оштећен. До 1976. Хрисопиги је био пуст. Од те године, он постаје женски манастир и почиње да расте. Сестринство су на почетку чиниле три монахиње. Једна од њих била је и садашња игуманија Теоксенија.

Како се манастир обнављао, умножавало се и сестринство.

Видевши да број монахиња расте, духовник Хрисопигија, старац Порфирије рекао им је да треба саградити нову светињу, на брду изнад Хање. У старом манастиру је остала икона Богородице, за коју се верује да има чудотворне моћи. Она је украшена сребрним и златним плочицама верника које су те драгоцености остављали у знак захвалности за своје излечење.


Коментари4
a5cf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мики
Да ли се у овом манастиру може доћи на неколико дана као гост? И гдје би се могли распитати о томе?
Milica BG
@clan SKJ Promasili ste temu: ovo bi oni koji su sli na radne akcije pozdrvili. Ekolosko uzgajanje voca i povrca po manastirima u Grckoj je zazivelo i dolaze im i deca iz dijaspore preko leta, da uce jezik i kako se gaji organsko povrce. Nasi bi takodje mogli da rade nesto slicno. To je zajednicka tema, a ostavite se crkvenih i teoloskih pitanja ako niste vernik. Treba traziti dodirne tacke od zajednickog interesa, bez obzira na ideoloske razlike. Zato kod nas postoje onolike silne partije koje ne umeju ni medju sobom a kamoli s drugim da rade nesto na dobrobit svih. Zato nam i jeste ovako...
clan SKJ
I sta. kakave su odluke doneli i za koga vaze. Sta, od sutra ce svet biti bolji
PetarMartinovic
Zasto tebe interesuju odluke Svetog i Velikog Sabora? To je stvar nas pravoslavnih a ti se drzi odluka kominterne i SKJ !
Препоручујем 41

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља