уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.06.2016. у 22:00 Ненад Радичевић

У сенци „брегзита” и фудбала усвајају закон о прислушкивању деце

Док је пажња европске јавности усмерена на фудбалско првенство и излазак Британије из ЕУ, Берлин и Брисел доносе еколошки спорне законе
Немачки Бундестаг (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Док је већина Европљана минулих дана заокупљена референдумском одлуком Британаца да изађу из Европске уније, а остатак пажње посвећује Европском првенству у фудбалу, немачки политичари и европске бирократе нису дангубили, па су, у сенци „брегзита” и фудбала, донели за јавност поприлично спорне и непопуларне одлуке које се тичу здравља људи и животне средине.

Уз уобичајене расправе ових дана о томе како се немачка репрезентација засад и није баш у најбољем светлу показала на Европском првенству у фудбалу, прошлог петка ујутру Немци су живо расправљали и о резултатима британског референдума који су шокирали Европу. Тешко да је било ко пратио у ТВ преносу колико су посланици Бундестага тог дана били вредни. Уз реформу социјалних закона, промену закона о наслеђивању и доношењу закона о борби против тероризма, којим се службама даје право да прислушкују и четрнаестогодишњаке, немачки посланици су усвојили и закон о такозваном фрекингу, контроверзној процедури добијања нафте и гаса.

За закон о фрекингу је гласало чак 436 од 631 посланика, а кључан је био изненадни компромис два владајућа коалициона партнера – Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел и Социјалдемократске партије (СПД) вицеканцелара Зигмара Габријела.

Док је претходна верзија овог закона пропала у Бундестагу пре три године, ова верзија се већ више од годину дана развлачила у парламентарној процедури, пре свега због неслагања ЦДУ и СПД, али и еколога, синдиката, цркава, па чак и пивара. Они страхују да би ова врста производње нафте и гаса могла да угрози чистоћу воде, а управо је производња од беспрекорно чисте воде једно од најјачих адута немачког пива.

Према речима посланице опозиционих Зелених Јулије Ферлинден, влада је сада у парламенту прогурала закон „у сенци Европског првенства и ’брегзита’”.

Добијање нафте и гаса из уљних шкриљаца је за борце за заштиту животне средине спорно јер се енергенти из шкриљаца добијају у процесу фрекинга, када се у дубину земље под великим притиском убризгавају велике количине мешавине воде, песка и читавог „коктела” хемикалија, при чему један део тих хемикалија остаје у земљи и велика је вероватноћа да ће загадити тло и подземне воде. Како тврде стручњаци, Немачка би могла фрекингом покрити 14 година својих укупних потреба за гасом, што је изузетно примамљиво за немачку власт, будући да је донела одлуку да одустану од нуклеарне енергије, а остале земље ЕУ је све гласније критикују што, упркос санкцијама, и даље увећава немачко снабдевање гасом из Русије.

Међутим, још приликом представљања предлога закона савезна министарка за животну средину Барбара Хенрикс тврдила је да власт не намерава да укине било какву забрану фрекинга.

„Управо супротно. Многе ствари које су пре биле дозвољене сада ће бити забрањене”, тврдила је она прошле године, премда је истакла да је она против потпуне забране фрекинга из шкриљаца, глине и угља, тврдећи да је забрана неке технологије противна принципима немачког устава. „Није наш циљ да трајно забранимо неку нову технологију. Уместо тога, наш задатак је да уклонимо могућност да она угрози здравље, животе и животну средину.”

Опозициони Зелени и Левица били су против овог закона, јер сматрају да је он само „нови ниво повећања” коришћења фосилних горива, те да ће угрозити људе и природу. Према компромисној верзији ЦДУ и СПД-а, одсад ће у Немачкој експериментално бити могућ фрекинг, при чему ће за то бити неопходна и дозвола савезне покрајине на чијој територији се експлоатација врши. Осим тога, биће забрањен фрекинг на подручјима са којег се људи снабдевају водом, потом код националних паркова и у подручјима где се вади камени угаљ.

Безмало истовремено са Бундестаговим брзим доношењем закона Европска комисија (ЕК) одлучила је да продужи дозволу да се у ЕУ продају и користе контроверзни хербициди који садрже глифосат. За глифосат борци за животну средину тврде да има канцерогено дејство када се користи у пољопривреди.

Пошто представници 28 држава чланица ЕУ нису успели да се договоре о томе да ли да продуже дозволу, овај незахвалан посао је пао у руке ЕК, која је искористила минули уторак, када су све очи биле упрте у први самит ЕУ посвећен „брегзиту”, и донела одлуку да покрене процедуру продужења дозволе за још 18 месеци. Према речима европског комесара за безбедност здравља и хране Витениса Андријукајитиса, то је већ била готова ствар.

У европској јавности ова одлука је и те како спорна, не само због могуће канцерогености овог пољопривредног препарата већ и због тога што својеврсни монопол на производњу овог хербицида има амерички хемијски гигант „Монсанто”, познат и по производњи генетски модификованих пољопривредних култура.

Берлин је био једна од престоница ЕУ које нису биле опредељене када је реч о продужењу дозволе за коришћење овог хербицида, премда упућени кажу да је ипак преферирао продужетак дозволе, како због притиска немачких пољопривредника, тако и због жеље немачког фармацеутско-пољопривредног гиганта „Бајер” да купи „Монсанто”.

Према одлуци ЕК, наредних годину и по дана ће Европска агенција за хемикалије тестирати „Монсантов” производ „раундап” и остале хербициде који користе глифосат, након чега ће саопштити своје мишљење о безбедности ових производа за људе и животну средину.

Закони усвајани у време фудбалских првенстава

Франкфурт, Хајделберг – Иако представници владајуће коалиције одбијају тврдње да је спорна одлука о фрекингу наменски донета у тренутку када се сви баве „брегзитом” и фудбалом, дугогодишњи извештачи из Бундестага се сећају да је оваквих одлука у време опште еуфорије фудбалом било и раније.

Тако је пре шест година, у време када је цела Немачка била у знаку фудбала јер је била домаћин Светског првенства, горњи дом немачког парламента, Бундесрат, одобрио највеће повећање пореза на додату вредност у историји земље – са 16 на 19 одсто. Слична непопуларна одлука пала је и када су се играле полуфиналне утакмице на Светском првенству у фудбалу у Јужноафричкој Републици 2010. Тада је Бундестаг усвојио реформу система обавезног здравственог осигурања, повећавши доприносе које грађани плаћају.

Ништа боља ситуација није била ни у току ЕП 2012, када је за време утакмице Немачка–Италија у Бундестагу било само 26 посланика – довољно да усвоје закон којим је држава добила право да званичне податке о грађанима даје рекламним и другим фирмама. Срећом, закон је у Бундесрат стигао после фудбалског првенства, па су се у јавности чуле многе критике, те је закон враћен на дораду.

Коментари12
4a532
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tinejdžer sa tatom
a znate li koliko je para otislo na Skole bez nasilja i tupave edukacije bez ikakvog pomaka. unicef. A bile su tupave jer nisu uključiile CENTRE i zapravo su se svodile na ngo parole koje su klinci brzometno provalili.
Dum dum
Ne znam kako stoje stvari u inostranstvu (to samo iz novina mogu da saznam) i ne želim puno da se zamaram zbog toga jer na to ne možemo uticati. Ali mi je nešto drugo vrlo dobro poznato: kod nas treba da postoji bolja saradnja na nivou porodica-škola-centar za socijalni rad (a naročito porodica-škola). Imaćemo, sigurno, pristojniju decu i manje kriminalaca-maloletnika. Najpotrebniji je razgovor i obostrano poverenje, a ne špijunaža.
Познато
је да се за послове курира у илегалним пословима користе деца то је дуплодобро за криминалце, деца не подлежу кривичним санкцијама и много су јефтинија, то је врло раширено и по Србији. Код нас постоји и традиција , Мирко и Славко, црни хумор, али срећом код нас се органи маније гоњења не држе закона ко пијан плота. Сваки закон може да се злоупотреби али не видим у овоме ништа посебно осим што ће изазвати тзв. моралисте да протествују.
jova
totalna diktatura u EU nije ni cudo sto ce se raspast
Petar Petrović
Klinci su danas ludi, mogu da rade šta hoće jer ne odgovaraju kao odrasli. A freking jeste gadna stvar po okolinu, ali novac pre svega :(

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља