недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:47

Нема пара за Паригуз

Пре сређивања језера Паригуз у Реснику и претварања у комплекс са плажама, теренима за спорт, ресторанима, треба обезбедити оно најосновније – чисту обалу и канте за смеће – Да би спортско-рекреативни центар могао да се гради потребно је много више земљишта, али је оно у рукама приватних власника
Аутор: Д. Мучибабић – Б. Васиљевићпетак, 01.07.2016. у 17:00
Покосите будућу раковичку Аду Циганлију (Фото Б. Бачевић)
(Фото Д. Јевремовић)
Нацрт будућег изгледа језера

Таман кад су помислили да су клупице за одмор постављене поред језера Паригуз, весници његове обнове љубитеље ове раковичке оазе отрезнио је хладан туш.

Већ месецима трава око Паригуза у Реснику није покошена, нема канти за смеће, шибље и отпаци су на све стране, обала није осветљена, жале се пецароши и људи који воде псе у шетњу поред језера.

Већ годинама слушају помпезне најаве да ће Паригуз бити преуређен у спортско-рекреативни центар и да ће постати озбиљан конкурент Ади Циганлији.

На то ће морати још да сачекају, као и на оно најосновније – кошење подивљалог растиња. Јер, ЈП „Београдводе” које одржава зелене површине око језера засад нема пара да окреше шибље, покоси траву и очисти дно језера зато што им, кажу, за тај посао новац ове године није обезбедила Дирекција за воде.

– Планирамо да средимо простор око Паригуза, али када ће то бити не знамо. Чим успемо да уштедимо нешто средстава усмерићемо их за чишћење бране око језера. Тако смо радили и претходних година – кажу у овом градском предузећу.

Овај проблем није непознат челницима Раковице који могу да га реше тако што ће поново организовати акције чишћења језера као што су то радили прошлог септембра и у марту ове године када је национални парк „Фрушка гора” донирао рустик гарнитуре и клупе за одмор у природи које су постављене поред језера.

Ако су после мартовског уређења Паригуза, када су општински чиновници и волонтери засукали рукаве, многи мислили да је реч само о предизборном трику напредњака који су на челу Раковице од 2012, а не о једном од приоритетних општинских пројеката, преварили су се.

Први, велики корак на путу до спортско-рекреативног комплекса Паригуз при крају је – Урбанистички завод Београда сачинио је нацрт плана детаљне регулације за ту локацију. Тај документ сада је у Секретаријату за урбанизам на прегледу после чега следи јавни увид и усвајање у градском парламенту.

Али када ће то бити, јуче нико од надлежних није могао да прецизира. Ако је од одлуке о његовој изради до данас прошло две године, инвеститори засигурно неће морати да чекају толико дуго да би видели шта је све дозвољено зидати на језеру.

План је основ за изградњу плажа, спортских терена, ресторана који су предвиђени на Паригузу, али и за бољи приступ овом туристичком адуту Раковице.

Јер, до Паригуза води асфалтирана улица на којој једва могу да се мимоиђу два аутомобила, нема путоказа и зато не чуди што многи Београђани нису ни чули за ову природну лепотицу посебно драгу пецарошима који тврде да је вода Паригуза хладнија од Савског језера, да се у њу улива седам извора и да је богата кленом, штуком, бабушком и сомом.

Али је услед дуготрајног загађења лошег квалитета, тврде у општини Раковица.

– Отпадне воде из пет оближњих домаћинстава сливају се у језеро. Тај проблем и друге врсте загађења биће решени пре него што почне изградња центра. Пројекат чишћења језера урадио је Институт „Јарослав Черни” – кажу у општини Раковица.

Највећа препрека коју ће нова-стара општинска власт, сачињена од напредњака и социјалиста, морати да савлада пре него што почне да развија пројекат биће решавање имовинских проблема на земљишту које окружује језеро.

Парцеле на 20 метара од воде припадају општини, а да би комплекс могао да се гради потребно је много више земљишта које је у рукама приватних власника. Из тог разлога претходни пројекти нису реализовани.

Власници су, како су раније говорили за наш лист челници Раковице, условљавали општинаре да откупе њихове парцеле, за шта општина није имала новца. Та зачкољица могла би да буде превазиђена тако што би се власницима парцела у замену за плац понудио део простора у будућем комплексу. Друга варијанта је да град откупи њихово земљиште и прода га инвеститору.

Ко је бацио око на Паригуз?

Владан Коцић, први човек Раковице, то још не открива. Тврди да су за локацију пре свега заинтересовани страни улагачи, али да је усвајање планског документа предуслов за њихов долазак.

Биографија језера

Паригуз је настао крајем осамдесетих година прошлог века у Реснику изградњом вештачке бране да би се зауставиле честе поплаве. Удаљен је 17 километара од центра града, шест од аутопута Е 70 и километар од обилазнице око Београда. Језеро је дуго 600 метара, широко 120, а дубина достиже и 18 метара. Дивље патке и барске корњаче његови су становници.

Две легенде везане су за настанак имена Паригуз. Према једној, ово место је прозвано по заседи коју су Срби поставили Турцима у време Првог српског устанка и куршумима им „потпрашили” задњицу. Друга прича каже да се ту некада налазило лековито блато којим су још Римљани лечили шуљеве.


Коментари4
fded3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vid
Srbijavode su ubedljivo najgore javno preudzaće.Topčiderski park je pokošen i uređen , a pogledajte korito Topčiderke pa će vam sve biti jasno.Žao mi je što u svom imenu ima Srbija ...
Gaspar Von-Alapic
Zivim u USA te imam predlog kako se to rjesava u gradu u kojem zivim.U parkovima se mogu vidjeti kljupe na kojima stoje imena pokojnih clanova porodice i ta klupa stoji uz pomen njima.Zivi clanovi ucestvuju svojim sredstvima u realizaciji tog projekta.Gradjani raznih dobnih skupina ucestvuju u odrzavanju zelenih povrsna nadobrovoljnoj bazi.U kolko volite svoj kraj ulicu naselje ,organizujte akciju odrzavanja zelenila sadnje cvje3ca i drveca kao i odrzavanje ciste okoline u kojoj zivite.Ne treba ici po sistermu neko prima platu da to uradi .Uradite to zbog sebe svoje porodice i svojih komsija.
Resničko jezero
Kada jezero promeni ime u RESNIČKO, biće privatnika koji će investirati u budući turistički centar. Ovako je smešno da neko investira u PeriGuz ili PariGuz.
milos
Ime je grozno, prvo to treba promeniti! Nekako je Rakovica, mislim na Resnik, Knezevac, Labudovo Brdo, mnogo zapustena, nepokosena, zardjala, propalih staza, najcesce bez rukohvata! Zasto ? Vec na Vidikovcu je druga situacija kao i deo oko opstine i prema Miljakovcu. A prema Novom Beogradu je najobicnija selendra! Ima li Rakovica nekog arhitektu da se malo angazuje, izgleda da nema ? Vrlo mi je zao kad to vidim jer sam ovde 30 godina i gotovo da nema promena!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља