уторак, 16.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:44

Јолдаш, бре

Поводом текста академика Душана Теодоровића
Аутор: ​Радош Љушићсреда, 06.07.2016. у 08:15
Новица Коцић

Ако је Зукорлић „шамар српској науци и образовању” (Душан Теодоровић, „Политика”, 1. јул), шта је онда песница? Да ли су, због тог шамара, српска наука и образовање у нокдауну? Без обзира на то да ли ће после ефендијиног шамара доћи јолдашева (јолдаш = сапутник, друг) песница, одговор на постављено питање одавно знамо – јесу!

Ко је најодговорнији за такво стање у науци и образовању? Иако се о овоме може расправљати, спорити и могу се износити многи аргументи, несумњиву одговорност сносе три установе: 1) Министарство просвете (тиме и владе Србије, ова и све раније), 2) Универзитет у Београду и 3) САНУ.

Скупштински Одбор за образовање и науку, на чијем челу је ефендија Зукорлић, иако законодавна институција, од знатно мањег је значаја и утицаја од три поменуте. То знам из сопственог искуства јер сам на тој функцији био кратко 2004. године, али довољно да спознам његову минорну улогу. Тиме не правдам Зукорлићево именовање јер сам дубоко убеђен да као посланик има право да буде његов члан, али због своје верске функције не би смео да буде на његовом челу. Проблем српске науке и образовања није у Зукорлићу и у скупштинском одбору, он је знатно дубљи.

Сагласан сам са свим што је уверљиво написао академик Теодоровић, али ми се чини да је неке проблеме свесно прећутао. Задржаћу се само на два случаја, оба у непосредној вези са Зукорлићевим шамаром.

Први: образовање. „Универзитет у Новом Пазару отворио је и департмане у Нишу, Панчеву, Суботици и Београду. Свакако да је својеврстан безобразлук отварање некаквог ’факултета’, који искључиво служи за издавање диплома, свега неколико стотина метара удаљеног од ректората највећег српског универзитета.” Али ефендија није могао да отвори „факултете”, са или без акредитације, а да није добио одобрење државе. Дакле, није ефендија одговоран – већ држава! Био сам члан Републичког савета за развој универзитетског образовања, којим је започето давање акредитације приватним „факултетима”. Забрињавајући је податак да су за отварање таквих „факултета” гласали, увек и први, министар просвете и ректор Универзитета у Београду. У двадесеточланом савету само смо покојни Миле Савић и ја били уздржани или против. Од тада до данас ефендија Зукорлић није одлучивао о образовању, а оно је непрекидно падало сежући до најнижег степена. Стога ефендија није ни најмање крив, без обзира на његове неодмерене хвале, те би кривца требало тражити у извршној и законодавној власти и двема највишим просветним и научним установама Србије! Међу нама има много лошијих имама од ефендије!

Како је могуће да су ти „факултети” издали толико сумњивих диплома, а да Министарство просвете и друге надлежне институције нису ни прстом мрднули да их спрече у незаконитаој радњи? Ко је крив за то: ефендија или држава? Не браним ефендију, већ оптужујем државу која је згазила образовање као да је оно њен највећи и непресушни непријатељ.

Други: наука. За развој науке велику одговорност сносе Универзитет у Београду и САНУ. Питам тим поводом академика Теодоровића како је могуће да неко постане високи званичник једне наше веома угледне научне установе с једном објављеном монографијом? Или, како је могуће да је директор једног важног института у Србији – преписивач? О томе је јавност обавештена, према томе и академик Теодоровић, те се оправдано питам како је могло тако нешто да промакне његовом пажљивом запажању? Зар и то није шамар српској науци, налик Зукорлићевом? Зукорлића је изабрала Скупштина Србије за председника Одбора за образовање и науку, те је њу требало прозвати, а не ефендију – он је Алахов и њен слуга!

Господо, професори универзитета, академици, пођимо од себе. Да ли је Универзитет у Београду оно што је био? Да ли је САНУ оно што је била Српcка краљевска академија? Да ли смо ми, професори универзитета и академици, оно што смо били? Ако нисмо, а то је очигледно, да ли имамо право да другима упућујемо прекоре пре него што се суочимо са сопственим слабостима?

Српска интелектуална елито, ако те још има, не криви ефендију и будућег јолдаша за урушено образовање и науку. Кривац је у нама!

Зато је данас наш старешина ефендија, сутра ће бити неки други јолдаш.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду


Коментари30
9e4dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Vukic
Napisali ste da je pored Zukorlica naveći krivac za otvaranje Internacionalnog Univerziteta država. Ako je tako, država ne bi smela odobriti ni stotinak drugih privatnih fakulteta koji su takodje štanceri diploma. Drugo, otkud znate da je tamo obrazovni sistem loš, navedite dokaz, ili je loš po "deffault-u" jer je Zukorlićev. Treće, sve tek kad je "ON" otvorio Univerzitet u Pazaru, taj grad je dobio državni Univerzitet i akreditaciju za 2 nedelje. Nije li indikativno... I još mnogo toga kroz tekst nije odgovoreno a sve ovo što sam ja rekao koristi "On" kao argument za koji niko nema odgovor. Da, problem je u nama.
Stari Znanac
Питам се одакле та огромна енергија за потпуно подјармљивање универзитета? Нек универзитети улазе у слободну компетицију и нек се доказују квалитетом својих завршених студената. Препустите акредитацију недржавним агенцијама и нек их буде више, нек су у компетицији и за сам квалитет екредитација. Тако ради већина земаља, поготово оне развијеније, и то је тако добро. А истина је, сваки посланик може бити председник те или било које друге комисије. Тај избор делује контрадикторно, али је то мањи проблем од незнања наших професора и академика.
zoran stokic
@миле Društvena istorija je važnija od državne (ratničke istorije). Kakav će se život odvijati i koliko će biti uspešna jedna država zavisi od kulturne društvene matrice (baznih elemenata, institucija, standarda, procedura...). Redukovali ste "fenomen društvo" na: "rat i pljačku". Da je "rat i pljačka" toliko presudna stvar za kvalitet i standarde života u nekoj državi onda bi Mongolija (koju je naročito obeležila vladavina: Džingis Kana - Kublaj Kana ) trebala danas da je u samom svedskom vrhu ali ipak nije, nego je na začelju. A na vrhu su: Norveška, Švajcarska, Danska, Švedska...Engleska. Ps. Vizantiju su svi pjačkali pa i srpski i bugarski despoti a najviše osmanlije (pa im se carstvo ipak urušilo i spas su potražili u prozapadnim Ataturkovim reforama). Od mržnje i bajatih stereotipa o narodima i državama korist za budućnost Srbije je NULA!
миле
зоране, док смо ми гинули за слободу своју и штитили све ове северније и западније, енглези су поробљавали и пљачкали слабије делове света (пљачкали и цариград пре тога). уосталом, зна се за констатацију да није немаца енглези би били најгори народ на планети. тако да ти није за поредити, као ни та нобелпва што није за поређење!
zoran stokic
@ Sten Srba i Engleza početkom srednjeg veka bilo je približno isto, a gde je ko danas? U odnosu na nas, njih je desetostruko više i već vekovima (što direktno, što indirektno) vladaju svetom; njihov jezik čuje se širom planete; najuspešnije države sveta uvezle su engleski liberalizam i parlamentarnu demokratiju; svi baštine naučne ideje Njutna, Maksvela, Darvina, Turinga, Hokinga, Krika... (dobitnici su preko 90 Nobelovih nagrada za nauku!), Šekspir i Hendl se izvodi na svim pozornicama sveta. O londonskoj berzi, univerzitetima, dobiti od izdavaštva (oko dve milijarde evra godišnje), brodogradnji ili informatici da i ne govorimo. Dok je njihova kritička tradicija "otvorenog društva" učenja na greškama podsticala razvoj obrazovanja i nauke, ali i vrlina, i horizontalno povezivanje među ljudima, te stvarala stabilno građansko društvo, dotle su proizvodi naše despotske neempirijske tradicije "zatvorenog društva" podanici i skorojevići - trošna "prokleta avlija" - koja tone u živom blatu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља