субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.07.2016. у 22:00 Аница Телесковић
ЈОЖЕ МЕНЦИНГЕР, СЛОВЕНАЧКИ ЕКОНОМИСТА

Имали смо пре 25 година наш „брегзит”

У Словенији се постепено разуме да смо били у Југославији суверена република, док смо сада заборављена и понижена провинција, која само слуша, што јој диктирају у Бриселу
(Фото Правни факултет Љубљана)

 

Иако важим за евроскептика, знао сам само, да ће бити тесан резултат референдума у Великој Британији, али сам мислио да ће се Британци због страха од неизвесности ипак одлучити за остајање у ЕУ. Овим речима словеначки економиста Јоже Менцингер за „Политику” признаје да је изненађен резултатима гласања. Он, ипак, верује да је овакав епилог бољи, јер би, како каже, останак Британије претворио ЕУ у некакву асиметричну федерацију. „Пре двадесет пет година у Југославији имали смо сличну ситуацију када су Словенци тражили нешто налик томе”, подсећа наш саговорник. Зато мисли да би останак Британије у ЕУ стварао проблеме јер би можда други тражили изузетке, попут оних које су Британци добили пре референдума.

– Распадање Уније могло се очекивати и то не због евроскептика. ЕУ од самог почетка угрожавају две ствари: идеолошка конструкција реалности и наметање јединствених правила веома различитим

Шта је уништило Европу
Европу је упропастило то што су две лисабонске стратегије засноване на томе да ЕУ треба да буде друштво „базирано на знању”, сматра Менцингер. – То је имплицирало, да ЕУ може да конкурише друштвима са много мање или без социјалних права, и да ће ЕУ извозити знање, а да ће за њу производити Кинези. То је упропастило европску индустрију. Друго, још много значајније је наметање монетарне, фискалне и банкарске уније. У монетарну су прихватили земље које нису чиниле оно што је оптимално новчано подручје. Са фискалном унијом, која то и није, у најгоре време кризе чланицама је диктирана сасвим погрешна политика штедње. Са банкарском унијом, опет, стварају огроман бирократски апарат, који ће производити несмислена правила и формуле за понашање банака.

чланицама.

Када ће се смирити економски потреси које је изазвао овај велики политички земљотрес?

Хистерија на финансијским тржиштима ће се брзо смирити. Више брину реакције европских „државника” које су Британци као увредили својом одлуком, па их због тога треба казнити. Уз разумно поступање и без глупог „кажњавања” Велике Британије економски ефекти не би требало да буду велики. Политичке последице су непредвидиве, а много веће у Великој Британији. И то због сасвим другачијих резултата у појединим деловима земље.

Како ће се излазак Британије одразити на мале земље као што је Србија?

Не треба претеривати с ефектима. За Србију Велика Британија није веома значајан партнер у трговини нити у токовима капитала. Оно што Србија извози у Велику Британију и даље ће моћи да извози, а исто важи за увоз. Зашто би се то одједном променило?

Да ли улазак у ЕУ треба да остане стратешки приоритет Србије?

Да ли има неке друге алтернативе? И Словенија није имала други избор. Шта смо друго могли да урадимо него да уђемо у ЕУ?

Како тумачите заокрет Србије ка Кини и потенцијалним инвестицијама из ове азијске земље, у овом контексту?

За тај заокрет и не знам. Неколико посета или потписивања споразума не ствара чуда. Опет ваља бити обазрив и не очекивати превише. Основно правило је ипак да се тргује са суседима.

Можете ли да повучете неку паралелу са распадом Југославије?

Паралеле ЕУ са Југославијом вучем више од десет година. И многи су ми замерали упоређивање „недемократске” Југославије са „демократском” ЕУ. Сада се ствари мењају, јер се и код нас постепено разуме, да смо били у Југославији суверена република, док смо сада заборављена и понижена провинција, која само слуша, што јој диктирају у Бриселу.

Очекујете ли сада домино ефекат? Односно, ко је следећи?

Не очекујем га брзо, и не знам ко ће бити следећи. Ипак Велика Британија није увек била веома привржена чланица ЕУ, и ово је у ствари био већ трећи покушај гласања о изласку. У преговорима пред излазак изборила је уступке са којима је остала држава која има свој новац, своје границе, своју војску и свој систем.

Каква ће бити судбина евра, као заједничке валуте? Већ сте истицали да је евро највећа претња ЕУ?

ЕУ политичари још дуго неће признати да је евро у слабим временима претња ЕУ, јер је добио значај некадашњег југословенског „братства и јединства”. За сада евро остаје. Ми још не штампамо, и не размишљамо о замени евра.

Коментари51
4972e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milija suzović
Burazeru,dali je neko iz ove je,ene Srbije tražio da se vrati što je iz Srbije onešeno u Sloveniju od 1945
srb bgd
g. Juhas, kakvi strani bankari, JU su rasturili zna se ko, svi oni koji su bas od te JU imali najvise koristi a Slovenci su bili medju prvima. Ali gotovo je nikad ali nikad vise NEcemo dozvoliti da srpski narod gaze koje kakvi fly by night Kucani, Janse, Alije balije, Milosevici i klika, strina Bulatovic mada se on nije ni pitao nista, Ustashija sto ima zastavu kao kafanski sto i sto su spremni na svaki zlocin radi koristi. Kakvi hazari bankari ..Boze dragi kakva besmislica.. nego kad se vidi da je neka cita u savani se razbolela i vise ne moze da bude jak kao pre onda dolaze hijene i posle lesinari ...
читалац
Словенија је успела сачувати своја велика предузећа у процесу транзиционе приватизације. Економска ситуација у Словенији се нагло погоршала након уласка Словеније у ЕУ тако да од бивших република СФРЈ Словенија сада има највећи дуг по глави становника. Уместо економског напретка улазак у ЕУ Словенцима је донео проблеме. Они највише своје робе сада продају бившим републикама СФРЈ од којих су желели да се одвоје. Од слободног тржишта ЕУ Словенци имају мало користи. Словенија је пример негативног утицаја ЕУ на привреде малих земаља њених чланица.
Nina Jerković
@ mrkiabc U Jugoslaviji, konkretno njenom SFRJ obliku, republike su imale pravo da demokratskim referendumom proglase otcepljenje i postanu samostalne drzave, bez bilo kakavog uslovljanja drugih republika clanica SFRJ.___ Врло интересантно тумачење "демократије и права", Да ли су грађани гласали за устав из 1974 године. НИСУ То су урадили комунистички окупатори у скупштини, гласовима словенаца, хрвата, турака, шиптара, мађара, бугара. Обзиром да није донет на референдуму устав окупаторске парије је НИШТАВАН. Да ли је народ на "рефрендуму" на заседању АВНОЈа одлучио о границам измишљених пет држава, са три измишљена "нације" којим су Срби подељени да би били лакши плен за шиканирање, економско етничко чишћење звано "колонизације" (чиме је чишћена хрватска од Срба), и убијање и протеривање 90тих? Српски народ је жртва злочина против човечности и геноцида терористичке забрањене партије југославије која је окупирала Српски народ 1944 године, а окупација још увек траје
Djerdj Juhas
Ni jedan narod pa cak mogu reci da ni jedan narodnost nije hteo rascepanje Jugoslavije. Ubacena je nacionalisticka bomba od strane zapadnih bankara i eksplodirala se. Svaki ko razmislja trezveno, dodje do zakljucka da ovi narodi i narodnosti bi bolje ziveli u jednoj novoj Jugoslaviji nego ovako rascepljeno, siromasno i ispod casti. Treba ponovo da se delovi ponovo ujedunjuju. Oni hazarski bankari su znali: podeli ih i vladaj nad njima. Oduzmi od njih svu njihovu bogatsvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља