петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:03

Блер Бушу: Ирак није Косово, али бићу увек с тобом

Аутор: Зорана Шуваковићсреда, 06.07.2016. у 14:06
Џон Чилкот образлаже извештај (Фото Ројтерс)

Како авети из прошлости и кобне политичке одлуке могу да груну из ормана, баш у најтежем и најкомпликованијем тренутку, доказује бура која се дигла у Великој Британији усред драматичних подела око „брегзита”.

Још се не зна да ли ће бивши премијер Тони Блер завршити на оптуженичкој клупи као ратни злочинац, или ће бити проглашен само за грешника који је своју земљу, уводећи је у рат против Ирака, довео у срамни положај, али је извесно да ће извештај Чилкотове комисије, данас објављен, натерати политичаре да убудуће пажљивије слушају јавност пре него што донесу кобне одлуке.

Међу многим откривеним подацима, један отпечаћени документ биће цитиран као крунски доказ за све даље акције, судске или политичке, против Тонија Блера, некадашњег британског премијера, који је у рат у Ирак кренуо да би исказао лојалност тадашњем америчком председнику Џорџу Бушу, а не да би заштитио интересе и добробит земље на чијем је челу био.

Управо је писмо Тонија Блера које је осам месеци пре напада на Ирак написао Џорџу Бушу издвојено као најзначајнији папир из објављеног дуго очекиваног извештаја Чилкотове комисије, који се састоји из 12 томова или 2.600.000 речи.

Са овог документа скинута је ознака државне тајне тек после дугогодишњег напора Комисије за испитивање британског уласка у ирачки рат, која је основана на иницијативу Гордона Брауна (2009), Блеровог наследника на месту премијера.

„Бићу уз тебе шта год да одлучиш”, пише Тони Блер кога су много пута у то време прозивали да се претворио у „пудлицу” америчког председника. Он затим упозорава Буша да је улазак у ирачки рат опасан и рискантан.

„То није Косово, то није Авганистан, то није чак ни Заливски рат”, написао је осам месеци пре напада на Ирак и мање од три године после двоипомесечног бомбардовања СРЈ. Нешто пре тога у јулу 2002. влада у Лондону је закључила како је председник Буш „нестрпљив да крене на Ирак” и да би „САД могле да предузму војне акције, што би Уједињено Краљевство ставило у тежак положај”. Ипак, Блер пише свом прекоатлантском пријатељу да „би била права ствар отарасити се Садама Хусеина” и да би он требало да се „обузда”, мада је то увек ризичан подухват. Режим Садама Хусеина је бруталан и нехуман, оцењује Блер. Најбољи начин да се оправда улазак у рат јесте да то прође верификацију Уједињених нација.

Из извештаја комисије, на чијем је челу сер Џон Чилкот, може се закључити да садржај писма и Блерово обећање Бушу да ће га следити у свему нису претходно усаглашени са члановима његовог кабинета или другим политичарима. Иако Блер инсистира на дипломатским активностима у УН, његово обећање председнику САД укључује и могућност учешћа Британије у војној акцији, чиме је премијер ставио своју земљу у веома тежак положај. Практично, после тог обећања  било би немогуће да УК одустане од подршке Вашингтону.

Готово сви медији осуђују на један или на други начин Тонија Блера, што је увео земљу у рат који је однео сто хиљада ирачких живота, док су Британија и САД изгубиле 179 односно 4.000 војника. Рат је допринео јачању Исламске државе (ИД), угрозио репутацију УК у свету. Породице 179 британских војника, лидер лабуриста и вишедеценијски антиратни активиста Џереми Корбин и Алекс Салмонд, бивши шкотски премијер, захтевају да се Тони Блер изведе пред суд и да му се суди за ратне злочине.

Нешто умеренији у оцени Блерове одговорности јесте сам Џон Чилкот, пензионисани британски политичар и челник ове петочлане комисије, који је представљајући извештај оценио да је „Британија у рат у Ираку ушла пре него што су исцрпене све друге опције“ и да та одлука почива на правној основи која је била „далеко од задовољавајуће”, док су разлози за војну акцију које је представио Блер били преувеличани. 

Иако наглашава да задатак комисије није био да утврди да ли је улазак УК у рат био легалан или не, Чилкот је окупљеним рођацима погинулих британских војника рекао да су обавештајни подаци о наводном Садамовом оружју за масовно уништење били „лоши”, а да је влада Тонија Блера представила опасност од ирачког оружја „са сигурношћу која није била оправдана” и да рат и његове последице нису биле довољно анализиране ни са војног становишта...

Чилкот је навео да у марту 2003 „није било непосредне претње од Садама Хусеина и да је хаос у Ираку и региону уследио после инвазије”.

„Британски званичници требало је да знају ризике од унутрашњих подела у Ираку, опасности од повећане активности Ал Каиде и могућности да дође до опште нестабилности у земљи”, рекао је Чилкот.

Иако је овај извештај четири пута већи од Толстојевог романа „Рат и мир”, и далеко обимнији од збирке романа о Харију Потеру, први и непотпун поглед на опште закључке указује да је Чилкотова комисија употребила сву своју вештину да ублаженим речима опише грешку која је довела до несагледивих последица и у свету и у Великој Британији.

Тони Блер је по подне изјавио да му је жао и да се каје због рата у Ираку. Али као да није чуо негодовање јавности и није видео извештај Чилкотове комисије, Блер је поновио да је одлуку о уласку земље у ирачки рат донео „у најбољем интересу Британије“, а да ће за све „могуће грешке преузети пуну одговорност”.

Он тврди да су се обавештајне процене у то време о томе да треба ићи у рат тек касније испоставиле као погрешне.

„Оно што је уследило, временски се много продужило и испало је крвавије него што смо икада могли да замислимо”, рекао је Блер.

О документу који је изазвао највише пажње, у коме Бушу обећава да ће бити уз њега, изјаснио се још раније пред Чилкотовом комисијом: „Нисам му понудио бланко чек, већ сам се трудио да му објасним како да заједно постигнемо наш циљ.”

Зна се да циљ није постигнут, а да је Блиски исток овим ратом запао у крвави хаос, који се пренео на цели свет. Али упркос огромним страдањима, ни Буш, ни Тони Блер нису до сада за своје поступке одговарали.  

Много је благих и оштрих коментара изречено у вези са Тонијем Блером и британским учешћем у рату у Ираку. Најречитије су биле кратке изјаве мајке погинулог војника и једног Ирачанина из Багдада који је учествовао 2003. у рушењу споменика Садаму Хусеину: „Мој син је погинуо узалуд”, рекла је мајка. „У Садамово време живели смо боље и сигурније него сада”, рекао је некадашњи противник свргнутог и обешеног ирачког председника.


Коментари47
b7425
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Извињавам се на ћирилици
Зашто се Извјештај ове комисије појавио баш сада након што су Британци тијесном већином изгласали излазак из Јевропе? Сумњам да се ради о моралу и савјести, тога у политици а поготову британској готово никада није било. Без обзира што извјештај више замазује истину а мање је открива, он је и такав одјекнуо широм англосаксонског свијета, од Британије преко САД до Аустралије. На мети се нашло пробрано друштво: Буш, Блер, Хауард... односно група уз коју заиста перфектно иде оптужба за удружени злочиначки подухвата. (Бил Клинтон се барем засада извукао али ако Бог да биће и за њега мјеста на некој клупи.) По свој прилици разлог за прозивку је ужасни неред у свијету који је ова група изазвала, и опште увјерење на Западу да се то више не може лако довести у ред. Њима никаквог суђења неће бити али ово је тек почетак обрачуна између моћних група. Мала утјеха за милионе људи широм свијета који су страдали у низу злочиначких подухвата под вођством самопроглашене "изузетне нације" и њених слугу.
iz Makedonije
Sramota ga bilo. Kao što ste sudili jugoslavenske zločince, biste trebali osuditi engleske poput Blaira. Kako se ne stidi svojih zlodijela. Sramota za čovečanstvo. Nek sada bude sudjen.
Ивана, читатељка
Сад још и неки новинар да скупи петљу и затражи од Вучића да се одреди према овом извештају и Блеровом ангажовању у Влади. Ако се добро сећам, Блер је министрима и државним саветницима одржао предавање о начину рада...
Goran
To je Vucicev savetnik...
Сале Земунац
Блер је упутио извињење и то ће сад вратити време уназад, подићи порушено, мртви ће оживети и све ће бити у као у бајци. Немојте се заваравати да ће Британци било шта учинити да би направили преседан, који, по њиховом закону, остаје за сва времена и по њему би могло да се суди било којем каснијем премијеру. Породице погинулих британских војника ће путем вансудске нагодбе добити дебела обештећења (то је ипак само 179 војника), а милиони Ирачана, Сиријаца, Либијаца, Србијанаца ће и даље умирати што од бомби, што од осиромашеног уранијума. Ипак за Западњаке (нарочито САД и Британију) један њихов вреди више од 10000 осталих.
zaboravio si
Poslednja recenica iz gornjeg komentara vazi i za nas Srbe (kao sto se pokazalo na terenu), jos jedna nadobudna i arogantna nacija, samo sto se mi pravimo da smo andjeli i toboze drugaciji od drugih.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља