понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Публика, то чудно биће

Упркос рестрикцијама које је спровело Министарство културе Србије, по којима је изгледало да ће многи позоришни фестивали бити део текућег лапота у култури, сведоци смо да су се многи снашли, попут недавно завршеног 41. Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну
Аутор: Мирјана Радошевићчетвртак, 07.07.2016. у 11:25
Милена Живановић, добитница награде „Љуба Мољац” за младог глумца и златне колајне публике „Синиша Дашић” у представи „Едит” (Фото: С. Вељковић)

Ова земља нема срећу да, попут Италије, на идеју и уз издашне паре једног индустријалца, власника компаније ‚‚Тод” покрене обнову Колосеума старог 2.000 година, која се мери у милионима евра. Наши тајкуни улажу огроман новац у мегаломанске шопинг-молове, зарад инстант профита. Држава још нема те инструменте да наложи тајкунима или контроверзним бизнисменима, ма како се они звали, да ће им бити смањене камате, порези, ако направе, на пример позоришну зграду, стану иза изградње Београдске опере, или макар суфинансирања неког фестивала. Некад се, а по француском моделу, од Самоуправне интересне заједнице културе Града (популарног СИЗ-а) на сваки динар из неке фирме добијао динар од СИЗ-а. Била је дакле формула „динар на динар”. Данас је то мисаона именица, а не би морала да буде.

Сведоци смо недавног бучног протеста на рачун комисија Министарства културе, поводом расподеле средстава намењених фестивалима, институцијама, представама... Чланови комисија поштовали су дато им упутство да, на пример, за позоришне фестивале не дају мање од три милиона динара! Тако је од тридесетак фестивала, само седам (међу њима Битеф, Стеријино позорје, Ужички позоришни фестивал...) прошло ову необичну селекцију. Осталима је претила душегупка од беспарице. Тако, сазнајемо од директора Фестивала монодраме и пантомиме Боре Балаћа, овом међу најдуговечнијим позоришним такмичењима (41 година), а јединственом по форми – фестивал једног глумца, или пантомимичара – било би више него довољно да су добили макар милион динара. А нису. Фестивал је, ипак, подржао оснивач Општина Земун, али и Секретаријат културе Града Београда, као и многи стални привредници и добротвори и неки нови. Тек, Фестивал је добио нови сјај.

Не само зато што је бираним речима Матија Бећковић, и сам, на неки начин, монодраматичар док казује своје стихове, отворио фестивал, сјај је дала и бројна публика, то дивно биће, без које не би било и представе макар једног глумца.

Лепо је било доживети ту виталност, гледати брижног директора Балаћа како током представе стоји у задњем реду и надгледа да све прође у реду.

Било је задовољство уз искусног, славног Ирфана Менсура и нових звезда наше сцене Милене Живановић и Небојше Миловановића, видети и Драгану Варагић или Ксенију Мартиновић, наше глумице из такозване дијаспоре, које су дошле да би се на овом фестивалу, у својој земљи, такмичиле под заставом Канаде и Италије. А оно што још више охрабрује позоришне уметнике јесте да је селектор, професор Милован Здравковић рекао да после више од 60 виђених представа, од оних које због ограниченог броја фестивалских дана није могао да доведе, већ има –репертоар идућег, 42. такмичења за Златну колајну. И оно што потписник ових редова памти, будући да као новинар прати Фестивал монодраме и пантомиме од далеких година његовог оснивања, јесте да не посустаје ни фестивалска издавачка делатност, успостављена 2003. године. И као што рече Радомир Путник, театролог, аутор овогодишње књиге ‚‚Препознавање позоришта” – „фестивали пролазе, представе остају у сећању, а књиге су – за сва времена!

Све ово пишемо и због тога што ни јаук нисмо чули из дворишта овог фестивала поводом финансијске кризе. За неког је криза оно познато нам „у инат”, јер, ни ТВ преноси Европског првенства у фудбалу, а ни Ђоковић, нису утицали на број посетилаца, оних који воле позориште, који воле живу глумачку реч са сцене. Публика, то необично, непредвидиво биће.


Коментари2
0cb5a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nisu jedini
Međunarodni Festival čembala već nekoliko godina ne dobija ni dinara na konkursu, pa se ipak održava. U inat i uprkos Ministarstvu nekulture.
vesna
Ово само потврђује да је Министарство културе било у праву што није свима давало по мало, као до сада. Локалне самоуправе морају да подржавају фестивале, а фестивалски менаџери да налазе спонзоре. Дивно је што је Фестивал монодраме показао способност да нешто уради, а не само да кука и чека да Министарство уплати новац.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља