четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.07.2016. у 14:08

Обележена 75. годишњица избијања антифашистичког устанка

Жикица Јовановић Шпанац као ђак Ваљевске гимназије

БЕЛА ЦРКВА – Полагањем венаца и одавањем почасти код споменика Жикици Јовановићу - Шпанцу у Белој Цркви, делегација Владе Србије, коју је предводио министар Александар Вулин, данас је обележена 75. годишница антифашистичког устанка у Другом светском рату.

„Ниједна генерација у историји српског народа никада није дала погрешан одговор на питање да ли је спремна да плати високу и највишу цену за слободу. Срби знају да само слободни људи су успешни и да је само слободна Србија успешна и развијена'', рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Он је истакао да Срби знају да је Србија била сиромашна и презрена само када није била слободна и када су други одлучивали о њој.

''Срби су се одавно определили да рађају слободне људе. Робови не рађају слободне људе'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, Срби су пре 75. година стали на страну најбољих. Како је оценио, пре 75. година наши преци су нас уписали међу најбоље, међу оне који су се борили и изборили за слободу.

''Зато не може бити изједначавања оних који су се за слободу борили и оних који су сарађивали са окупатором или коју су били окупатори'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, не може бити изједначавања између бораца за слободу и оних који су стрељали и који су тада чували стражу на Бањици, у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду.

''Не може бити рехабилитације оних који су сарађивали са окупатором, као што не може бити рехабилатције окупатора. Ниједна земља у Европи није рехабилитовала своје квислинге. Ми смо поносни на генерацију која је изборила победу у Другом светском рату и заваљујући њима можемо да кажемо да смо на бољој страни света'', рекао је Вулин. Оцењујући да је 7. јул дан када су Србија и Срби изабрали слободу, министар је истакао да није могло бити другачије.

Осим министра Вулина, венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, општине Крупањ, СУБНОР-а Србије, као и удружења и грађани.

Заменик председника СУБНОР-а Вукосав Ковачевић рекао је да устанак 7. јула има непролазну историјску вредност.

Он је навео да је 7. јул велики празник Србије и да представља камен темељац антифашизма чиме смо ушли на кључне странице светске историје и постали поштовани као непоколебљиви борци против свих врста завојевача.

Председник општине Крупањ Иван Исаиловић рекао је да та општина данас обележава велики јубилеј те да се та општина труди да историја не остане заборављена.

''Морамо памтити ако желимо да опстанемо као народ'', поручио је Исаиловић. Дан устанка обележава годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда 7. јула 1941. године у Белој цркви код Крупња.

Коментари40
5691d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

E U
Nije prikladno slaviti ubistvo jednog našeg žandara,kao početak borbe protiv okupatora Nemačke.To su uradili aktivisti komunističkog pokreta,-partizani,koji su posle propasti "Užičke republike" pobegli iz Srbije u Bosnu i Hrvatsku i nisu bili prisutni u borbi protiv okupatora u Srbiji četiri godine! Tek krajem 1944 g. sa Rusima,su ponovo ušli u Srbiju,kao "oslobodioci".Da su napali u medjuvremenu Jasenovac i oslobodili onaj izmučen narod,pa da im se oprosti,ali Tito je poslao Velebita u Zagreb da se "sporazume" sa Nemcima da im oni nisu glavni neprijatelji,nego četnici !.Posle oslobodjenja dolaze izbori,pa treba da se uzme vlast u Jugoslaviji ! To je bila partizansko-Titova ideja,koja je uništila i poslednje nade u bolji život posle rata.Otpor naroda prema okupatoru je bio u mnogim zemljama,ali nigde nije bitku vodila ideja komunističke ideologije,već samo vera u slobodu i uništenje nemačke sile.
Леон Давидович
На пример у НДХ су исто тако устаници нападали жандаремијске станице (постаје) и ликвидирали жендарме ( оружнике). Каква је разлика између тих жандарма, једино у националној припадности. Свим жандармима у окупираној Европи била је сличност у томе што су они заправо били у служби окупатора. Тачно је да су партизами прогнати из Србије захваљујући надмоћи непријатеља. Али како су они 1944. стигли до Београда. Па нису се спустили из авиона већ су прешли сав тај пут у тешким борбама и масовној погибији. Тачно је да је КПЈ водила и идеолошки рат што није било у складу са тадашњом политиком снага антихитлеровске коалиције. Али ту се може поставити питање зашто и друге снаге нису водиле борбу против окупатора већ само идеолошку. Дакле КПЈ се борила и против окупатора и за власт, супротно другима који су се искључиво борили за власт не бирајући средства па су тако пристајали и на сарадњу са окупатором.
Novica
Moje je misljenje, a kao ucesnika u ratu, da je ovako pukovnik reagovao prije iz prakticnih razloga: Da se ne otkriva polozaj i ne ugrozava bezbjednost, jer su bili u ilegali i malobrojni poslije, poslije sloma Vojske i Drzave oni su bili sacica nepokorenih i ideja je bila da se oko njih kao jezgra okupi ciljma masa za djelovanje i borbu protiv okupatora u buducnosti. Ipak je ovo bio jun 1941. dva i po mjeseca poslije okupacije. Drugo bitno i prakticno je bilo da se ne rasipa municija, do koje nisu apsolutno nikako doci u tom trenutku. Kasnije, kada su uslijedile vojne akcije ista je otimana od neprijatelja ali tada je bila nedostupna i morala se cuvati.
Леон Давидович
Официри су пуцали у заносу, радовали су се баш као да је Немачка већ капитулирала. Дуга је прича па нисам све пренео. Суштина је да су се сви официри слагали око тога да ће Немачка капитулирати али само су имали различите процене о времену трајања рата. Неки су говорили да ће то бити неколико седмица, неки неколико месеци, а најдуже прогнозе су биле до краја године. Дража је и рекао зашто су пуцали јер они су у конспиративности. То је и била прва пуцњава од времена окупације. Није суштина што их је укорио за пуцање и што је Мартиновића позвао на рапорт већ је суштина у погрешним проценама, он је говорио да треба пустити Немце и Русе да искрваре, а онда ће он ударити са Енглезима и Американцима. Од тога није ништа било, а Михаиловић ће уместо да му приоритет постане борба против окупатора за приоритет узети борбу против партизана. Наравно да су оружје добивали и од Недића и Немаца, а о Италијанима да и не говоримо ( чак су неке војводе добијале и од НДХ), постоје документи докази
Леон Давидович
Постоји детаљан опис како је то изгледало на Равној Гори 22. 6, 1941, али ево само кратко из сведочанства поручника Мартиновића:- Михаиловић се измаче неколико кораке испред строја и упути свима исто питање : "Шта вам је побогу да пуцате? Јесам ли ја наредио да се не пуца?И нико не сме ни метак да испали. Ако се то још једном понови под војни суд ћу сваког ко прекрши наређење."... Рекао је отприлике да смо преуранили са радошћу јер нам мора бити познато да су немци јака сила која је окупирала целу Европу. Да бисмо се радовали Немачкој пропасти морамо чекати да видимо како ће се развијати ситуација на фронту. Русијом владају безбожници и руски народ ту власт не воли. Треба чекати да се Руси и Немци искрваре па када Енглези и Американци ударе преко Турске ( не знам зашто преко Турске , али баш тако је рекао, додавши с леђа) онда да и ми кренемо. ... На крају није заворавио да нагласи, да сада није време за борбу већ да треба радити, а недисциплину неће трпети."
Novica
@Leon Davidovic Jovanovic je kao i svi poznati i nepoznati "Spanci" ratovao u spanskom ratu iz ideoloskih razloga baskao i ovi danasnji dzihadisti. I oni kada terorisu narod od Bliskog Istoka preko Sjeverne Afrike Zapadne Evrope ili napada u BiH kazu da "cine svetu duznost i bore se protiv krstaskih okupatora i njihovih saradnika kao i nevjernika". Pricu kako je tada pukovnik Mihailovic zabranio šenlučenje u cast ulaska SSSR u rat je cista glupost koja nema nikakve veze sa zdravim razumom. Komunisticki ideolozi cineci sve da sto vise diskredituju Vojsku Kraljevine Jugoslavije, a u to vrijeme regularnih vojnih snaga jedne drzave, izmislili su pricu da je vojska kritikovana zato sto je slavila uz puscanu paljbu. Sam nacin plasiranja i upotrebe ove price je nesuvisao i danas dan se prica kao i na pocetku, kao pricao neko nekome preko nekoga pouzdanog nekome pouzdanom sto je od povjerenja povjerenikovom povjerljivom... Glupost. Nije sporno da su se komunisti borili protiv fasista u ratu. Imali su jedan od najboljih pokreta otpora u Evropi, sto niko ne spori. Problem je u tome sto se decenijama spori cinjenica da je u okupiranoj Jugoslaviji bilo boraca protiv fasista, koji su dali veoma veliki doprinos borbi, ali posto su iz gradjanskog rata izasli kao porazeni njihova borba ne da je marginalizovana nego prikazana kao neprijateljska. S druge strane da su se komunisti postavili na demokratski nacin, ne bi mogli vladati koliko su vladali.
Narcis Zlatousti
Pre izvesnog vremena, u rubric Moj zivot u inostranstvu, objavljeno je secanje cetnicke emigracije u Australiji. Jedan od njih prica, kako su 1944.godine presli u Bosnu i napali Tuzlu, koju su drzali partizani, a ovi odbili napad. Posle njihove staresine se sporazumele s Nemcima da ih prebace u Sloveniju. Saveznici Nemci stavili ih na voz i oni se obreli u Becu gde su radili na rasciscavanju rusevina. Posle toga nastavili do Australije, tesko radili, podigli dve crkve i spomenik Drazi. Ovde je sve receno, ratovali protiv partizana, saveznici im Nemci. O saradnji Draze i nemaca recito govorii ova epizoda. Odmah posle susreta Draze i nemaca, u selu Divce, cetnici su predali 365 na prevaru uhvacenih partizana, a fasisti ih ih streljali. Ovakvi zlocini ne zastarevaju, pa se pored licne, odgovara i po komandnoj odgovornost. Za ovakve zlocine su na demokratskom zapadu letele glave bez sudjenja. Ovakvi i slicni dogadjaji karakterisu Drazino i cetnicko “antifasisticko” ratovanje.
Леон Давидович
Борба против нациста била је исто што и данас борба против џихадиста. Дакле борба против тада највећег зла. Изједначити борце против нацизма са данашњим џихадистима је потпуно окретање људских вредности наопако. Да се разумемо нити сам ја припадао југословенским комунистима нити сам њихов симпатизер, напротив од када сам знао за себе био сам незадовољан са том власти. Али не може им се приписати оно што нису чинили зато што су некоме не симпатични. Будимо реални, какви народи и идеологије су чинили Југославију. Па са таквом земљом и могло се владати само диктатуром. Данас не могу да саставе владу на нивоу неких бивших република , а замислите ко би данас са таквим мништвом интереса могао владати Југославијом.
Novica
Sa komunistickog stanovista ovo je ustanak i to nam je decenijama servirano kao klise prvi u nizu ustanaka jugoslovenskih republika. Medjutim, do napada Njemacke na SSSR komunistima u okupiranoj Kraljevini nije palo na pamet da se suprotstavljaju Nijemcima koje su dozivljavali kao neku vrstu oslobodilaca od "kraljevskog rezima". Zikica Jovanovic u bio klasican primjer teroristickog ubice koga u svjetlu danasnjih prilika mozemo uporediti sa muslimanskim teroristima sirom svijeta sakupljenih na ratistima Bliskog Istoka pod zastavom Islamske Drzave, koji po dolasku u svoje sredine nastavljaju ubijati neduzne neistomisljenike iz vlastitog naroda. Da li su ubijeni zandarmi u Beloj Crkvi prikazani kao zrtve vermahta ili ne, oni su bili Srbi. To je neosporna cinjenica i nije kvaziistorija.
Леон Давидович
Каква погрешна гледања на историју. Па Жикица је ишао у Шпанију да се бори против фашиста. Значи ли то да је са данашњег гледишта борба против фашиста и нациста тероризам. Ако су комунисти били наклоњени Рајху и обрнуто зашто су онда Немци од почетка окупације хапсили и прогонили комунисте. 22. јуни је многима био знак да ће Рајх изгубити рат и да је време за борбу. Наравно процене о трајању рата биле су погрешне али не и предвиђање у пораз Рајха. Официри на Равној Гори доживели су на исти начин 22. јуни и пуцали су из наоружања сматрајући да је дошао тренутак прекретнице у рату. Али Дража их је зато укорио рекавши да народ не воли совјете да Руси и Немци треба да искрваре, а онда ће он ударити заједно са Британцима и Американцима против Немаца. Дакле неко је тих дана имао тачне процене у победника, а неко погрешне.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља