понедељак, 18.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:27
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Бити остављен

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 10.07.2016. у 18:00
Илустрација Срђан Печеничић

Веома је забрињавајућа учесталост убистава бившег партнера, неретко праћеног самоубиствима. То чини да је разумевање доживљаја остављености, које је у корену оваквог насиља, постало социјално важно.

Емотивне везе и бракови су засновани на љубави, то јест на емоционалном везивању. Оно омогућује особи да успостави релативно трајни однос љубави, припадања, поверења и међусобне повезаности. Било да двоје, које се снажно воли, нису у стању да успоставе стабилну и задовољавајућу везу, било да је љубав престала, може да дође до раскида или развода.

Ретко је да су две особе подједнако незадовољне везом, тако да истовремено предлажу раскид или развод. У највећем броју случајева је једна особа та која одлази и оставља јер јој више није прихватљиво остајање у вези, а друга особа је та која је остављена.

Када је емоционално зрела особа та која је остављена, она прихвата ту чињеницу и улази у процес туговања, који траје од месец и по, до неколико месеци. Када прихвати раскид, помири се са њим тако што га прежали или преболи, она је спремна за ново емоционално везивање.

Оно што чини да људи који су остављени реагују емоционално незрело јесу различита катастрофична значења која приписују тој ситуацији. Најболније је када је особа зависна од бившег партнера јер погрешно верује да је веза са њим смисао њеног живота. За њу одлазак другога није само разлог за туговање, већ је почетак живота без смисла.

Бројна су друга уверења која остављеност претварају у велику трауму за оног који их заступа: „Да ја заиста вредим, други ме не би оставио”; „Други ме је искористио, преварио и онда одбацио”; итд. У свим овим случајевима остављена особа на себе гледа као на губитника и жртву, а на остављача као на победника и агресора. Све то ствара једно велико осећање увређености, понижености, одбачености, што је подлога за осећање мржње које у коначници може да води ка деструктивном освећивању.

Није могуће спречити да људи не прихватају наклоност других или да излазе из емотивних веза или бракова, али је могуће утицати на то како ће људи разумети такве догађаје. Главно је да људи схвате не само да други има право да оде из везе или брака, већ да бити остављен не значи да особа не вреди или да је то срамота.

Када нечијем детету по први пут није узвраћена заљубљеност или је „остављено”, то је осетљиви тренутак када родитељи треба да му помогну да не закључи да оно није довољно вредно. Исто тако и блиски пријатељи и рођаци одрасле остављене особе требало би да утичу на њу да исправи свој став о остављености, а не да појачавају њена негативна искривљена уверења. Права борба против породичног насиља и насиља над женама у школама и другде, треба да се бави исправљањем уверења о значењу остављености.


Коментари16
52557
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag,Učenik života.
Pažljivo sam pročitao text kao i komentare. Da bi smo mogli pisati o raskidu i emotivnim stanjima prvo moramo znati definicju ljubavi. Ljubav je kada partnera-partnerku volimo više od svog života.Kada ona ili on postane razlog našeg življenja.A njena ili njegova sreća postane naša sreća.Zbog ove želje ka kojoj teže milijarde ljudi,uzajamna ljubav ispada najlepši uzaludan san.Našao sam i način kako da proverite koliko volite.Stepen svoje ljubavi možete izmeriti sa stvarima koje svom bračnom partneru možete ili nemožete oprostiti.Predzadnji stepen u mojim istraživanjima se odnosio na opraštanje preljube pa čak i više puta.Za mnoge je ovo kap u prepunoj čaši ali se može voleti i preko toga.E sada ono što je meni ovde upalo u oči jeste izjava autora texta na temu nezrelo ponašanje ostavljene osobe.Ja ne bih rekao da su ljudi nezreli ako se odreknu smislenog života zato što su ostavljeni.Biti sa drugom osobom a ne voleti je ili lagati je nije u redu ni prema toj osobi ni prema sebi.
Sasa
Posle.dve godine veze tokom koje me je gledao kao sveca, on se zeni drugom jer je mladja. I menu dodje da ga ubijem ali se plasim Boga.
Marija Radovanovic
Takodje bi bilo korisno da Milivojevic ne koristi rodno neutralne imenice "partner" jer je opste poznato da se uglavnom ne ubija "partner" nego zene. Jedan lazan pokusaj neutralnosti, koji prikriva strasnu istinu o zastupljenosti nasilja muskaraca nad zenama.
Srba, Velika Britanija
Marija potpuno ste u pravu, ubija uglavnom muskarac zenu, Ali ne ubija muskarac zenu zato sto je on nasilnik ili zato sto je ubica, nego zbog necega drugog. E to 'nesto drugo' je resenje zagonetke. Ko razume zene (i muskarce), vrlo mu je jasan odgovor zasto je to tako.
Препоручујем 3
Marija Radovanovic
Dakle Milivojevic smatra da je nasilje nad zenama problem tumacenja "ostavljenosti" koji se resava u okviru porodice, a ne drustveni problem koji ima korene u socijalnom i politickom kontekstu, idejama o rodnim ulogama i rodnoj nadmoci muskarca. Milivojevic "ne zna" da je nasilje nad zenama zastupljeno u sredinama gde vladaju ideje o superiornosti muskaraca, i da opada kako se u poredjenju ide prema zamljama sa visokom zastupljenosti rodne i klasne ravnopravnosti. Milivojevic dakle predlaze da se time bavimo iza zatvorenih vrata, a ne da kao drustvo preduzmemo odgovornost i mere da prestanemo sa permanentnim kolektivnim ponizavanjem, vredjanjem i tlacenjem zena. Jos jedan promasen stav ovog kvazi psihologa.
Zoki
To sto ga predstavljaju kao psihologa,psihijatra,neuropsihijatra..moze biti "omaska" . To je vec za Frojdovu analizu (po sistemu sto puta ponovljena laz ce biti istina).Ali to nije najgore. Doticni se vec dugi niz godina bori da psihoterapeut bude priznato zanimanje kod nas (sto po zakonu nije) pa sledi logican nastavak svega toga .Zasto se predstavlja nepostojecim zanimanjem i tako dovodi ljude u zabludu? Ja znam odgovor ali je pitanje da li to mnogi ljudi znaju.
Препоручујем 1
Marija Radovanovic
Frojd naravno nije bio lekar opste prakse, nego neurolog, iako to uopste nema veze sa temom. Samo sam ispravila svoju pogresnu tvrdnju u komentaru. Ne bih se ovde upustala u kompeenciju lekara opste prakse da bude psihoterapeut, u odnosu na psihologa. Takodje ne znam zasto je Milivojevic za vas srpski Frojd, kad je Frojd bio psihoanaliticar, a Milivojevic nije. Ali to je vec vasa stvar.
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Onako samo usput
Fanatizam i fatalizam u ljubavi je užasan. Patnja nije merilo ljubavi. Ako ne patimo ne znači da tu osobu nismo voleli, jer zašto smo živeli sa njom sve vreme? Ako postoji mogućnost da se ponovo bude sa tom osobom, iskoristiti tu mogućnost. Ako ne, okrenuti se dalje. Niko nije ni za kog sudbinski vezan. I na kraju, bolje je razmisliti, pa onda ići sa emocijama. Bolje je šta mi to treba, nego šta mi je to trebalo...Suludo je voleti osobu koju smo tek videli, a nismo ni upoznali, što nas vraća na početak. Fanatizam i fatalizam u ljubavi je užasan...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља