уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36
КАКВА НАМ „ПОЛИТИКА” ТРЕБА

Дух Традиције

Аутор: Жељко Цвијановићсубота, 09.07.2016. у 21:30

Плодови српске транзиције толико су горки да се данас – са дистанце од четврт века – већим чудом чини то што је „Политика“ успела да се сачува у свом традиционалном смислу и значењу него да је нестала у вртлозима наше лакомислености, заједно са Народним музејом, Галеријом савремене уметности и још много тога што је обележило модерну историју Србије.

Немам за то бољег објашњења осим да се у те послове умешао неухватљиви а свеприсутни Дух Традиције. (Наравно, Дух Традиције није дух прошлости, већ динамичко прожимање сећања и савремености, које, по правилу, порађа квалитет.) Јер, кад је падала, „Политици“ се то догађало и спорије и отменије него другима. Разорни утицаји и нови односи, који су разарали српску штампу, у „Политици“ су, наилазећи на отпор Духа Традиције, били пригушенији и дискретнији. Кад је пропадала, „Политика“ је изгледала „као неки осиромашио бег, који није продао очеву кућу“, како је Милош Црњански описао Алексу Шантића пред крај његовог живота.

Кад се уздизала – а то се догађало у два мандата Љиљане Смајловић – „Политика“ је то чинила са мером, знањем и самопоуздањем. Висок професионални ниво, култура, пристојност и отвореност за различите ставове смештали су „Политику“ у зону отпора духу времена вишег реда, који није био политички, већ друштвени у најширем смислу. Управо то је противнике „Политике“ и „транзицијске предаторе“ најчешће остављало без аргумената, измештајући их из простора јавне полемике у кулоаре и закулисне послове, далеко од очију јавности.

Већ целу деценију Србија, са промењивим успехом, трага за својим новим државотворним оквиром, последњих година суочавајући се и са тешким губицима транзиције. Добро је што га тражи (и) у континуитету са великим српским 19. веком. Није, међутим, добро што у тој потрази још увек не налази место за „Политику“, коју је у првим годинама 20. века породио управо дух претходног столећа ослобађања, обнове државности и општег уздизања.

Зато од свег срца подржавам предлог проф. Леона Којена да је неопходно да држава озакони статус јавног сервиса „Политике“, за који се она суштински већ изборила. „Политика“ не би на тај начин само сачувала статус важног друштвеног оријентира него би то било и признање њеним данашњим уредницима и редакцији што су успели да сачувају такву вредност у годинама кад је много тога пропало. Уосталом, да је Србија изгубила „Политику“ у првим годинама 21. века, био би то само доказ наше глупости; ако је изгубимо данас, док се суочавамо са свим последицама тих година, био би то доказ наше јаловости, која не даје наду на било ком пољу.


Коментари15
2131e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
"Plodovi srpske tranzicije..." Ako se sinonim "tranzicija" zameni sa pravom reči, pljačka, "plodovi" iste se znaju, a ono što ima tragova je teško 51 milijardu EUR koliko je iz pljačkaških privatizacija iznešeno iz Srbije. Ko je to izneo? Tranzicionari, "eksperti" za sve i svašta u sklopu tranzicionih=demokratskih promena=neviđene pljačke. U takvim uslovima "Politika" je biser koji takođe žele da strpaju u svoj buđelar i da unicima i čukununucima pričaju, a danas kompanjonima, kako su bili vlasnici čuvene, nadaleko i svetski poznate "Politike". U ovom milenijumu Srbija je doživela više domaćih genocida: ekonomski, bankarskofinansijski, politički, sistemski, nacionalni, duhovni, ustavni, zakonski, kulturni, a sve "začinjeno" OU, plutonijumom, GMO i "belom kugom",... Jedino su neviđeni procvat doživeli: korupcija, megalomanija, birokratija, neodgovornost, alavost, bahatost, primitivizam, servilnost, poslušništvo, puzeologija, partokratija, nepotizam,... Rečju, "Politika" nesme pasti!
римодаР
ПОЛИТИКА треба да буде спашена због већине њених читалаца, којима је потребна као оријентир - држач разумног правца не загађеног идеолошким и дневно-политичким примесама. Сачувајмо квалитетне и одговорне новинаре без којих то није изводљиво. Чини се и мени да проф. Леон Којен има добар предлог.
Цицка
У данашње време Политика мора да буде Политика Православни лист , она данас мора да штити Православље под број један, као што би штитила Муслимане једног дана ако их неко нападне, мислим на оне праве Муслимане ,уосталом то и ради када је у питању Сирија али за остале је закаснила , да би ишла у корак са дешавањима данас је угрожено Православље , није Путин , додуше и Путин али гађају Православље са свим богатством које поседују
doktor detus
... "problem" sa listom politika je taj = sto je postao patriotski list par excellence - sto nikada nije bio od drugog svetskog rata, a to je u drugosrbijansko-jugo-komunisticko-jugoslovensko etabliranoj srbiji - NEDOPUSTIVO!!!
Лебршник
А, зар 1914. Политика није била у свој пуноћи патриотски лист када су и Владислав и Дарко Рибникар приложили животе у одбрани отаџбине?
Препоручујем 16
Neša (Glodur)
Gde su Vam ti patrioti? Mislite na velike komuniste, pred rat presvučene u nacionaliste, a sada u evroatlantiste? Ovde je reč o osvajanju ili gubljenju informativnog i propagandnog uticaja na javnost, ali i ugledu novinarstva i medija. Nedopustivo je da svi postanu blatoidi.
Препоручујем 15
Neša (Glodur)
Uništenje pravoslavlja pokrenuto raskolom Crkve 1.054. godine nemoguće je zaustaviti. Sem toga, pitanje je da li su svi Srbi Srbi, jer ima ih koji vešto glume. Uglavnom su na mestima na kojima se upravlja Srbijom. Sede, između ostalog, i u regulatornim telima i raznim savetima za medije.
Milisav Jojić
@zivko Nisu i ne mogu biti srbi, razni pripadnici nacionalnih manjina i cigani(romi), i oni pripadnici drugih nacionalnosti, koji su po ko zna kakvim osnovama dobili državljanstvo Republike Srbije, ne mogu biti srbi ni oni koji se tako osećaju jer se nacionalna određenost pridobija od roditelja (majke ili oca ili oba). Mora se praviti razlika između; biti državljan neke države i nacionalne pripadnosti.
Препоручујем 1
Zivko
Voleo bih da znam kako izgleda srbin. Možda bi trebalo da izglasamo ko su pravi srbi, da stavimo neke oznake na njih na kojima bi pisalo: ovo su pravi srbi - pa da im se mi ostali, koji ne želimo nikakve oznake, klanjamo i poštujemo ih.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља