среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55

„Балканска рута путева дроге помера се ка истоку”

недеља, 10.07.2016. у 13:23
(Фото З. Анастасијевић)

Путеви дроге последњих година мењају своју трасу, па се традиционална централна „балканска рута” на којој се налази Србија, помера ка истоку - тачније према Бугарској и Румунији, речено је данас Танјугу у Канцеларији Владе Србије за борбу против дрога.

До овог померања „балканске руте”, дошло је, како наводе, пре свега што кријумчари дроге, посебно хероина, који крећу са подручја Авганистана или Турске, када уђу на територију Бугарске - они су ушли на територију ЕУ.

„Сем мале и спорадичне контроле на граници Румуније и Бугарске, они имају отворен пут ка земљама ЕУ, што је крајња дестинација наркотика”, рекао је Танјугу директор Канцеларије за борбу против дрога Милан Пекић.

Према његовим речима, нови путеви и нови трендови у кријумчарењу јесу да се дрога преноси преко Црног мора, што показују све чешће заплене и кокаина и хероина у лукама.

Највећи број заплена, како је навео, извршен је у луци Констанца у Румунији, која је највећа црноморска лука, указао је Пекић.

Када је у питању Србија и „балканска рута”, обавештајни подаци из полиције указују да се већи део наркотика илегалним путевима уноси из Македоније на Косово и Метохију, а потом се другим каналима уноси на територију централног дела Србије.

Такође ту је дистрибуција из Албаније и Црне Горе ка крајњим дестинацијама у ЕУ, најчешће је реч о кријумчарењу марихуане.

С друге стране, на подручјима на којима се производи хероин, као што су Авганистан и Турска, веома је тражен прекурсор анхидрид сирћетне киселине, који је неопходан у процесу производње хероина.

Анхидрид се зато кријумчари у супротном смеру - са подручја Европе у земље произвођаче хероина.

Када је у питању домаће „тржиште”, у току 2015. године у Србији је заплењено 1.6 тона и 234.300 комада различитих врста дрога, и то у 6.419 полицијских акција.

Међутим, колика количина забрањених наркотика стигне на улице односно до зависника, тешко је још увек рећи, али се процењује да се укупан број зависника у Србији креће између 60.000 до 80.000.

Управо један део посла Канцеларије за борбу против дрога, која је крајем прошле године почела са радом, јесте да успостави ефикасан систем евидентирања свих људи који су на неки начин дошли у контакт са дрогом, истакао је Пекић.

Према подацима Канцеларије (који су добијени од МУП-а Србије), у току прошле године у различитим полицијским акцијама заплењено је укупно 1,3 тоне марихуане, 69,8 килограма хероина, 18,4 килограма кокаина, 10,6 килограма хашиша, преко 25 килограма амфетамина, 6,2 килограма екстазија и тако даље.

Откривена су укупно 5.694 кривична дела у 2015. години, за разлику од 2014. када је откривено укупно 6.216 кривичних дела и то: неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и 111 кривичних дела - омогућавање уживања опојних дрога.

Према речима Пекића, у Србији је марихуана најзаступљенија дрога, имајући у виду начин производње и то да у нашој земљи постоје услови за узгајање канабиса.

Поред погодних услова за природан узгој марихуане, у тренду су и лабораторије за узгајање марихуане у вештачким условима, а то је већ дрога позната на тржишту као „сканк”, навео је директор Канцеларије.

Он је напоменуо да се на територији наше земље откривају и лабораторије за производњу синтетичких дрога.

„У порасту је број откривених лабораторија за производњу синтетичких дрога, као што су метаквалон (једина до сада пронађена лабораторија на територији Европе)”, навео је Пекић указујући да се синтетичке дроге екстази и амфетамин илегално кријумчаре са подручја Белгије и Холандије а мање количине и са подручја Бугарске.

Пекић је у том смислу истакао да је улога Канцеларије да се у држави Србији изради ефикасан систем борбе против дрога, кроз координирање рада органа државне управе.

„Најпродуктивнија борба је када имате систем. Није циљ да један орган ради, него да се створи систем, да се смањи понуда и потражња и да се ефикасно санирају последице конзумирања наркотика”, нагласио је Пекић.

Он је подсетио да је дрога „покретач” већине других проблема, и великог броја кривичних дела која чине огромну штету овом друштву у целини, посебно економији и то кроз прање новца и друга коруптивна кривична дела, с обзиром да је илегална добит од дроге огромна.

Један од задатака Канцеларије је и да прати спровођење Националне стратегије за бробу против дрога која је донета за период 2014 - 2021. године. Стратегију прати Акциони план за период од 2014. до 2017. године, којим је детаљно описано који је државни орган задужен за спровођење ког дела стратегије.

Директор Канцеларије је указао да према Стратегији, интервенција државе треба да се води на два главна поља.

То су са једне стране активности усмерене на смањење потражње за дрогама, а са друге на активности ка смањењу понуде дрога.

Према речима Пекића, пред Канцеларијом је огроман посао јер се до сада веома мало радило на изградњи самог система свеобухватне борбе против дрога.

„На нама је да покушамо да направимо пресек стања и да на основу тога и извршених анализа осмислимо најпродуктивнији и најпримењивији систем борбе против дрога а истовремено да проценимо где се Србија налази у односу на друге земље”, нагласио је директор Канцеларије за борбу против дрога, преноси Танјуг.


Коментари5
9e21b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja Nedeljkovic
Upotreba narkotika se ne može smanjiti, na žalost ana će se samo povećavati, jer društvene norme to zahtevaju. Evo pogledajte malo TV, novine i slično gde se lokalni i svetski heroji i heroine hvale upotrebom istih i pričom kako je to "ok" i kako su oni "face" zbog toga, tako da sva ta priča pada u vodu. Roditelji, učite svoju decu, jer je to jedino rešenje!
Злоупотреба
наркотика од стране владајуће олигархије како би се народ држао у покорности видљива је константно кроз историју, ни данас, било где није друкчије. Да је тако потврђују свакодневни филмови које емитује меинстрим тв у којима се глорификује употреба марихуане, алкохола а и нешто се шмрче, то одговара властелинима , што заглупљенији народ лакше владати, што краће живе више новца остане. Замислите да се реално пропагира здрав живот, па како би владали овакви.
Пера Писар
Није дрога покретач криминалних дела, већ управо забрана њеног коришћења и стављања у промет, која диктира њену цену на црном тржишту. Декриминализација коришћења марихуане и кокаина, а стављање употребе хероина под строгу лекарску контролу резултовао бих у великом смањену стопе криминала, што је и доказано у пилот пројектима у земљама где је то урађено (Канада и Швајцарска). Коме то не иде у прилог? Закључите сами.
Nemanja Nedeljkovic
Nemoj molim te kokain da stavljas u isti koš sa marihuanom! Ako nešto treba legalizovati to je marihuana, a sve ostalo sa punim pravom ostaviti na listi nelegalnih supstanci!
Препоручујем 1
Dobrosav
"Droga kao pokretac kriminalnih dela"? ... Dobro je kada upropastena 'vucicevska ekonomija' i masovni narodni ocaj i beda nemaju nista sa kriminalom ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља