петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:16
ПОГЛЕДИ

Ковачи лажног (поимања) новца

Поводом текста „Машина за прављење пара”, „Политика”, 7. јула
Аутор: Борис Беговићуторак, 12.07.2016. у 08:15

Вишеструки су проблеми у вези с текстом „Машина за прављење пара” Владимира Тодорића, објављеним поводом моје недавне колумне „Банкарска трилогија: о кликтању мишем”. Први проблем лежи у томе што не знам шта аутор у свом тексту тврди, а да је у вези с мојим текстом. Наиме, у прилогу Владимира Тодорића могу се наћи многе пароле, типа „срамни однос према грађанима са кредитима у швајцарским францима” или „инцестуозни однос између НБС и банака”, „задржавање монопола над стварањем безготовинског новца”, као и то да су централне банке „експонент међународних банака”. Коме ове пароле годе, саветујем му да одустане од читања мог текста, будући да намеравам да се бавим нечим чиме се Владимир Тодорић није бавио – аргументима.

Други проблем лежи у томе што аутор не влада основном банкарском терминологијом, чини се да не познаје основне појмове, па је стога понекад веома тешко закључити о чему он то пише. Тодорић меша пласман с дугом, дуг с потраживањем, готовину с новцем. Депозите у банкама проглашава виртуелним, а готовину реалним новцем. Аутор пише да „банке не могу да поврате свој дуг”, а вероватно је реч о њиховим проблематичним пласманима. На све то, аутор се вајка што је новац данас „само обична признаница о дугу”, то јесте тачно, али неколико реченица касније наводи да „огроман део укупног новца глобалне економије представља признаницу о дугу”. Огроман део значи да нешто преостаје, па онда пада дефиниција новца из претходне реченице. Још је горе кад аутор напише: „С једне стране, то је дуг онога који узима кредит од банке, а с друге је дуг банке према ономе коме је тај кредит био исплаћен”. Ух, не бих волео да будем у управном одбору банке која је, иако је извршила своју обавезу, и даље дужна свом дужнику, што произлази из оваквог слободног састава на тему „мој однос према банкама”.

Трећи проблем лежи у, из мени непознатих разлога, поистовећивању кредита „грађанима и привреди” с безготовинским новцем. На пример, аутор наводи да свега три одсто новчане масе у Великој Британији (коју он, можда пророчански, назива Енглеском) чини готов новац, док су све остало банкарски депозити „односно новац који „стварају банке” процесом одобравања кредита грађанима и привреди”. Па се тврди да је у Србији удео „безготовинског новца”… „37 процената”.

Количина готовине у односу на количину новца у оптицају не представља никакав индикатор кредитне активности банака. Једноставно, једна од основних функција новца јесте платни промет, оно што се жаргонски назива трансакциони новац, а све мањи део те новчане масе, из много веома практичних разлога, чини готовина. Платна картица, на пример, средство је безготовинског плаћања, везана је за депозит по виђењу, а поприличан број људи који користи платне картице никад није узео никакав кредит. Такође, средства се на њихов рачун преносе без икакве готовине. Дакле, појединац који никад није узео кредит прима плату без икакве готовине и исто тако може да је потроши. Безготовински новац постоји независно од кредитне активности пословних банака – он је потребан за платни промет.

Узгред, однос готовине у оптицају и новчане масе М1 (која укључује и депозите по виђењу) у мају ове године у Србији износио је 26,2 одсто, а однос масе готовине и новчане масе М2 (која укључује и орочене и штедне динарске депозите) износио је 19,2 одсто. Све је то на сајту НБС – само треба погледати. Нема потребе да се измишљају подаци о „безготовинском новцу” на „37 процената”.

Него, кад смо већ код кликтања мишем, да разјаснимо неке ствари. Свако може извршити трансакцију безготовинским плаћањем на онлајн банкарској услузи – тако што кликне мишем. Све ће да тече као по лоју док на његовом рачуну има новца, док је износ његовог трансакционог депозита већи од расхода који планира да учини. Дакле, ирелевантно је да ли ће неко као купац да броји новчанице, да потише чек или слип платне картице или ће кликнути мишем у случају онлајн банкарства, све док на његовом рачуну по виђењу има довољно новца. Кликтање мишем је само начин плаћања, обављања трансакције, али основа те трансакције је нешто друго.

Спреман сам за озбиљну расправу о банкарском пословању. Уколико неко, међутим, без икаквих аргумената, жели да банке означава паразитима, како се то чини у овом тексту, лихварима, зеленашима, пљачкашима, грамзивцима… (допунити по жељи), слободан је, што се мене тиче, то да чини, једино га најљубазније молим да ме не меша у те своје пропагандне подухвате.

Узгред, 30.000 (евра) није цифра, како наводи Владимир Тодорић, него број. Петоцифрени број. За расправу треба да се науче бар неке елементарне ствари. Збогом.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду


Коментари22
e9643
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

AcaS
Ne potice sav novac u privredi od zajmova, centralna banka, narocito kod nas, novac emituje pre svega na osnovu priliva deviza (teorija punog devizng pokrica novcane mase), prostom kupoprodajom. A postoji i prosta primarna emisija (u sustini mora biti dovoljno novca u privredi da pokrije postojeci obim roba i sluga, sto kod nas nije slucaj, novcana masa nam je na nivou daleke 1996. a opsti utisak obicnog sveta i privrednika da nema dovoljno novca na trzistu nije samo utisak vec proverljiva cinjenica).
AcaS
Narodna banka JESTE upozoravala i obeshrabrivala, ali ste svi Jelasica smatrali budalom, iako covek nije silazio sa TV-a pricajuci o valutnom riziku kredita u Svajcarcima. Kamate su trenutno bile manje, mislili ste da NBS ima ko zna koji motiv da to prica i eto... Jeste Jelasic mozda i jedini covek u Srbiji koji je, sigurno zbog funkcije, uspeo u to vreme da izbori za sebe stambeni kredit u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom ali je na svajcarce itekako upozoravao.
Aleksandar Djordjevic
Нема смисла сумњати у стручност и озбиљност проф. Беговића, али то не значи аутоматски да је у свему у праву. И други озбиљни професори ломе копља око три различите теорије о природи банкарских кредита, а да притом ниједна није ваљано доказана. За разлику од проф. Беговића, проф. Рихард А. Вернер, врхунски стручњак за монетарну економију и међународно банкарство, приказује у чланку "Can banks individually create money out of nothing?" потенцијал банкарског система да кредитима ствара новац "ни из чега". Анализом целокупног процеса у вези с једним реално одобреним и исплаћеним кредитом унутар реалне банке, доказано је да "пролазе" и исплате без претходне провере расположивих средстава и без скидања кредитираног износа с било каквог интерног или екстерног банчиног рачуна. У таквом случају, банка не позајмљује постојећи, него "измишљени" новац. Заинтересовани читаоци могу наћи поменути чланак у часопису "International Review of Financial Analysis".
Glupi štediša
Da, potpuno ste u pravu, profesore. Svaki čovek sa završenom srednjom školom ili fakultetom iz istorije umetnosti, antropologije, fizike ili stomatologije zna šta je fiskalni multiplikator, eskontna stopa, kreditna ekspanzija, QE ili devizna klauzula. Pošto se zalažete za institucije, zašto Narodna banka nije upozorila građane? Zašto je dozvolila deviznu klauzulu? Zašto je prihvatila nešto što predstavlja ogroman rizik po građane i finansijski sistem? Pa nije zadatak centralne banke samo da cilja inflaciju, vrši sterilizaciju ili da stimuliše uvoz i zaduživanje. A to je radila. Mogla je da upozori građane da tadašnji kurs dinara nije dugotrajno održiv. Mogla je da destimuliše zaduživanje u chf. A nije to radila. Nije! Ali je zato mogla da oporezuje deviznu štednju sa 20%. To je mogla. Isto je tako mogla Tabakovićka (guverner NBS) da poziva banke da smanje kamate štednju i sada je praktično 0%. I opet smo opljačkani, i dužnici u chf i štediše.
M. Popovic
Ovim polemickim draguljem su definitivno porazeni svi protivnici neoliberalizma. Bravo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља