четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Прихватање насиља

Аутор: Дејана Ивановићпонедељак, 11.07.2016. у 22:00

Занемели смо над злочином у којем је трогодишња Анђелина из Вратарнице силована, а затим зверски убијена. Тешко је разумети да неко може да се иживљава над малим, немоћним дететом али тешко је и савладати бес који расте у нама због немоћи да заштитимо оне који нам највише значе.

Монструозно дело младић Владица Рајковић из Вратарнице починио је само седам дана пошто је Синиша Златић завио у црно Житиште и околна места убивши из љубоморе бившу супругу Дијану и још четворо људи, а ранивши двадесет двоје. Где се то изгубила људскост у свима нама који се толико често дичимо срдачношћу и племенитошћу?

„Напустила их је мајка, Владица је био тих и повучен, добар комшија...”, само су неки од коментара згрожених житеља Вратарнице. Има и оних који су се накнадно сетили да је Владица већ дуго проблематичан, да се задуживао... И у Житишту је, дан после масакра, потекла прича о „мирном и повученом” Синиши као насилнику. Како су се наоко „мирни” људи претворили у монструме који су уништили живот невиних?

Синиша је био насилник, али о његовим тортурама над женом и о „арсеналу оружја” на тавану се ћутало. Владичин отац је, дан после злочина, посумњао да му је син пре десетак дана убио комшиницу. Веровао је да је малу Анђелину отео како би је продао и вратио дугове. „Мирни и повучени” људи су имали и своје мрачне стране, пред којима је околина затварала очи и окретала главу.

Зашто смо солидарни тек када нас задесе велике невоље, као током бомбардовања или великих поплава? А када невоље прођу, са њом као да нестане и људскост, а остане талог који нисмо примећивали.

Таласи злочина нас терају да запитамо, да ли познајемо друштво у којем живимо. Да ли су ријалитији у којима човек удари жену пред милионима гледалаца, па се на повике о насиљу одговори – „то је његова супруга” – што би у изопаченој верзији стварности ваљда требало да значи да може да је бије до миле воље – до те мере нељудскост учинили прихватљивим моделима понашања? Наша равнодушност на насиље и наше окретање главе од силеџија, са изговором „није моје да се мешам”, указују баш на то.

Није први пут да монструм силује и убије дете: десило се то пре 11 година када смо се згражавали над судбином трогодишње Катарине над којом се иживљавао а затим јој и пресудио Малиша Јевтовић. Памтимо и осмогодишњу Марију Јовановић коју је силовао и усмртио Младен Огулинац, Ивану Подрашчић чије је детињство на свиреп начин прекинуо Дарко Костић, несрећну Тијану Јурић страдалу од руку крвника Драгана Ђурића...

Чињеница је да се злочини дешавају свуда. Брејвик је у Норвешкој побио 77 људи. Али што више одбијамо да се суочимо са порастом насиља, оно ће се понављати. Полиција и тужилаштво морају одмах реаговати на најмањи вапај угрожених. Али, ни ближњи, пријатељи или комшије не смеју да прећуткују или скривају патњу жртве и свирепост насилника. Можда је он следећи вишеструки убица.


Коментари24
d574b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Bez ikakvih rasprava i posebnih ubeđivanja smrtna kazna mora da se uvede. Neće odvratiti psihopate i razne fašisoidne bolesnike, ali će zato odvratiti one koji se profesionalno bave ubistvima i one koji u trenutku eksplozivne reakcije i ljutnje, ili iz razloga izbegavanja vraćanja dugova, posegnu za ubistvom, računajući da će možda imati olakšavajuće okolnosti, odglumiti i neuračunljivost a onda zbog dobrog vladanja izaći iz zatvora za nekoliko godina. Danas se mnogi bahato ponašaju i u saobraćaju i on odnosi više žrtava nego je bilo u vreme bombardovanja. Oni koji pijani sednu za volan nemaju nikakvih olakšavajućih okolnosti i ne mogu biti neuračunljivi jer ni dozvolu vozačku ne bi imali. U pitanju je klasični umišljaj. Monstrum iz Zaječara je priznao još jedno ubistvo, žene od 47 godina kojoj je dugovao 3.000 EUR. Bilo mu je lakše da je ubije nego da vrati dug. To se radi planski i sa umišljajem i tu pardona nema, zub za zub i ušteda državi za oblačenja, čuvanja i ishrane monstruma.
Radmila
Na svakom koraku rusimo sistem i u njemu samo profitiraju neradnici, lopovi i siledzije. Cast premijeru ali snaga je u sistemu a ne u pojedincu. Moramo da gradimo sistem koji ce da sankcionise svaki vid nasilja.
Сале Земунац
Они који су дела починили у афекту, психози или због поремећаја личности (социопате) су непредвидиви и никаква законска или друга решења неће превентивно деловати. Што се полиције тиче, њој је превентивни рад укинут још почетком 80-тих, када је ''неко'' осмислио да се полицијски рад вреднује по написаним пријавама, па је тако онај који је имао миран сектор испадао нерадник. То је исто као када би плата ватрогасца зависила од броја угашених пожара. Полиција је почела да ''гледа кроз прсте'' само да би имала резултате. А што се тиче нашег односа према насиљу и насилницима, то је такође почело много раније пре чувених 90-тих, када смо почели на добронамерне савете рођака, комшија, пријатеља и других да одговарамо са оним чувеним: ''Шта те брига шта ја радим са својом(им): женом, дететом итд.'', а поготову када су ти исти добронамерни почели да добијају батине или када се страна у сукобу, којој су желели да помогну, окретала против њих.
Komunista Uvek
Ovo ˝prihvatanje nasilja˝je rezultat dugogodisnjeg kontinuiranog nametanja nasilja.Sam sistem je nasilan,agresivan,ubilacki.Dugo godina ziveti u takvom/ovakvom sistemu ima za posledicu ˝prihvatanje nasilja˝.Iz straha za licnu i bezbednost svojih dragih.Na zalost.Svedoci smo da se sistem zaceo nasilnim putem,ratovima sa zrtvama svih starosnih grupa,vera,polova...Psihopatija je cvetala u svim oblicima i potpomognuta od strane mnogih koji su pretendovali da vladaju.Sistem sa svojim pocetnim,utemeljenim vrednostima i nosiocima ne uspeva/ne zeli da ojaca drzavne institucije koje bi se preventivno bavile sprecavanjem nasilja da ne bude stanje ˝prihvatanja nasilja˝.Sistem sa svojim nosiocima ne omogucava ˝NEprihvatanje nasilja˝,jer je ubio empatiju,solidarnost,sigurnost...Sve to pogoduje,a mozda i podstice razvoj i ispoljavanje mentalne patologije kod pojedinaca u najdrasticnijim oblicima.Zar zaista neko moze misliti da je silovatelj i ubica deteta mentalno zdrava osoba?
Mirjana B
Bilo je leto 1979. kada se u noci zacuo vrisak zene. Sva svetla u okolnim zgradam su se upalila, muskarci su se sa visespratnica kao reka slivali, trceci bosonogi u donjem vesu a zene su sa terasa bacale sve sto su mogle dohvatiti kako bi oterale manijaka. I uspeli su da ga uhvate. Ujutro su mi roditelji objasnili da ima losih ljudi ali da ne treba da se plasim, jer ako pozovem u pomoc, neko ce uvek biti tu da me odbrani. U to vreme nismo znali za naciju ili religiju ali smo znali sta je ispravno a sta ne. I da je to nasa odgovornost. Kada smo pristali na nasilje? Onog trenutka kada smo sve to zaboravili, pognuli glave i za heroje proglasili nasilnike, manijake, ne razmisljajuci o sudbini sopstvene dece. Mozemo lo pobediti? Da, ali ne pre nego sto se setimo da je pavilo igre, "ili oni ili mi". Drzim da nas ima vise ispavnih nego naopakih. Zbog cega smo onda dozvolili da naopaki cine sta zele?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља