уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
ДВОДНЕВНИ САСТАНАК У РИМУ

Две цркве први пут очи у очи о Степинцу

Делегације СПЦ и Католичке цркве у Хрватској разговараће о методологији рада мешовите комисије, основане на предлог папе Фрање, која ће се бавити историјском улогом Алојзија Степинца – Ватикан је за координатора комисије именовао Бернара Ардира, председника Папског већа за историјске науке
Аутор: Јелена Чалијауторак, 12.07.2016. у 14:06
Недавна изложба о Степинцу у Европском парламенту изазвала је бројне полемике и осуде (Фото Спутњик/Европски парламент)

Први састанак мешовите православно-католичке комисије, која би требало да разговара о историјској улози загребачког надбискупа из периода Другог светског рата, кардинала Алојзија Степинца, биће одржан данас у Риму.

Овај први састанак биће дводневни и на њему би требало да буде утврђена методологија рада, као и рокови за завршетак разговора након којих ће комисија дати своје мишљење. Око тога колико ће трајати рад комисије постоје, за сада, само претпоставке и нагађања, који су још неодређенији и магловитији када су у питању могући закључци и исходи. Поједини хрватски бискупи процењују да би рад комисије требало да буде окончан за највише две године, али се из католичких кругова могло чути и да папа Фрањо сматра да тај рок не би требало да буде дужи од годину дана.

Иако је комисија основана на предлог папе Фрање, судећи по њеном саставу, Ватикан ће у њој бити само посредник између српске и хрватске стране. Једини представник Свете столице биће француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. Он ће координирати рад комисије коју чине петочлане делегације Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској. Главно тежиште је, дакле, на директном дијалогу српске и хрватске стране. А судећи по избору чланова делегација, предлог папе Фрање обе стране схватиле су озбиљно. Српска црква именовала је у комисију двојицу најутицајнијих архијереја, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и владику бачког Иринеја, као и двојицу епископа добро упућених у прилике у Хрватској, где им се налазе епархије, митрополита загребачко-љубљанског Порфирија и владику славонског Јована. Епископ Јован стручњак је управо за период Другог светског рата и Холокауст и више година је на челу Одбора СПЦ за Јасеновац. Једино световно лице у српском делу комисије јесте професор др Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор Србије у Ватикану. И Католичку цркву у Хрватској у мешовитој комисији представљаће сам врх цркве: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарски бискуп Ратко Перић, као и пожешки бискуп Антун Шкворчевић, на чијој се канонској територији налази спомен-подручје и некадашњи логор Јасеновац. Осим њих, хрватски чланови комисије су и двојица историчара, професори Марио Јареб и Јуре Кришто.

Поједини хрватски бискупи процењују да би рад комисије требало да буде окончан за највише две године, али се из католичких кругова могло чути и да папа Фрањо сматра да тај рок не би требало да буде дужи од годину дана.

Њих десеторица сешће данас за исти сто са потпуно различитим гледањем на историјску улогу надбискупа Алојзија Степинца у Другом светском рату. Степинац је за СПЦ вероватно један од најспорнијих црквених великодостојника Католичке цркве у Хрватској, док је за другу страну он једна од најистакнутијих фигура у историји ове цркве. За једне је био неми посматрач, па и директни учесник погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској, а за друге њихов спасилац и помагач. Степинчева улога у Другом светском рату толико се различито оцењује, не само у српским и хрватским црквеним круговима, већ и међу историчарима две суседне земље, да на моменте изгледа као да две стране говоре о два различита човека.

Међутим, од када је објављен предлог да буде основана православно-католичка комисија о Степинцу, у јавности се није толико говорило о његовој биографији из Другог светског рата, јер одавно је познато шта и једни и други мисле о томе, колико о томе шта ће бити са његовом канонизацијом. Степинчево проглашење светим, које је доведено готово до самог краја, било је и повод да се поглавар СПЦ патријарх Иринеј обрати папи Фрањи и затражи да још једном размотри његову улогу у Другом светском рату. Одлука папе Фрање била је да уместо да стави потпис на декрет којим би Степинац био проглашен светим, јер његова канонизација је стигла до тог, последњег корака, предложи оснивање комисије. Српски архијереји нису се упуштали у то да јавно коментаришу такав потез поглавара свих католика којим је он ставио Степинца на чекање, али су се са других страна у српској јавности могли чути коментари да то значи одлагање „на неодређено”, па чак и да загребачки надбискуп неће бити проглашен светим за време мандата садашњег папе. За разлику од таквих мишљења, великодостојници Католичке цркве у Хрватској више пута су изјављивали да немају ни најмање сумње у то да ће Степинац врло брзо бити канонизован. Они сматрају да је комисија кратка, успутна станица на том путу, основана не да би се разговарало о Степинчевом проглашењу светим, већ да би се српској цркви предочило због чега ће до тога доћи. Папин позив на дијалог поздравиле су обе цркве. Без обзира на то што се у овом тренутку чини тешко остваривим да ће његовим исходом обе стране бити подједнако задовољне.


Коментари40
edfa0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Увреда за Србе
Повод за разговор је увредљив за српски народ посебно за српске жртве и њихове потомке.Уместо да се u Ватикану преиспитuje улога Kатоличке цркве у злочинима у НДХ ,преиспитује се канонизација ватиканског "ђака".Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника је убијало,мучило и на силу преводило Србе у католичанство.Тројца комаданата Јасеновца били су католички свештеници!
Markoni
Zašto na ovo većanje nisu pozvani i predstavnici Jevrejskih zajednica iz Hrvatske i Srbije sa svojim istoričarima. Da čujemo i treću stranu.
Iz Hrvatske s ljubavlju
Zanima me kako ce reagirati javnost u Srbiji kada komisija s članovima i iz SPC zakljuci da nema prepreke kanonizaciji Stepinca, da nije cinio ono sto mu se lazno stavlja na teret, da su zlocini po oprobanom srpskom obicaju, preuvelicani? Hoce doci do urusavanja lazne i mitoloske pozicije Srba kao "vjecitih zrtava" ili ce nastaviti po starom? Na zalost, bojimnse ovoga potonjeg, jer to je toliko uvuceno u politicki diskurs kroz koji se pokusava opravdati agresija Srbije na druge republike bivse drzave
Iz Srbije s istinom
Jasno je da bi Hrvatima odgovaralo urušavanje pozicije Srba kao njihovih žrtava jer nije baš prijatno pripadati narodu koje je predsednik SAD'a Teodor Ruzvelt,kada je upoznat sa ustaškim zločinima ,nazvao divljim životinjama ,kojima je mesto u rezervatu,pod prismotrom mdjunarodne zajednice.Slično omišljenje je stekao i lični izaslanik Hitlera , zadužen za Balkan, dr Herman Nojbaher koji u svojim memoarima napisao da hrvatski pokolj Srba sapada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije i da ne nabrajam dalje.
Препоручујем 10
ProPolitikin Hrvat
Ne razumijem komentar, ''zlocini preuvelicani'', dakle i po vama je bilo zlocina od strane Stepinca, ali su ih Srbi eto preuvelicali, i to sve zakljucujete pod pretpostavkom da ce i clanovi SPC utvrditi kako su zlocini preuvelicani? I obasnite mi, kako autohtoni Srbi iz HR i BiH mogu vrsiti agresiju na iste cak i da su ove bile nezavisne prije pocetka sukoba, a nisu? Da ne spominjem nelegalna mjenjanja ustava tih republika, paravojne snage, opkoljavanje kasarni i sl.
Препоручујем 13
stefan
Ja ne mogu odredjivati odluke ni SPC ni Rimo katolicke crkve, ali mogu upravljati svojim zivotom. Sto se mene tice moze Papa proglasiti za svetog koga god on zeli. Medjutim ukoliko SPC krene putem pogibeljnim i ekumenistickim tu nastupa kraj. Ako dodje do zajednistva, liturgijskog i bilo kog drugog ja cu se distancirati od takve SPC. Ne mogu postovati i sv. Savu i srpske novomucenike i Stepinca. Bilo koje surovanje sa papistima dovesce do raskola i podele u SPC. Ja cu biti sa tim delom koji ne stavlja u istu ravan sv. Savu i Alojza Stepinca. I za kraj. Pokusajte da nadjete i procitate knjigu "Nadbiskup genocida", autori su Italijani.
Jelena
Ko ce biti prevodilac? Nadrealisti?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља