петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Пакао холокауста на изложби у Њујорку

Наши познати уметници и водећи историчари из света мобилисаће домаћу и светску елиту, како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма историје и чуле чињенице о страдањима у Јасеновцу
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 12.07.2016. у 19:05
Скулптуре Катарине Трипковић и Љубише Манчића (Фото: К. Т.)

Андрићград – У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду.

Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у Бруклину, проф. др Гидеоном Грајфом, експертом за холокауст из Тел Авива и историчаром Кнутом Флувик Торесеном из Норвешке.

На изложби, која би требало да гостује у Ослу и Тел Авиву, биће представљени панои са чињеницама о овом логору у НДХ, фотографије, документарни филмови, као и скулптуре Љубише Манчића и младе уметнице Катарине Трипковић. Идеја је да се окупе и међусобно умреже истакнути уметници и водећи историчари, као и да се мобилише наша и светска елита како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма и послала порука да не желимо понављање историје, већ се залажемо за мирну будућност.

Поводом 75 година од оснивања Јасеновца у петак су ови стручњаци одржали предавање на Филолошком факултету у Београду, где им је домаћин била декан Александра Вранеш, а потом се упутили у Вишеград; говорили о култури сећања и представили своје књиге, одајући пошту Елију Визелу, добитнику Нобелове награде за мир, који је преживео страхоте холокауста.

Професор Литучи, истакнути члан српске академске дијаспоре, који је у Њујорку организовао 1997. Прву међународну конференцију и изложбу о јасеновачким логорима на Кингзборо колеџу у Бруклину, уредник је и коаутор књиге „Јасеновац и холокауст у Југославији”, оснивач Института за истраживање злочина у Јасеновцу и потпредседник Холокауст меморијалног парка у Бруклину, где је постављен први споменик Јасеновцу изван наших простора.

Литучи је, у Андрићграду, подсетио да је, по одобрењу градоначелника Њујорка Мајкла Блумберга, 22. април проглашен за Дан Јасеновца, и указао да су на првој конференцији били представници Србије, Хрватске, али и америчке владе с циљем да нађе прави пут за дијалог о овој теми.

– Све то не може да се уради уколико хрватска влада не едукује омладину и ако и даље усташе представљају као хероје – сматра Литучи.

Конференција је, додао је, постала база за интернационалну сарадњу и сакупљања сведочења преживелих из холокауста, што је уврстио у књигу (преведену на немачки), уз историјски осврт на тај период и позадину дешавања у Југославији. Дванаест историчара писало је текстове за ову књигу (међу њима Мајкл Беренбојм, Кристофер Симпсон, Ели Розенбаум, Чарлс Р. Ален, Томас Поповић), уз 15 сведочења преживелих логораша које је Литучи лично срео.

Професор Литучи сматра да имамо дужност према породицама страдалих и наглашава да „ако само једна од тих прича преживи и буде забележена, цео свет ће сазнати о томе шта се дешавало у тзв. фабрикама смрти”.

Говорећи о томе на који начин се борити за заштиту пијетета српских жртава и како допрети до медија, Литучи је рекао да нема много опција јер је деценијама вођена негативна медијска кампања, али сматра да је важно прећи и изван граница Србије и тамо ангажовати историчаре и експерте.

– Много може да се уради на самим универзитетима. У америчком академском систему постоји слобода мисли и има отворености за разна питања. Треба се повезати са другим нацијама које су прошле кроз голготу. Најпре од Јевреја учити о заштити страдалника и радити на подизању колективне свести о страдању сопственог народа. То је питање од безбедносног и националног значаја ради даљег постизања културе мира – подсећа Литучи и додаје да би идеално било када би институције ЕУ могле да помогну да се ова нерешена питања на Балкану реше.

Када је реч о неслагањима око броја жртава у Јасеновцу, где је процењено да има 700.000 убијених, док Хрватска наводи да је било 70. 000, Литучи каже да је број жртава вечито питање, и да Хрватска, причајући о бројкама, жели да одврати пажњу „од тога да се у Јасеновцу догодио геноцид”. Неспорно је, истиче Литучи, да је било стотине хиљада жртава Јасеновца, и додаје да је хрватска влада спречавала подизање споменика жртвама Јасеновца у Њујорку, али у томе није успела.

Члан руске академије наука, академик Јелена Гускова, подсетили смо се у Андрићграду, записала је да су у Јасеновцу усташе убиле око 700.000 Јевреја Срба и Рома. Према њеним речима, по броју жртава, Јасеновац заузима треће место у Европи, после Освјенћима и Треблинке, али по начину мучења и суровостима, како сматра, не може се поредити са било којим другим логором у време Другог светског рата.

– У Јасеновцу усташе су мучиле и убијале логораше помоћу мачева, ножева, сабљи, секира, чекића, металних шипки, мотика, колаца, каишева, путем вешања, спаљивања мртвих у специјалним пећима, живих у гасним коморама, онесвешћене и повређене су газили ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Заробљенике су мучили глађу и жеђу, високим и ниским температурама, тешким физичким радовима – навела је Јелена Гускова.

Истакнуто је и да је „Јерусалем пост” четвртог маја ове године објавио текст Мајкла Фројнда, новинара и председника Друштва српско-израелског пријатељства, у којем се наводе речи Јаше Алмулија, некадашњег председника београдске јеврејске општине, који је описао да су убиства у Јасеновцу углавном обављана ручно. „Врло ретко су користили метке”, причао је Алмули, „jер су веровали да жртвe то не заслужују”. „Концентрациони логори којима су управљале усташе били су толико шокантни да су навели Хитлерове представнике у Хрватској да их описују као „суштину ужаса”, написао је Фројнд.

Андрићев институт је изразио спремност да ближе сарађује са Институтом за холокауст из Тел Авива и Институтом за истраживање Јасеновца у Њујорку, а најављено је и да ће књиге истакнутих историчара који су посетили Вишеград бити преведене на српски. Емир Кустурица је предложио да се у Андрићграду оснује Одељење за проучавање холокауста, као и да се у Андрићграду установи и одржава међународна конференција о холокаусту.


Коментари10
d049d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lana
Ne smemo zaboraviti horor kroz koji su prosle sve srspke zrtve brojnih logora tokom proteklih decenija i ratova koji su nas zadesili. Ne smemo stajati pognute glave, puni stida i srama zbog toga sto smo Srbi, jer nismo gori i nismo cinili veca zverstva nad drugima u poredjenju sa onima koja su cinili nad nama... Najbanalniji primer je da nikada nismo imali FABRIKE SMRTI, ako nista drugo! Ne smemo se stideti ko smo i ne smemo cutati! Dosta je vise! Ljudima poput Litucija, Grajfa, Torensena i drugih koji su istinski prijatelji srpskog naroda treba pruziti svu mogucu pomoc i podrsku u tom radu, a smatram da pre svega u tome treba da prednjaci Vlada i ministarstva, jer samo mi Srbi na to ne gledamo kao nacionalni interes i nacionalni projekat za ocuvanje istine i casti jednog naroda. Ono sto je najbitnije od svega da zrtve tih logora koje su nastradale zasluzuju da se to nikada ne zaborave i one zasluzuju pravdu, barem u toj meri, da se spreci distorzija i manipulisanje istinom.
Strahinja
Problem nas Srba je sto prebrzo zaboravljamo i stidimo se stvari i za koje jesmo ali i onih za koje nismo krivi, tako onda cutimo o stvarima o kojima se ne sme cutati, a jedna od njih je Jasenovac. Pripisuje nam se svasta, optuzuju nas za svasta, predstavljaju nas kao najvece zlotvore 20. veka, ali se zaboravlja kroz sta smo sve mi prolazili a to je nista manji pakao od onoga koji nam se pripisuje, nezavisno od toga da li je to zaista nase delo ili ne... Najveci problem je sto smo i mi sami poceli u to da verujemo i to da prihvatamo kao realnost i da zaboravljamo na nas, pretke, rodbinu, prijatelje, srpske zrtve i zlodela koja su decenijama sprovodjena nad nama brutalno i fizicki a danas putem medija na unistavanju svesti i digniteta jednog naroda. Ne smemo cutati o ovakvim stvarima. Ako vec prihvatamo svakakva zlodela koja nam se pripisuju i odgovaramo za njih onda moramo da zahtevamo PRAVDU i da drugi odgovaraju za svoja a jedno od mnogih je Jasenovac, koji nikada ne smemo zaboraviti
Nikola
Konacno da se neko aktivira i zainteresuje za ovu temu.Moramo da se borimo protiv ljudi koji hoce da ova tema,zrtve Jasenovca,ostane u mraku,da se cuti i zaboravi.Moramo pricati o ovoj temi,jer ako zaboravimo nasu istoriju,ako izbrisemo nasu istoriju i mi cemo sami biti zaboravljeni!Ne smemo to dozvoliti.Svaka cast ovim ljudima i hvala im!
Marija
Najzad jedna priča koja je upotpunjena i vizuelnim delima. Ne bih ni pročitala tekst da mi nisu ove fenomenalne skulpture privukle pažnju.Vrište na sav glas i bude najiskrenije emocije!Svaka čast vajarima... Zašto smo mi jedini narod koji se stidi i ne priča o svojim žrtvama?Ne pričajući o njima mi ih na taj način ubijamo po drugi put!!!Mi ovim ljudima trebamo da zahvalimo a ne da ih napadamo što su pokrenuli ovako nešto!Prof.Lituci je za naše žrtve uradio mnogo više nego što smo mi Srbi uradili za njih...
Jovanka
Konačno i da sami Srbi urade nešto za svoje žrtve i progovore!Svaka čast ovim hrabrim ljudima i kamo sreće da je više ovakvih ljudi i ovakvih dešavanja.Pričajte i edukujte ovaj narod,deca treba da znaju šta je bilo sa njihovim precima a starije generacije treba da prestanu da zaboravljaju i žmure.Kultura sećanja je bitna za svaki narod i sve države postuju svoju istoriju sem nas.Poštujmo naše žrtve tako što ćemo pričati o njima a ne skrivati i potisnuti istinu i činjenice!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља