среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПОГЛЕДИ

Шта је алтернатива?

Без националног – и национално контролисаног – капитала нема националне државе. Не мора то уопште бити „Делта“. Може, на пример, ДИС. Или, пак, неко трећи ко би ослободио Србију понижавајућег колонијалног положаја
Аутор: Ђорђе Вукадиновићсреда, 13.07.2016. у 08:15

„Добро, лепо је све то што кажеш, али хајде да чујемо шта је алтернатива. Лако је само критиковати. Шта ти, мој брајко, нудиш и шта предлажеш да се ради?“ У донекле различитим формулацијама, ово је лајтмотив који се провлачи кроз део критичких коментара на текстове које годинама објављујем на овом месту. У последње време, овом стандардном приговору придружио се још један, који спочитава злонамерност, то јест, да је стална мета актуелна власт (читај, Вучић – јер у Србији никакве друге власти ни институције нема), и да ми „ништа није добро“ што са те, „режимске“ стране долази.

Разуме се, део те критике се може игнорисати као злонамеран. (Уосталом, познато је да је у Србији увек много боље и лукративније „храбро“ критиковати ону бившу власт.) Може се, такође, рећи да није обавеза колумнисте да даје позитивна решења и може се присетити оног Скерлићевог одговора на сличне замерке које су му својевремено упућиване, додуше, више због књижевних ствари: „Ја можда не умем да носим златна јаја, али врло добро знам да препознам мућак.“ Али макар једним делом ове примедбе ипак завређују одговор, чак и независно од (не)добронамерности оних који их изричу.

Елем, шта је алтернатива актуелном политичком курсу и шта би то Србија требало да уради и какву политику да води – кад „није Швајцарска“ и кад „нема атомску бомбу“. При чему ова „духовитост“ са Швајцарском и атомском бомбом служи да се демонстрира немоћ и већ у старту обесмисли свако озбиљно трагање за политичким и економским алтернативама. Јер, тобоже, мали смо, бедни и слаби – и једина нам је нада да се неко велик и моћан (ту се обично мисли на Вашингтон или Берлин, евентуално, Москву) смилује и буде тако добар да нас, мале и недостојне, узме под своје моћно окриље. И само се ради о томе да „паметно“ одаберемо најпогоднијег „заштитника“ и господара – а то у преводу обично значи пледоаје за оног (тренутно) најмоћнијег и најагресивнијег. И онда се та, у суштини, „недићевска“ политика још правда и рационализује позивањем на „обреновићевску“ политичку мудрост.

Шта, дакле, предлажем као контрапункт тренутном курсу? Укратко, економски и политички „суверенизам“, ослањање на сопствене снаге и вођење рачуна првенствено о сопственом интересу. „Ха. Па, шта хоћеш – то мање-више и Вучић каже“, већ чујем примедбе. Али у томе и јесте проблем. Каже, али не ради – већ ради све супротно томе. Зато што политички и економски „суверенизам“ у овом смислу који имам на уму није компатибилан са политиком „евроинтеграција“ по сваку цену, коју спроводи (и) ова влада. Није компатибилан са снисходљивим односом према страним моћницима (што у случају Ангеле Меркел већ иде до неукуса), ни са Бриселским споразумима, нити са „пузајућим“ приближавањем НАТО-у. А још је мање компатибилан са поданичком политиком према страним инвеститорима и најављеном практично комплетном распродајом јавног сектора (ПКБ, ЕПС и наново „Телеком”) по налогу ММФ-а и диктату међународне финансијске олигархије.

Аргумент да морамо све да распродамо зато што је јавни сектор „огрезао у корупцији и непродуктиван“ апсолутно је труо и лицемеран. Па актуелна власт (читај, Вучић) има све могуће полуге моћи и ингеренције да свуда постави способан менаџмент по критеријумима стручности. Нико их у томе не може спречити – па зашто то онда не ураде?

И ова последња светска економска криза нас је могла поучити да без јаке националне привреде (па макар она била штићена неком врстом привилегија и протекционизма) нема ни јаке и стабилне државе. И то подједнако важи и за јавни и за приватни сектор. Писао сам већ о томе. Без националног – и национално контролисаног – капитала нема националне државе. Да не буде неспоразума, не мора то уопште бити „Делта“. Може бити, на пример, ДИС. Или, пак, неко трећи, неки конзорцијум домаћих привредних субјеката који би, уз владину подршку, контролу и благослов, направио регионалну експанзију и ослободио Србију понижавајућег колонијалног положаја који тренутно има не само у односу на велике светске играче, него чак и на регионалне економске и политичке „чимбенике“, попут Хрватске, „Идеје“ и Ивице Тодорића, на пример.

Немам ништа против човека. Кажу да је вредан и способан предузетник. Али се не бих кладио да су му баш само те врлине – а не, рецимо, дугогодишња и систематска подршка хрватске државе – омогућиле да постане највећи привредник на простору бивше Југославије. И како је могуће да смо више од десет година слушали о „монополу Темпа“, а да је та прича потпуно замукла оног часа када је Темпо откупио белгијски „Делез“? И како то да данас нико не труби о „монополу Ивице Тодорића и „Идеје“ (или бар „дуополу“) иако је он у међувремену „анектирао“ „Меркатор” (који је претходно откупио „Роду”), па тако само на потезу од Славије до Теразија, дакле, у центру центра Београда, има најмање четири велике „идеје“ и тек један или ни један други објекат ове врсте?

Знам да вам то није приоритет. Али ипак размислите мало о томе у ове летње дане – док се хладите у пријатним „Идејиним” објектима и сладите „Фрикомовим” сладоледом.


Коментари55
77e38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

speja
Srbija nije multietnička država, već država srpskog naroda. Tito je za one sa slabim pamćenjem umro 1980.
tralala
"Елем, шта је алтернатива актуелном политичком курсу и шта би то Србија требало да уради..." Elem, alternativa je da politicari najzad pocnu da postuju Ustav i zakone ove zemlje. O suverenitetu zemlje odlucuje narod na referendumu. A ako vec ne znaju kako da pomognu ovom drustvu, nisu trebali ni da se guraju u politiku ! Kada je gospodin Putin dosao na vlast u Rusiji, prvo sto je izjavio bilo je: nas zadatak broj jedan je da suzbijemo korupciju, kriminal i bezakonje. I bruto drustveni proizvod u odnosu na vreme Jeljcina im je danas veci 13 puta ! Sto se tice "Ideje" i slicnih i uvoza poljskih jabuka i kineskog luka i pasulja, samo da potsetim da i bogata Nemacka odbija da kupuje spanski krompir - jer ima svoj u dovoljnim kolicinama. @Ucviljeni Ceda: - pogledajte po domacim forumima sta narod misli, ne bi se reklo da je toliko zbunjiv. Sto se tice vaseg straha od dobijanja "po tamburi", postoji jedna lepa poslovica: ko od straha mre ...
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Ako je tacno sto je napisano u podnaslovu teksta PKS-a - "Digitalizacija za moderno poslovanje" ("Izvoz srpskog softvera premašio je eksport u drugim privrednim granama, poput poljoprivrede ili automobilske industrije. Rast IT industrije veći je od 25 odsto, a elektronske trgovine oko 28 odsto, dok je izvoz domaćeg softvera prošle godine vredeo bezmalo 580 miliona evra, istaknuto je u PKS na skupu 'Razvoj industrije 4.0 u Srbiji'"), - alternativa je izgleda Srbija spremna da postane ozbiljan konkurent korporacijama u Silikonskoj dolini (SAD) i da buducnost svoje privrede zasnuje na delatnosti proizvodnje kompjuterskog softvera.
ne razumem
Sta znaci nacionalno i nacionalno kontrolisano u mulltietnickoj drzavi kao sto je Srbija? Sta predlaze autor da uradimo sa nacionalnim manjinama ako hocemo nacionalno kontrolisanu drzavu?
neko tamo
Vi brkate nacionalo i etnicki. Kad se kaze nacionalno kontrolisani kapital, to znaci kapital u vlasnistvu bilo kojeg gradjanina Srbije bez obzira na etnicku pripadnost. Za razliku od kapitala ciji su vlasnici strani drzavljani, korporacije itd.
Препоручујем 5
Nina Jerković
Али ипак размислите мало о томе у ове летње дане – док се хладите у пријатним „Идејиним” објектима и сладите „Фрикомовим” сладоледом.___ Аутор је свесвестан невероватности извршења задатка па га је написао на крају. У "земљи" која тешко може да се назове "држава" где су суспендоване институције, грађани су навикли да своје "мишљење" добијају свако вече на телевизији "где живе мали људи који говоре небеске истине". Како објаснити некоме који не може логички да повеже своје празне џепове са лажним обећањима које слуша свакодневно на "вандредним конференцијама" да препуштање стратешког ресурса производње и дистрибуције хране ван контроле државе, је сечење гране на којој седе. Али зар то управо није и циљ "западне цивилизације" да прво "комуизмом" денационализује, дехомогенизује и дегенерише Словенске народе а "европском демократијом" и "ширењем европске уније" да им (без опаљеног метка) уништи производњу (а храна је стратешки производ) и преузме све ресурсе и територије за будзашто.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља