среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПОГЛЕДИ

Банкарска трилогија: о швајцарском пореклу

Да ли би дужници више волели да су уз каматну стопу коју је пратио кредит индексиран у „швајцарцима” добили динарски хипотекарни кредит? Наравно, једино што га нико није нудио
Аутор: Борис Беговићчетвртак, 14.07.2016. у 08:15

Једна од веома распрострањених заблуда у погледу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима јесте да извори банака за те кредите уопште нису (били) у тој валути. Као што је приметио један од адвоката на озбиљном скупу правника: „Постоји информација да се банке никада нису задуживале у швајцарским францима.”

Више сам очекивао од једног адвоката! Није релевантно да ли нека информација постоји или не – релевантно је једино да ли је она тачна, или бар веродостојна, као и да ли се може проверити. Постоје многе информације, попут оне да су се ванземаљци неколико пута искрцали на нашу планету, али то није предмет озбиљних скупова. Него, како је најлакше доказати да наведена информација (о „швајцарцима”, не о ванземаљцима) није тачна? Тако што ћемо претпоставити да је тачна и анализирати њене последице.

Прво, Народна банка Србије (НБС) води рачуна о валутној усклађености извора и пласмана банака у Србији, и то чини у циљу очувања стабилности финансијског система. Наиме, уколико би се извори и пласмани валутно знатно разликовали, а то би значило да се банке заиста нису задуживале у „швајцарцима”, оне би биле изложене валутном ризику, ризику промене курса, чијим би активирањем вредност њихових обавеза порасла у односу на њихове пласмане, што би довело до губитака и могућег стечаја. Управо због тога НБС стално прати индикатор те неусклађености – нето отворену девизну позицију – и, на свом сајту, извештава о њој. Однос нето отворене девизне позиције и капитала банака у Србији креће се последњих десетак година углавном испод пет одсто (што значи негде око један проценат пласмана), што указује на минорне валутне неусклађености, краткорочне у највећој мери. Дакле, задуживале су се банке у „швајцарцима” – да нису, дошле би под удар регулације НБС.

Но, хајде да одемо корак даље. Претпоставимо да оваква регулација уопште не постоји. Да ли би онда банке пласирале средства у швајцарским францима, а задуживали се у некој другој валути? Одговор је одречан, будући да банке имају аверзију према ризику – оне желе да минимизују ризик којем су изложене. Но, шта је са тврдњом коју наводе неки дужници: похлепне банке (пред)виделе су велику добит уз валутни ризик, будући да су очекивале раст швајцарскога франка, па су на основу курсних разлика присвојиле огроман профит. Неколико напомена. Прво, и они који имају аверзију према ризику могу да му се изложе уколико је он компензован високом премијом на ризик, тј. високим (изнад уобичајеног) приносом. То је основа спекулативног понашања: висок је ризик, али је висок и (очекивани) принос. Но, правило таквог понашања веома је једноставно – спекулативна улагања су краткорочна, тако да инвеститор може веома лако и брзо да се искобеља из пласмана и заштити од активираног ризика. Када инвеститор пласира средства на двадесет или тридесет година (управо је то случај са хипотекарним кредитима) и ништа не може да уради како би се спасао уколико ђаво однесе шалу, то се управо њему разбија о главу. Стога нема подстицај да то чини.

Када је својевремено гувернер Јелашић упозоравао да је курс швајцарског франка веома низак и да се може очекивати његов раст у будућности, многи су се смејали. Многи су се, привучени ниским каматним стопама које су тада пратиле ове кредите, свесрдно и задуживали у „швајцарцима”. Да ли ће доћи до раста њиховог курса у односу на динар и на евро, нико није могао са сигурношћу да зна, али је свако разборит могао да претпостави да би до тога могло да дође. Као што је написано у образложењу једне пресуде, „промена вредности валуте швајцарског франка не представља околност коју тужиоци (дужници – ББ) нису могли предвидети, па самим тим ни околност због које би могли захтевати раскид уговора због промењених околности”. Овакво образложење радује!

Избор за оне који су узимали хипотекарне кредите у прошлој деценији био је избор између „швајцарца” и евра. Месечне рате и једне и друге врсте кредита драстично су, после 2008. године, порасле, исказано у динарима, будући да се вредност динара умањила у односу на обе валуте, кумулативно посматрано више у односу на швајцарски франак.

Да ли би дужници више волели да су уз каматну стопу коју је пратио кредит индексиран у „швајцарцима” добили динарски хипотекарни кредит? Наравно, једино што га нико није нудио. И неће, све док не буде довољно извора у динарима, пре свега док не почне да се у њима штеди. И ту долазимо до наредног проблема – инфлације. О томе у следећем наставку.

Професор Правног факултета Универзитета у Београду


Коментари27
93842
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miško
Nije posao guvernera da upozorava, nego da zabrani neki proizvod ukoliko je isti štetan. Narodna banka je ove kredite pre par godina zabranila jer su štetni. Pa ako su štetni kako nisu zabranili ove koji su još uvek aktivni? I zašto su sve zemlje u okruženju rešile ovaj problem u korist svojih gradjana? Takodje se u godišnjim bilansima banaka vidi da se one nisu zaduživale u francima.....
Nenad Milošević
Poštovani profesore stalno vi i vaši istomišljenici, što se tiče kredita u švajcarskim francima tiče, ponavljate kako je guverner Jelašić upozoravao. Da, ali tek kada je dao ostavku na mesto guvernera, dobro se toga sećam, a sve da bi izbegao grižu savesti. Ubeđen sam da je nije izbegao i da je odgovoran za ovo što danas dužnici preživlajvaju. Mislim da ste vi profesore nešto u vašem tekstu prećutali. Mogli ste pročitati i šta je vaš stariji kolega Oliver Antić, rekao na tu temu.
korisnik kredita u svajcarcima
Veliki je problem sto je država DOZVOLILA bankama,odnosno nije sankcionisala,promenu(podizanje)kamatne stope,suprotno ugovorenom.
"suprotno ugovorenom"
Mozete li da date vise informacija o tome kako je banka podigla kamatnu stopu suprotno ugovorenom? Pricate li o svom slucaju ili o onome sto ste culi od drugih? Na koliko godina je uzet kredit i da li je banka garantovala kamatu za ceo period? Za dugorocne kredite (20 - 30 godina) garantovana kamata je obicno visoka i retko ko je uzima. Cesci je slucaj da se za dugorocne kredite kamata ugovaraju za kratak period (recimo godinu dana) a da se zatim ponovo odredjuju za sledecu godinu, i tako dalje.
Препоручујем 4
ponekad treba ziveti i u realnom svetu
Primetih da podosta komentatora misli kako bi srpske banke bile bolje za Srbiju od stranih, izmedju ostalog i zbog toga sto bi davale kredite u dinarima. Jedan komentator cak tvrdi da je dinar bio uglavnom stabilan za poslednjih deset godina. Ali evro je vredeo oko 75 dinara 2008 godine a danas vredi 122. Sve je moguce kad se ignorisu cinjenice. Cak i sadasnja vrednost dinara je znatno veca nego sto srpska ekonomija moze da dozvoli i jedino se kako-tako odrzava uzimanjem stranih kredita. A kako bi morala da radi srpska banka i koliku bi kamatu morala da obracunava ako daje kredite na 20 g0dina i ne zeli da propadne posle nekoliko godina? Po mojoj oceni, ta kamata bi morala da bude bar 20% ako ne i vise. Ako kupite stan u inostranstvu na 30 godina, vi cete banci kupiti dva stana po istoj ceni dok svoj otplatite. Ako uzmete kredit u dinarima u Srbiji banci cete kupiti bar 5-6 stanova po istoj ceni pre nego sto otplatite svoj. Neka neki strucnjak proba da ospori ovu procenu.
ljiljana ljiljana
Zato su valjda i unistene domace banke da bi se razni lihvari organizovali i pretvorili Narodnu banku Srbije u svog slugu. Svaka drzava koja unistava sopstveni novac i dozvoljava da joj tudja valuta kroji sudbinu ni ne zasluzuje bolje nego da propadne, kao sto je slucaj sa Grckom. Sta im je trebao evro kad su imali svoju lepu drahmu i ziveli pristojno. A sada niti ce imati luke niti zeleznice, a hoteli su vec u tudjim rukama. Ubedjena sam da svaki profesor ekonomije , ako ima dovoljno znanja, treba da savetuje u korist svoje privrede i drzave, a ne samo da objasnjava i pravda tudje ideje i politike, posledice cijih rezultata smo videli i vidjamo svaki dan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља