недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ВАТИКАН О РИМСКОМ САСТАНКУ ПРЕДСТАВНИКА ХРВАТСКЕ И СРПСКЕ ЦРКВЕ

Проглашење Степинца за свеца неће омести оцена његове историјске улоге

Следећи састанак биће одржан у Загребу 17. и 18. октобра, а рад мешовите православно-католичке комисије требало би да буде окончан за годину дана
Аутор: Ј. Чалијачетвртак, 14.07.2016. у 15:05
Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије (Фото Ројтерс)

Први, дводневни састанак мешовите православно-католичке комисије, основане са циљем да поново проучи историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, завршен је јуче у Ватикану. Како „Политика“ сазнаје, разговори петочланих делегација Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској вођени су у пријатељском духу изграђивања међусобног поверења чланова два изасланства. Разговарало се само о техничким питањима, методологији и динамици рада, агенди. Предвиђено је и да ускоро буде објављено заједничко саопштење за јавност две делегације.

Пре њега, међутим, огласила се Канцеларија за медије Свете столице. Они су јуче саопштили да ће се мешовита православно-католичка комисија, која изучава историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, бавити научним радом и да он неће ометати процес канонизације загребачког надбискупа, који је искључиво у надлежности Свете столице.

Наводи се и да „комисија хрватских и српских стручњака“ има задатак да поново проучи живот кардинала Степинца пре, током и након завршетка Другог светског рата. Комисија је основана како би одређена историјска питања била расветљена, подсећа се у саопштењу Свете столице, а у свом научном раду користиће методологије историјских наука, засноване на доступној документацији и њеној контекстуализацији.

„Очекује се да буде одржан низ састанака, који ће бити окончани у наредној години дана“, наводи се у саопштењу и додаје да ће следећи састанак бити одржан у Загребу 17. и 18. октобра.

Чланови комисије
Радом комисије, као представник Свете столице, координира француски свештеник Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. Научним проучавањем Степинчевог живота, како је то формулисано у јучерашњем саопштењу из Ватикана, баве се две петочлане делегације Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској. Представници СПЦ у комисији су митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, владике бачки Иринеј и славонски Јован, као и професор др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску и некадашњи дипломатски представник наше земље при Светој столици. Делегацију Католичке цркве у Хрватској чине загребачки надбискуп Јосип Бозанић, бискупи мостарско-дувањски Ратко Перић и пожешки Антун Шкорчевић, као и двојица историчара, Марио Јареб и Јуре Кришто.

Јучерашњим саопштењем Света столица је потврдила став који се протеклих месеци често могао чути од хрватских католичких великодостојника: да рад комисије неће утицати на Степинчеву канонизацију и да ће се она бавити само појашњавањем одређених историјских питања. Историчар Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије, међутим, сматра да је такво објашњење контрадикторно.

– Ако је циљ појаснити Степинчеву улогу у Другом светском рату, а она је више пута и не само у југословенској историографији доказана као врло негативна, онда он не може бити канонизован. Такође, нејасно је како ће се чланови комисије, који нису историчари, бавити научном методологијом и да ли ће им бити доступна сва грађа, будући да су архиви Ватикана, који се тичу управо Степинца, још увек недоступни, као и они који се чувају у архиви Загребачке надбискупије – каже Раковић.

У саопштењу Свете столице помиње се само доступна документација, али Раковић свакако није једини историчар који подсећа на значај ватиканске архиве из периода Другог светског рата. Др Милан Кољанин из Института за савремену историју, у свом излагању на скупу о Степинцу, одржаном у Загребу прошле године, истакао је да је недоступност ватиканских извора прворазредни проблем за истраживаче јер без службених извора Римокатоличке цркве не може се у потпуности научно осветлити ни питање историјске улоге надбискупа Степинца ни његовог односа према властима Независне државе Хрватске.

Мешовита комисија основана је после интервенције СПЦ. Патријарх српски Иринеј затражио је од папе Фрање да још једном размотри улогу кардинала Степинца у Другом светском рату, после чега је предложено оснивање мешовите комисије. Иако је и у овом последњем саопштењу истакнуто да њен рад неће утицати на канонизацију, чињеница је да оснивање комисије већ јесте утицало на тај процес. Проглашење Степинца светим, које је стигло до самог краја, недостаје још само папин потпис, одложено је. Како је својевремено за „Политику“ изјавио тадашњи апостолски нунције у Србији, надбискуп Орландо Антонини, очекује се да процес канонизације не буде окончан док комисија не заврши свој рад. То би значило да Степинац неће бити канонизован у наредној години дана.

– Постоји, теоријски, и могућност да Степинчево проглашење светим буде одложено, као што је практично стопиран процес канонизације папе Пија Дванаестог који је био поглавар Католичке цркве у време Другог светског рата – каже Раковић.

И историјска улога папе Пија Дванаестог у Другом светском рату веома се различито вреднује, а мишљења о њему, као и о Степинцу, подједнако су супротстављена. Отац Бернар Ардир, на пример, координатор мешовите комисије о Степинцу и председник Папског већа за историјске науке, у документарном филму „Ватикан и Трећи рајх“ навео је да сматра да папа није могао много да учини како би утицао на смањење прогона Јевреја током Другог светског рата. За разлику од загребачког надбискупа, папа Пије Дванаести нема статус блаженог. Процес његове канонизације отворен је 1965. године. Када га је папа Бенедикт Шеснаести 2009. године приближио статусу светитеља потврдивши му декретом „херојске врлине“ (статус блаженог би био следећи корак), то је изазвало талас неодобравања. Огласили су се тада, између осталих, представници Светског јеврејског конгреса, Центра „Симон Визентал”, Јад Вашема, удружења преживелих Холокауста. Они су поручили да такав потез Свете столице изврће историјске чињенице, додајући кратко: „Не чините то“.


Коментари56
15014
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
О самом карактеру Степинца оставила је сведочанство и Дивна Будисављевић. Како је скупљала помоћ за децу коју је спашавала из логора, обратила се и Степинцу за поможћ у млеку, с обзиром да је при цркви постојала фарма. Није јој дао ни једну литру млека.
Mirko Brlić
Svjedočanstvo Jovana Nikolića, svećenika Srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, o nadbiskupu i kardinalu Alojziju Stepincu dano na crkvenom sudištu u postupku proglašenja blaženim sluge Božjega Alojzija Stepinca, 16. veljače 1993. Nisam osobno poznavao slugu Božjega Alojzija Stepinca, ali sam bio student u Zagrebu kad je nadbiskup Stepinac bio suđen. Sjećam se velike propagande koja je u ono vrijeme stvarana putem radija i tiska, što se odrazilo i na nekatoličko ozračje. Druga prigoda da sam se pozanimao o nadbiskupu Stepincu bilo je kad ga je rimski Papa imenovao kardinalom 1953. Ja sam tada radio kod Akademije znanosti u Zagrebu. Mi intelektualci bili smo potaknuti da sudjelujemo na jednom prosvjedu protiv Kardinala, protiv Pape i protiv Katoličke crkve. I ja sam sudjelovao, zajedno s mojim kolegama iz ureda, ali bez ikakovog uvjerenja, kao da sam bio na nekoj šetnji. Treći puta slušao sam o Stepincu otprilike 1960.; kad sam bio pacijent u bolnici u Varaždinu. Budući da tamo nije bilo
Препоручујем 3
Žene i deca?
Obratite pažnju na sledeću činjenicu: U ovoj komisiji nema ni jedne žene, niti među članovima komisije ima bilo koga ko je roditelj! (osim možda Darka Tanaskovića, ne znam da li je on roditelj ili ne) A dve trećine žrtava su bile žene i deca! Ko njih zastupa, muškarci-bezdetnici? Jadno do bola. Predlažem svim Srpkinjama da unapred dignu glas i kažu, u ime pobijenih žena i dece: nas ova komisija ne predstavlja!
Александар
jel to znali da da ja mogu da slavim javno i pišem pesme i hvalospeve po novinama o nekom ko te je maltretirao, nekad prebio i tukao ti decu. Pa napravimo konkurs za dobrotvora godine i biramo njega. Moj grad, moja kuća, šta tebe zanima šta ja radim
Леон Давидович
Након што је посетио Павелића у својој окружници од 28. априла 1941. обраћа се хрватском свештенству као "син хрватског народа" и "још више као представник Свете Столице"Позивајући на подршку и сарадњу са усташама између осталог пише : "Познавајући мужеве који данас управљају судбином Хрватског народа ми смо дубоко увјерени, да ће наш рад наићи на пуно разумјевање и помоћ. ... Одазовите се стога спремно овом позиву на узвишени рад око чувања и унапређења Независне Државе Хрватске" ( Католички тједник број 19 од 11. маја 1941., стр. 6 )
Milka Ninkov
Ako se pogleda sastav komisije ishod je jasan. To naravno ne cudi, s obzirom na cinjenicu da je njemacki vladar koji je prvi u istoriji upotrijebio bojne otrove u 1. svjetskom ratu takodje proglasen svecom. A onda se citav hriscanski svijet cudi kako mladi muslimani-samoubice vjeruju u zivot u raju, pa naucili od hriscana, ipak su oni "mladji"skoro 700 godina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља