среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Од Крита до Степинца

Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 14.07.2016. у 22:00

Српска православна црква могла би бити мост између Московске и Васељенске патријаршије – њен долазак на Свети и велики сабор на Криту могао би ублажити конфронтацију између такозваних јелинских и словенских цркава.

Тако је део оних који су пре око месец дана поздравили одлуку СПЦ да учествује на Сабору на Криту схватио њену улогу на заседању.

Показало се да су заступници ове школе мишљења преценили значај СПЦ у гашењу варница између две најутицајније православне цркве.

Кад је Сабор завршен, оне су остале на истим позицијама, оним због којих се у медијима говорило о православном нејединству.

За Васељенску патријаршију заседање је Свети и велики сабор, а не предсаборска конференција, што је између осталих тражила и СПЦ.

Значи, не припремна седница, већ Свети и Велики Сабор и никако другачије. За Московску патријаршију то је једноставно – састанак на Криту.

А посредник? Није баш најјасније шта је српска црква добила критским Сабором.

Није усвојен њен предлог да то буде предсаборска конференција, а за спор са Румунском патријаршијом упућена је да га сама решава – ван заседања.

Из врха СПЦ не очекују, додуше, ни да ће бити на губитку, да ће покварити односе са Московском патријаршијом због присуства на Криту.

Међутим, Синод руске цркве тек би требало да да своју оцену докумената усвојених на Сабору.

За сад су само апеловали, кроз поруку руског патријарха Кирила, да разлике око припрема за Свеправославни сабор не прерасту у међуцрквени сукоб.

Недуго после заседања „јелинских цркава“, како су злобници прозвали Сабор на Криту, петочлана делегација СПЦ нашла се у Ватикану.

У расцепу између жеље папе Фрање да јој омогући преиспитивање улоге Алојзија Степинца у Другом светском рату и ватреног настојања Римокатоличке цркве у Хрватској да га уврсти у ред светих.

Један од саговорника српским архијерејима, загребачки надбискуп Јосип Бозанић био је кристално јасан кад је на миси за Дан државности рекао да ко иде против Степинца, иде против Бога.

И Света столица је била јасна – циљ православно-католичког, српско-хрватског дијалога јесте расветљавање историјских чињеница, али то неће утицати на процес канонизације.

Поједини историчари, не само из српских редова, сматрају управо супротно – да историјске чињенице не иду у прилог Степинчевом светачком ореолу.

Ватикански састанак прошао је у пријатељској атмосфери. Питање је како ће изгледати они наредни јер Срби и Хрвати не дефинишу исто шта у вези са Степинцем представља увреду Бога.

Сваки дијалог је добар, без сумње.

Добро је састајати се са сестринским црквама, као што је добро разговарати са високим представницима других хришћанских цркава. Питање је само – да ли се и колико у том дијалогу чују и аргументи српске стране.


Коментари24
d4721
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

E U
Da li su se na Vatikanskom sastanku čuju i argumenti srpske strane,u to ne treba sumjati,jer su SPC predstavljali Amfilohije,Irinej i drugi poglavari, koji nisu nemušti. Ako je bilo reči o Alojziju Stepincu,da ga katolička crkva proglasi za sveca,to je stvar te crkve,koja ima svoje svece i poglavare i načine služenja liturgije i mise.To je isto tako,kao kad bi Sinod SPC prigovarao islamskoj veri njen izbor crkvenih poglavara.Svaka vera ima svoje svece.
Ненад Симић, дипл.теолог
Наша се Црква на самом почетку "упецала" у причу о лику и делу А. Степинца као поједница. Мислим да целу ствар треба поставити у смеру испитивања улоге целе Римокатоличке за време НДХ-а. Друго, тражити отврање архива Ватикана, па шта у њима пише, то и прихватити као истину. Слично као што Јевреји упорно траже.
Danilo Obradovic
Tendeciozno u funkciji politike i zato imamo dve potpuo razlicite verzije kardinala Stepinca Medijska blokada u Srbiji ne dozvoljava da se vidi i druga strana Kardinala recimo da je zdusno pomagao mnoge Srbe tada ,zatim da je proglasen za sveca u jevrejskoj zajednici iz razloga nesebicne pomoci tom narodu u tadasnjim vremenima ,postoje pisani tragovi njegovog dobrocinstva u meri kojoj je mogao poznajuci tadasnje prilike u NDH .
zemljoradnik
Danilo junace hoces da ti posaljem sliku Stepinca sa Pavelicem. To su bila dva nerazdvojna prijatelja.
Препоручујем 15
Vida
Umesto da sebicno i samozadovljno prede, SPC se otvara i ide u susret neistomisljenicima, u vatru u kojoj se kali i snazi. Cestitam joj !
Obrad Lipovac
Neverovatan je bezobrazluk u ovoj našoj sirotinji trošiti državne pare na putovanja i rad nekakve komisije koja treba da analizira istorijsku ulogu Alojzija Stepinca. Dr Koljanin jeste vrlo ozbiljan čovek i istoričar, specijalizovan baš za tu temu, ali da li se neko setio da pogleda dokazni materijal sa suđenja na kome je predmetni pop fasov'o 16 godina ćorke. Možda su komunisti nešto pametni isčeprkali? A možda se Risto "otvorio", mislim finansijski? Možda SPC finansira?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља