недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Драга Машин преводила кривичне романе

Превод „Полицајка мачје око” штампан је у листу „Уставност” што је краљици омогућио њен учитељ француског језика и близак пријатељ Богдан Поповић
Аутор: Зоран Радисављевићсубота, 16.07.2016. у 08:05
Драга Машин, Богдан Поповић (Фото Википедија)

Захваљујући ентузијазму Драгана Лакићевића, главе Српске књижеве задруге, роман „Полицајка Мачје око” Гзавија де Монтепена који је са француског превела  Драга Машин појавио се пред читаоцима у издању ове куће. Драган Лакићевић је наиме, сео и прекуцао  текст романа, јер је из новина  старих више од 130 година где је био објављен, тешко  било преснимити текст. Подаци о овом преводу појављују  се на малом броју углавном скрајнутих места: У монографији „Краљица Драга Обреновић” (2009) Ана Столић тај податак ставља у фусноту, док Коста Димитријевић, у књизи „Векови Београда” (2011), доноси сведочење професора Милорада Павловића о Драги Машин и Богдану Поповићу – „њен учитељ француског језика” – „који јој је омогућио да у листу ’Уставност ’, више месеци у наставцима, штампа превод авантуристичког романа Полицајка звана Мачје око Гзавија де Монтепена”. Из Павловићевог приповедања, Димитријевић је сазнао да је будућа краљица штампала „добро плаћене, још неке своје преводе сличних лаких романа за ширу публику”.

У својој књизи, Ана Столић каже да је Драга Машин преводила уз помоћ Богдана Поповића (1863–1944), познатог књижевног критичара, и да је, својевремено, у шали, говорила „да би се једино удала за Богдана Поповића”. Ту њену „шалу” помиње и Милан Јовановић Стојимировић у књизи „Силуете старог Београда” (1987). У истој књизи Јовановић Стојимировић помиње и Драгин превод француског романа „Мачје око” у новинама „које је Богдан Поповић издавао”.

Биограф Драге Машин, Ана Столић тврди да је Драга Машин превела још два дела овог аутора: „Три милиона мираза” (Београд 1886) и „Оргисткиња или троструки злочин у Сент-Уењу” (Београд 1887).

Гзавије Анри Емон Перен, гроф од Монтепена (1823–1902), писац је популарних драма и романа-фељтона – романа у наставцима, као што су: „Боемове исповести”, „Црни вук”, „Госпођица Луцифер”, „Уклети замак”, „Сирена”, „Црвена маска”, „Лов на милионе”, „Пирати са Сене”, „Двапут ожењен”, „Полицајка Мачје око”, „Пакао Париза”, „Полицајац”, „Њено височанство Љубав”, „Девојка која доноси хлеб”, „Госпа са смарагдима”. Монтепен, истиче Горан Наранчић, био је један од најплоднијих француских писаца 19. века, примљен код најшире публике. Аутор је више од деведесет књижевних дела, а славу је стекао и на таласу нове форме романа – романа-фељтона.

Драга Oбреновић, рођена Луњевица (Горњи Милановац, 1866 –Београд, 1903), подсећа Сузана Рајић, постала је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића 1900. године. Рођена је као друго од шесторо деце Анђе и Панте Луњевице, поузданог обреновићевца, који је заузимао значајне позиције у административној управи. По очевом пензионисању 1884. године, породица је живела у Београду, у кући у Ресавској улици. Драга је завршила основну школу, а потом је са старијом сестром Христином уписана у Виши женски завод у Београду, познатији као Цермански завод. Између осталих предмета, девојчице су тамо училе немачки и француски језик, за које је Драга исказивала специфичан таленат и интересовање.

У заглављу „Уставности”, која је као фељтон објављивала превод Драге Машин, истиче Драган Лакићевић, стоји да је то био „лист за народну политику, економију и књижевност”. Излазио је уторком, четвртком и недељом. Уредништво и администрација били су на Теразијама, „код албанеза”, на горњем спрату. Власник и уредник „Уставности” био је Сима Јевр. Поповић. Фељтон је почео да излази 1. септембра 1884. године. Последњи наставак објављен је у броју 89, у недељу 4. августа 1885. године. На крају романа стоји: „Београд, 1884. године” – „прев. Д. С. М.”

Пошто би савременом читаоцу текст био одвећ архаичан, због правописа, синтаксе са старинским инверзијама и транскрипцијама географских и личних имена, Лакићевић је текст прилагодио новом правопису, водећи рачуна да сачува арому, боју и лексику преводиоца – Драге Машин. Транскрипцију имена урадио је преводилац Горан Наранчић, професор француског језика. Приређивач је уверен да се у преводу препознаје женска рука и сензибилитет преводиоца, просвећене госпође у бурним годинама бурног развоја Србије 19. века. На основу овог романа, читалац може, као у добрим филмовима, да себи дочара Париз, његов живот и дух половином 19. века: време без струје, без телефона и без аутомобила. Париз је био мали у односу на садашњи град. А замислимо, тек, Београд 1884. године!

У поднаслову романа, у „Уставности”, наглашава Лакићевић, стоји „кривични роман”. Најприближније, то би данас значило да је роман криминалистички, што он у највећој мери јесте. Монтепен је написао највећи број криминалистичких романа. Међутим, роман је у исто време и породични и љубавни. Шта је више привукло Драгу Машин да преводи ову књигу? Јаке љубави и сложени породични односи чине равнотежу елементима истраге који су део криминалистичког жанра. Истраге се не предузимају само због вишеструких убистава и „загонетних злочина”; истраге су потребне и због компликованих породичних односа, „крвавих тајни” и сазнања.

Све је подређено истрази: доказима, испитивањима, праћењима, полицијском искуству. У исто време, књига је пуна страсти, психологије, фактора наслеђа, емоција, терета прошлости. У роману приказују се снови, унутрашњи монолози, више врста осећања и снажних карактера у широкој лепези односа љубави, страсти, похлепе и милости – између крајњег добра и крајњег зла.

Роман је пун симетрије: једна наспрам друге налазе се ужасна мајка и дивна кћи, односно праведна мајка и син – злочинац. Социјални и класни аспекти дела такође би могли бити предмет расправе. Роман о полицајки званој „Мачје око” има више заплета и неочекиваних разрешења. Велики број актера: појединаца, породица, занимања и портрета обезбеђује роману разуђеност и свестраност. И то је овом делу и овом жанру обезбеђивало читаност и популарност.


Коментари7
bd5e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Лидија
Шта је 'кривични роман' ваљда криминалистички. Не могу да верујем колико је неписменог света међу новинарима чак и у Политици, нажалост.
prevod preevoda
"Оргисткиња" - neka osoba koja orgija ili neka osoba koja svira organe ili nesto trece? Ako je prevodilac mislio na autora Xavier Henri Aymon Perrin, comte de Montépin ne postoji nijedna knjiga sa ovakvim naslovom ("Оргисткиња или троструки злочин у Сент-Уењу). Postoje "Organistikinja" (La Joueuse d'orgue - roman feljton objaven 1895 u Malom Zurnalu (Petit journal)) i "Zlocin Sant Uena"(LE CRIME DE SAINT-OUEN) objavljen 1896.
Lajavi
Čini mi se da ja ovo jedan od retkih tekstova gde se navodi ime ove srpske kraljice - Draga Obrenović. Zbog čega se u svim drugim tekstovima pominje isključivo kao Draga Mašin? Je li to pokušaj relativizacije i umanjenja njene uloge i njenog značaja? Da li to Srbi nikada nisu oprostili jednoj običnoj Srpkinji što se usudila da postane srpska kraljica?
Milos Miolovic
Kuca koju je kupio otac Drage Masin Resavska 18,bas ta tematika zanr??Danas je na tom mestu predstavnistvo najuglednije domace kompanije,prvo rangirane u Srbiji,najpoznatijeg i najuspesnijeg Srbina
Кривични роман
мени некако није у духу Српског језика, нисам стручан осим што сам овде рођен, али ако лектор тако каже добро, делује као криминалистички роман са тематиком везаном за кривицу.
Krivicni kriminalni kriv
Slazem se sa gospodom koji su primjetili ovaj rogobatni izraz u naslovu. Skoro da se osjecam krivim kad ga procitam.
Препоручујем 4
Дух Жике Алексића
Право је кривично, они који кривичноправне предмете предају се, у жаргону, називају кривичари, неки од њих предају криминалистику, а роман је свакако криминалистички. А лектура која је овако нешто (про)пустила у наслову је - криминална.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља