уторак, 18.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:54
ПОЛЕМИКА

Хвала, не учествујем(о)

Поводом текстова: „Хвала, учествујем” и „Подобни или неподобни или чији си ти мали”
Аутор: Мишa Ђурковићсубота, 16.07.2016. у 09:00

Реагујући на мој текст („Наши ангажовани аналитичари”, 30. јун), јавила су се двојица – један бивши уредник три пропала магазина и једних пропалих дневних новина, и један Радун. На њихове „аргументе”, за које траже да их неко узме озбиљно, не бих реаговао да текстови не укључују неколико веома опасних претњи упућених и мом научном сталежу и кући у којој радим двадесет година. Кренимо редом.

Цвијановић спинује и кад тумачи мој текст („Хвала, учествујем”, 7. јул), oн добро зна да не мислим да сам „једини”. Слободан Јанковић, Јован Чавошки, Стеван Гајић, Александар Раковић, Милан Игрутиновић, Александар Гајић, Душан Достанић, да поменем само неке од млађих, вредни су, квалитетни, морални, образовани коментатори који веома доприносе квалитету јавне расправе и разумевању глобалних и унутрашњих процеса. За поменуте сам, као и за себе, сигуран да нам аргументи не зависе од тога ко нас од наручилаца плаћа, већ од знања, рада, морала и одговорности према држави. Уосталом, мала је ово земља, и то јавност веома добро зна, баш као и ова два весељака.

Стога не бива оно што Радун хоће („Подобни или неподобни или чији си ти мали”, 12. јул), да се сви изједначимо и да се сви оборимо у блато „плаћених центара моћи”. Отуд је мој текст и хтео да се раздвоји оно што раде, с једне стране, политичари, с друге плаћеници, који спинују и систематски загађују јавну сферу, од онога што раде поштени и објективни коментатори. Тамо где нема поделе на добро и лоше, на рад и нерад, на морал и неморал, где нема хијерархије вредности имате општу каљугу.

Е, сви ови поменути људи су не случајно научници и то пре свега институтски радници. Дакле припадамо слоју научника које још увек плаћа држава за научна истраживања и стога имамо повлашћени положај независности коју нам гарантују Устав и закони ове државе. (Некад су такав положај имали и новинари...) Наравно, да бисмо дотле дошли, морали смо да докторирамо, научимо неколико језика, објавимо неке књиге. Што је прилично тешко. Лакше је ући у политику или још боље постати „политички аналитичар”. Питајте, међутим, Цвију и Радуна од чега они живе, где су запослени, којим су радом, квалитетима и успесима дошли у позиције које имају?

Цвија и Радун не разликују државу од партијске политике. Каже Цвија да ја „учествујем” тиме што сам постављен за директора, а несрећни Радун још експлицитније прети да, тиме што сам постављен за директора, ваљда преузимам обавезу да не смем да критикујем Вучића?! Ову нечувену глупост може да изговори само „политички аналитичар”, који не зна да постоји живот и ван политике и ван служења.

Дакле Институт за европске студије државни је институт, кућа у којој радим двадесет година, читав свој радни век, и у којој сам прошао све научне степене до овог последњег. Ова кућа, која постоји више од пола века, баштини значајну традицију, а и данас има веома вредне научне резултате. Но због похлепе једног министра, који је хтео да набаци посао брату, због једног бившег државног секретара, који није радио свој посао, и због планова једне групе генија из администрације, који су хтели да укину Институт за европске студије, кућа се, упркос добрим резултатима, нашла на удару и запрећено јој је укидањем. На предлог колега из куће и уз подршку актуелног управног одбора, након јавног конкурса, преузео сам место директора пре свега да бих се заједно с њима изборио за очување куће у којој радимо.

Ова кућа и њени запослени, осим основних истраживања, сарађују са бар десетак министарстава, агенција и управа, помажући у креирању законских предлога, политика у одређеним областима и другим пословима који су од националног интереса. Но у исто време, наше трибине, скупови и сви ми појединачно у јавним наступима задржавамо право да објективно и критички анализирамо и домаћу политику и носиоце власти. То нам је Уставом и законом гарантовано право, па и обавеза, јер друштвене науке томе и служе. Дакле, и људи из куће и ја лично, наставићемо да критички посматрамо рад свих носилаца јавних и државних функција. То што сам директор државног научног института, мучени Радуне, не значи да морам да прекинем да критикујем премијера?! То ми је, друже, посао. Наиме, ако он, за разлику од вас двојице, то не разуме, онда смо у проблему и он и ми. Наука и овако има довољно проблема у Србији...

Да завршимо с „паткицом”. Трибина ИЕС је једно од ретких места у Србији где се континуирано научно бавимо проблемима обојених револуција, преврата итд. Стога ја сасвим засновано могу да напишем да је паткица Соросова или Рокфелерова, да објасним да је то укупан део америчке стратегије припреме председничких избора, која подразумева или резање Вучићеве моћи или његову смену, а да, у исто време, останем неутралан у партијском сукобу између ове две стране. Све власти у Србији после 2000. године, зна то Цвија добро, дошле су уз америчку подршку, после неког времена с њима су почели да улазе у сукоб, а онда би западњаци почели да припремају нове фаворите.

Пошто знам те механизме, и знам све актере укључене у процес и велики број људи у овој земљи, желим да останем ван тога што је политика данас. Хоћу да поштено радим свој посао, да градим и чувам институције, да служим својој држави и да останем ван партијско-тајкунско-фондацијских игара и токова.

Да, друже Цвијо, мој став је „Хвала, не учествујем!”, и као што знаш, он је још увек могућ.

Научни саветник у Институту за европске студије


Коментари31
aa16b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jasmina Maric
U maju 2015. kontaktirala sam dr Djurkovica, potaknuta sjajnim tekstom u listu NEDELJNIK u kome je na vrlo originalan nacin pokusao da iznese svoj stav u vezi sa odlivom mladih iz Srbije ... Gospodin Misa je tada rekao da mu je ETO STALO DA ZIVI U SVOJOJ ZEMLJI, TE DA MU DECA GOVORE SVOJ JEZIK I UCE SVOJU ISTORIJU ... Pozvala sam ga da najboljim i najradoznalijim djacima Tehnicke skole "Ivan Saric" u Subotici odrzi predavanje na temu SRBIJA IZMEDJU ISTOKA I ZAPADA. To smo nezaboravno druzenje uprilicili 12.06.2015. Razgovor, pitanja i odgovori koji kao da nisu imali kraja, trajali su umalo tri sata ... Odlicno i siroko znanje dr Djurkovica o svim znacajnim geopolitickim pitanjima, bili su izvor naseg velikog zadovoljstva i pocetak jednog buduceg prijateljstva. A kako je i moglo biti u drustvu autora socioloskog bestselera TAMNI KORIDORI MOCI ciji tirazi redovno bivaju rasprodati. Topao pozdrav gospodinu Djurkovicu i iskrena podrska - Jasmina Maric, Subotica
Pera Ždral
Upravo je tako, gospođo Jasnima. Sam naslov "bestselera" gospodina Đurkovića govori o prirodi njegovog bavljenja politikom. "Tamni koridori moći", "Tajne Džordža Soroša", "Kako da ostanete mladi i posle ćetrdesete" i tome slično. Osnovni problem sa tim štivima je u činjenici da ih gospodin Đurković naziva "naukom", što ona, naravno, nisu, nego su obična publicistika. A njegov tekst je pisan iz perspektive "rigoroznog naučnika", protiv navodnih publicista. Publicistika je lepa, ali "Kako smršati pre prvog dana sunčanja" ne čini čoveka naučnikom... :)
Препоручујем 10
gargamel
" Dakle Institut za evropske studije drzavni je institut, kuca u kojoj radim dvadeset godina" , pa to i nije neka preporuka, naprotiv.Autor je samo deo ekipe, zbog cega smo tu gde smo
Pera Kojot
Свака част на објашњењу разлике између политичких аналитичара и научника. Што рече Владика Николај цитирајући једног научника - "научник ништа не доказује, он само утврђује чињенице". Значи једно је анализирати без знања и система (то може свако), а нешто друго је систематски научни рад.
Ma nije moguće
Prosto je neverovatno da se većina negativnih komentara na Politici svodi na ono "ma ko si ti da nešto pričaš". Dakle, Đurković nema pravo da išta kaže jer, nije upoznao Soroša, nije naučnik, loš mu je institut, nije rekao da li je u šahovskom klubu, doneo uzorak krvi i listu komšija i sigurno radi za "neke tamo". Dobro, neka je sve to i tačno, kakve to veze ima sa njegovim tekstom? Dakle gospodo hejteri, poenta teksta nije Đurkovićev lik i delo, nego da li je nauka nezavisna od dnevne politike i da li je pošteno da dva "analitičara" (ma šta god to bilo) čoveku spočitavaju da ne sme da kritikuje vlast jer je direktor naučnog instituta. Dakle, da li u Srbiji ima mesta za treću poziciju, ili sve mora da se svede na plaćenu propagandu za A ili za B.
Miloš
Ja uopšte nisam nikakav "hejter" i ružno je da me tako nazivate. Đurković ima pravo da kaže šta god želi, u nekim granicama, čak i ako je to obično lupetanje. To pravo mu niko ne uskraćuje. Komentare ne služe da se nekome uskrate pravo da lupeta, nego da se u njima čitaocima eventualno ukaže na činjenicu da neko lupeta, na šta ima pravo. I to je sve. Đurković ne zna baš ništa ni o Rokfeleru ni o Sorošu, kao što se ne bavi naukom, jer se bavljenje naukom, za razliku od novinskog razglabanja, može izmeriti. A mera Đurkovićeve "nauke" je: 0. Slovima: nula. Isto se odnosi na ceo njegov institut. Cela poenta njegovog teksta je promašena, jer se on ne bavi naukom, nego politikantstvom, i stoga on nije taj koji može da povuče razliku između naučnika i publiciste. Ponovo, isto se odnosi na ceo njegov institut. Otuda je odluka ove neopake Vlade da spoji njegov institut sa drugim institutom jedina normalna odluka koje mogu da se setim. On tu odluku kritikuje zbog svog interesa.
Препоручујем 5
Miloš
Najneverovatnije je to što Đurković izjavljuje da zna sve o Rokfeleru i Sorosu i o njihovoj tehnologiji političkog delovanja, a nije izvirio iz Srbije da se obrazuje, nikad nije sreo ni Sorosa, a kamoli Rokfelera. Nije u redu da se karijera gradi foliranjem zasnovanom na čitanju stripova bez ikakvog naučnog rada. Đurković postaje jedna komična javna figura.
Vesely
@Miloš...Samo ti dobro nama pripazi da neko ne ugrozi lik i delo, ljubljenog ti, Djordja Sorosa! A ništa manje i Rokfelera, jer mi se zakopčavamo na ledja. Pojma ti nemaš, šta su komične figure!
Препоручујем 29

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља