среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:15

Дроге има и у сеоским срединама

недеља, 17.07.2016. у 12:32
Илустрација (Фото Р. Крстинић)

Иако највећи градови у Србији као што су Београд, Нови Сад и Ниш предњаче као стецишта илегалне производње и препродаје дроге, ни мања места, па ни руралне средине нису заштићене од те пошасти, показују подаци Канцеларије Владе Србије за борбу против дрога.

У различитим полицијским акцијама на територији целе Србије у току прошле године, према подацима Канцеларије (који су добијени од полиције) заплењено је укупно 1.6 тона различитих врста дроге и преко 233 хиљаде различитих врста синтетичких дрога.

Полиција је пленила не само дрогу коју је пронашла у транспорту, или уличној препродаји, већ и оне количине које су произвођење у илегалним лабораторијама на подручју државе.

Према подацима Канцеларије за борбу против дрога, највећи број заплена дроге у току 2015. био је у Београду - 2.753 случаја, Новом Саду - 922, затим у Нишу - 352, Шапцу - 236, Сремској Митровици - 191, Зајечару - 153, Панчеву - 142, Краљеву - 136, Јагодини - 132 случаја и тако даље.

Према издвојеним подацима, најмањи број заплена био је у Смедереву - 32 случаја.

Од укупног броја заплена, највеће количине хероина заплењене су у Београду - 8.2 килограма, Јагодини - 6.6 и у Врању где је заплењено преко пет килограма.

Највише марихуане је заплењено у Крагујевцу преко 246 килограма, па у Зајечару 144, у Београду и Новом Саду по око 100 килограма и тако даље.

Београд предњачи по запленама кокаина и хашиша, док је у Новом Саду, Београду па Суботици било највише заплена синтетичке дроге амфетамин.

У Београду није било заплена екстазија прошле године, али су веће количине откривене у Сремској Митровици и Пироту.

У току поменутих акција, полиција је открила укупно 5.694 кривична дела у 2015. години, за разлику од 2014. када је откривено укупно 6.216 кривичних дела и то: неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога и 111 кривичних дела - омогућавање уживања опојних дрога.

Према речима директора Канцеларије за борбу против дроге Милана Пекића не може децидно да се каже да одређена врста дроге посебно гравитира у одређеном подручју наше државе.

„Марихуана је најзаступљенија, потом хероин, кокаин а затим и све врсте синтетичких дрога и веома је тешко рећи која је најдоступнија на одређеном тржишту. Кокаин је најскупљи (тзв дрога богатих) те је логично да се највише конзумира у најразвијеним деловима државе”, рекао је Пекић Танјугу.

Према његовим речима, кријумчари су своју илегалну мрежу нажалост добро организовали, а зависници су упућени, од кога и на који начин да набаве наркотике.

„Не може се децидирано рећи да је негде лакше или теже набавити дрогу, јер кријумчари своју мрежу, и поред одговарајућих активности институција државе на смањењу понуде, прилагођавају конкретној ситуацији И потражњи на одређеној територији”, указао је Пекић.

Према његовим речима, у прошлим временима мања места су била заштићена од проблема дрога, али све чешће се догађа да се у тим руралним деловима Србије организују илегалне лабораторије за производњу најчешће марихуане, односно да становништво са тих подручја има проблем са дрогом.

Он је указао да су руралне средине, постале привлачне организаторима илегалних лабораторија за производњу марихуана или синтетичких дрога, јер се током хемијских процеса производње шире специфични неугодни мириси који се, и поред мера предострожности, не могу баш лако сакрити.

Поред илегалне производње синтетичких дрога на нашој територији, оне илегалним путевима долазе и из земаља Европске уније, навео је Пекић.

Због свих лоших последица које изазива дрога, како по живот и здравље становништва, тако и за целокупну економију државе, директор је истакао да је приоритет Канцеларије на чијем је челу да се у Србији изгради ефикасан и свеобухватан систем борбе против дрога.

Као кључни фактор за реализацију циља смањења понуде и потражње дрога, Пекић је означио добру превенцију, али и пружање адекватне подршке зависницима у току и након рехабилитације, односно смањење штетних последице злоупотреба дрога, преноси Танјуг.


Коментари3
b5ed6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoje Nikolić
Američki Farmeri su osmislili dobru zaradu na Opojna srestva, a navodno se bore protiv njih, i u oba slučaja se zarađuje. Za nas obične građane ta borba se vodi na naš račun, koji ni za Heleb i Mleko nemamo a neko se bogati Singapur je bio Svetski Centar Droge do 1963 godine, kad se na čelu tog nesrećnaog naroda pojavio čovek čiji sin i danas uz njegovu pomoć vlada ostrvom Odmah je tražijo od Malezijske Vlade da se odvoji od njih, što su ovi oberučke prihvatili da skinu javašluk i bedu sa glave. On nije osnivao Skupštine i birao parlamentarce za nju ko mi, da hrani gomilu neradnika i beskorisne radne snage, No je odmah Donijo zakon kod Koga se Nađe droga, odmah bez Suđenja na banderu pred publikom i Kamerama, nijedan nije obešen, ali je droga nestala za sva vremena na tom ostrvu, širine i dužine 43 x 48 km, ko naš Beograd bez okolnih gradova. Danas je ta sirotinja Četvrta po Bankarstvu u svetu, svak radi, čak obične radnike dovode sa Filipina, kućne pomoćnice, za uređenja parkova itd.
ДР
Радоје, не би било дроге ни код нас, кад и полиција не би учествовала у растурању. Није могуће да полиција не зна ко растура дрогу у селу у коме увек имају једног или два доушника. По селима то сви знају. У граду је можда мало теже.
Препоручујем 5
Јордан Ј...
Добро бре браќо варошани, експрети, истраживачи, шта ви мислите о нама сељацима? Траву пасемо, отарасмо се њиве, стоке и пашњаке, нема фајде, и, шта да радимо? Да лумпујемо на сплавима у Нишу и БГД, немамо паре зато се сналазимо како умемо. Ко обере бостан, обрагоа и зелен... Али има идна сезона, ту смо...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља