среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:34

Откоси падали и по киши

Председник Републике Србије Томислав Николић отворио 44. смотру народних обичаја „Косидба на Рајцу”
Аутор: Слободан Ћирићнедеља, 17.07.2016. у 21:01
Најбољи међу косачима: Недељко Керлец (Фотографије С. Ћирић)

Рајац – „Жив и здрав био, сено покупио, ливада му и догодине травом родила...”

Ову здравицу упутио је старина Милојко Милосављевић, чувени здравичар из Славковице, учесницима и гостима 44. „Косидбе на Рајцу”, традиционалне међународне манифестације која сваке прве недеље по Петровдану на падинама планине надомак Љига окупи најбоље косаче из региона. Да покажу своје умеће у баратању косом и да од заборава сачувају старе обичаје.

Пристигли су мајстори древног посла из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије, а ове године велику част указао им је председник Републике Србије Томислав Николић који је отворио смотру. Ова косидба може да буде знак држави да још више уложи и труда и новаца у пољопривреду, у сељачки рад, да кап сељачког зноја вреди као и кап зноја у граду, поручио је председник.– Србија мора да се окрене селу много више него до сада. Наша деца, рођена и одрасла на селу, не смеју да осете срамоту што су са села, него да буду поносна. А ми то морамо да им створимо.

Трудићемо се, све више наше сарадње са страним државама и компанијама усмерено је ка селу. Село нас диже, село би, ваљда, требало и да нас храни, а не увоз из других земаља. Селу треба да се одужимо – рекао је Томислав Николић.

Овогодишњи победник је Недељко Керлец (49) из Јање код Шипова у Републици Српској. Он је по оцени жирија био најбољи у конкуренцији 21 такмичара из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Друго место заузео је Милорад Газдић из Пљеваља, а треће осамнаестогодишњи Вук Вучковић из Прељине код Чачка, један од најмлађих такмичара у историји ове смотре. У ревијалном делу „Косидбе” најбољи је био Драго Боговац из Книна.

Он је постао нови ђидија, косач који најбоље коси, најбољу ношњу носи, најбоље пева и уме коло да поведе, а да не заостаје ни у јелу и пићу... Он ће догодине бити домаћин 45. „Косидбе на Рајцу”.

„Косидба на Рајцу”, једна од најпознатијих и вероватно најпосећенија смотра ове врсте на свету, симболично обележава крај сезоне кошења планинских ливада и подсећа на традицију сеоских моба, окупљања ради обављања овог тешког и важног посла.

Традиција и народни обичаји су корени сваког народа, преносе се с колена на колено, део су културне баштине, поручио је на отварању „Косидбе” председник општине Љиг Драган Лазаревић.

– Зато смо у обавези да чувамо нашу традицију и културу, јер без тога као народ не постојимо – додао је он.

„Косидба” није само такмичење, већ и верни приказ свих обичаја везаних за кошење ливада, почев од окупљања косача, трубача, здравичара, водоноша, ручконоша...

Тако је било и ове недеље када је ђидија Радивоје Петронијевић из Риђака код Чачка, прошлогодишњи победник ревијалног дела такмичења, са симболичних 44 ударца отковао косу и позвао косаче и госте на ливаде, где их је дочекала повремена киша, али ни она није успела да умањи спектакл. Прво су се надметали у косачи у ревијалном делу, а победу је извојевао... Он је постао нови ђидија, косач који најбоље коси, најбољу ношњу носи, најбоље пева и уме коло да поведе, а да не заостаје ни у јелу и пићу... Он ће догодине бити домаћин следеће „Косидбе на Рајцу”.

А онда је уследио прави окршај, такмичење за „Златну косу”. Прштало је на све стране, мегдан су поделили најбољи. Жирију није било лако, оцењивао је број откоса, ширину првог откоса, брзину кошења и квалитет покошене парцеле.

Уследила је и екипна битка, кршни момци из Црне Горе, Републике Српске, Србије, њих по четворица косили су „штафетно” и као најбољи из те битке изађоше.

Косачки ручак

Богата трпеза на свеже покошеној ливади приређена за учеснике ревијалног дела „Косидбе” један је од најатрактивнијих детаља ове смотре. Ручконоше, вредне жене из љишког удружења „Златне руке”, окупљене да од заборава сачувају рецепте својих мајки, бака и прабака, на простртим ћилимима и чаршафима понудиле су свакаквих ђаконија – сира, кајмака, чварака, проје и домаћих лепиња, гибанице, уштипака, пасуља пребранца, сланине и пршуте, пита разних.

Није само посао

Косидба није била само важан и тежак заједнички посао у планинским сточарским крајевима, она је била и прилика за сусрет домаћина, за договоре шта и како даље, како да сарађују и да се помажу. Била је и прилика за младе момке и девојке да се виде и буду виђени, да ашикују, па и да свадбу уговоре. За децу је била прилика да да се сретну, играју, доживљај за памћење.

И Цвијета са косом

Међу кршним момцима, млађим и старијим, у ревијалном делу овогодишње „Косидбе” нашле су се и две даме. Једна од њих, Цвијета Кнежевић (39), мајка двоје деце из Бачког Доброг Поља, већ четврту годину наступа на Рајцу, победила је на многим такмичењима у земљи и иностранству.– Сваког дана косим, за мене ово није тежак посао. Многе жене знају да косе, позивам их да се такмиче – поручила је Цвијета.


Коментари6
e28c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanka
sve je bilo lepo ali ...Tarabic ..jaooo ko nas predstavlja po svetu; Tarabici pod stare dane uce razne stvari a sve o nasem trosku ..tuga ziva od drzave ko joj je predsednik i onda koristi svaku priliku .. Ovde cu kao ekonomista da porucim pred. TN (nikad ali nikad ne bi svoj glas dala takvom ..) ovo nije 1959a gospodine, 2016a je molim da se Vi i armija saventika informisete o ekonomiji u svetu..izgubili ste se na putu za Rajac i mnoge druge puteve eto sta biva kada se skola ne uci na vreme.
milan
Čestitam ovogodišnjem pobedniku Nedeljku Kerlecu iz Janja (ne iz Janje, kako piše u tekstu), posebno kad se uzme u obzir da čovek ima 49 godina. Eh kakvi su to ljudi bili u Janju. Ne biste verovali pričama, dok ne upoznate ljude, kojih skoro da sada tamo i nema. Malo ih ostalo posle građanskog rata. Iz Janja su, samo radi informacije, košarkaši Miroslav Raduljica (selo Pribeljci, odakle i moja baka Milica), Darko Miličić (selo Strojice), vaterpolista Nikola Rađen (Strojice), vladike Mitrofan (Ljuša) i Rakita (Babići). Inače Janj je skup sela, etnički srpskih smeštenih na visoravnima, odnosno kraškim poljima od 600 do 1200 metara nm, podno planine Vitorog (1907 m) na 400 km kv. Iz svakog sela danas ima barem po jedan doktor nauka. Šipovo je geografski uz Mrkonjić grad, koji je dao svetskog rekordera u košenju Lazu laketu i višestrukog pobednika na Rajcu Sladojevića.
Чедомир
Милане одличан коментар. Да ти мало помогнем Владика Ракита је Атанасије. Иначе има још много тога за додати. Ти значи водич поријекло из Прибељаца. Да ли долазиш у Јањ?
Препоручујем 3
Zoran Popovic
Cdo da se nije pojavio Vucic koji tvrdi da je rekorder u kosidbi.
Зоран Николић ( Ваљево )
Дивна ли си, Србијо! Откосом миришеш кад си своја, добродетељна и благородна, вредна и вешта, кад јеси битије своје по науму Творчевом...Остани таква, не дај се!
Lazar Siriški
Pozdrav Srbiji iz Češke a takodje i Zoranu
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља