субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01
МИСТЕРИЈА ЛОНДОНСКОГ АПАРТМАНА 212

Да ли je Черчил смањио Велику Британију на један дан

Новинари Би-Би-Сија тврде да нема доказа да је Черчил прогласио територијом Југославије собу где је рођен Александар Карађорђевић
Аутор: Бојан Билбијапонедељак, 18.07.2016. у 22:00
Краљ Петар Други Карађорђевић, краљица Александра и принц Александар (Фото royalfamily.org)

Пре 71 годину, тачније 17. јула 1945, рођен је у Лондону југословенски престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Од тада живи и легенда да је апартман 212 у хотелу „Клериџиз“ премијер Винстон Черчил прогласио на један дан територијом Југославије, како би син краља Петра Другог Карађорђевића био рођен на „тлу отаџбине“. Ова прича наводи се на сајту престолонаследника, у многим књигама о династији Карађорђевић, па чак и у званичној историји хотела „Клериџиз”. Међутим, не постоји ниједан доказ, односно писани траг о оваквој Черчиловој одлуци – тврде новинари Би-Би-Сиjeвог магазина, који су се поводом годишњице рођења принца Александра бавили овом темом

Би-Би-Сијев магазин подсећа да су у априлу 1941. Немачка и њени савезници напали и окупирали Југославију и седамнаестогодишњи Краљ Петар Други напустио је земљу са својом владом и отпутовао у Лондон преко Атине, Јерусалима и Каира. Даље се наводи да су се Краљ Петар и његова супруга, краљица Александра, уселили у један од тада најмодернијих хотела у Лондону, „Клериџиз“, где је четири године касније краљица затруднела. (Ваља напоменути, прецизности ради, да су се Петар и Александра упознали априла 1942, а венчали у марту 1944. године, тако да никако нису могли да заједно живе четири године у апартману „Клериџиза”.) Да би се наследник круне родио на тлу земље којом ће владати, према легенди, премијер Черчил краљу Петру понудио је да делић Велике Британије – односно њихов хотелски апартман – привремено постане Југославија.

Да је ова понуда заиста учињена, анализирају даље британски новинари, могло би се очекивати да постоји и неки доказ за то. Али ничег таквог нема ни у Черчиловом архиву, који садржи милионе дигитализованих докумената, нити у архиву који чува записнике британског парламента. О овом договору нема трага ни у Черчиловој биографији чији је аутор сер Мартин Гилберт, нити у дневницима сер Алена Ласелса, личног секретара британског краља Џорџа Шестог, кума принца Александра Другог Карађорђевића. Не постоји чак ни новински чланак којим се одлука премијера саопштава британском народу, тврде истраживачи Би-Би-Сија. Само се у једном документу из 1945, похрањеном у Националном архиву, помињу Југославија и „Клериџиз“. Реч је о писму др Д. Протића, саветника југословенске амбасаде, британском министарству спољних послова од 23. јула те године, где се наводи да је краљица Александра родила сина у том хотелу и којим се обавештава о њеној званичној адреси.

У разрешењу мистерије новинарима Би-Би-Сијевог магазина није помогао ни сам принц Александар, који такође не поседује документе о „случају апартман 212”.

„Нажалост, сви документи су одавно нестали из канцеларије мог оца. Ти документи су укључивали и оне ратне, посебно велику преписку са Черчилом, Рузвелтом, Стаљином, и још много тога. Документ о привременој сецесији просторије која се односи на моје рођење такође је нестао. Када сам се родио нисам добио британску крштеницу, јер сам технички рођен у Југославији”, рекао је престолонаследник за Би-Би-Си.

У његовој канцеларији кажу за Би-Би-Си да је Черчилова понуда највероватније учињена у мају 1945, током састанка са краљем Петром Другим. Али, др Боб Морис, уставни стручњак Универзитетског колеџа Лондон, који је провео скоро 40 година као државни службеник у Министарству унутрашњих послова, објаснио је да „не постоји сила, било да је премијер или ко други, која може да означи територију Уједињеног Краљевства као привремено туђу, јер би то захтевало одлуку парламента“.

Млади престолонаследник добио је по рођењу краљевски југословенски пасош, а не британски, додаје Би-Би-Си. Али, са њим је било тешко, а потом и немогуће путовати након што су комунисти завладали Југославијом. Титова влада је укинула монархију крајем 1945, а одузела је краљевској породици држављанство и имовину 8. марта 1947. године.

У случају престолонаследника Александра искоришћен је закон из 1705. да се њему и његовим потомцима додели британско држављанство. По овом закону држављанство је дато мајци краља Џејмса, Софији, као и свим њеним потомцима. А Александар је њен далеки потомак. Као британски држављанин, потом је постао и официр британске војске, а касније радио у САД. Југословенско држављанство му је уручено 12. марта 2001. године – управо у апартману 212 „Клериџиза“. Преселио се са породицом у краљевску палату у Београду, на свој 56. рођендан, 17. јула 2001. године.

Коментаришући текст Би-Би-Сијевог магазина, председавајући Крунског савета Драгомир Ацовић каже за „Политику“ да су забуне у дефиницијама увек доводиле до проблема.

– Популарна прича је гласила како је Винстон Черчил прогласио хотелски апартман за територију Југославије. Свако ко ишта зна о историји и правном систему, зна да је немогуће да премијер једне земље, макар и привремено, отуђи део територије. Ради се о нечем потпуно различитом, са сличним ефектом, али различите категорије – објашњава Ацовић.

Према његовим речима, било која просторија у којој се налази дипломатско представништво екстериторијална је у односу на територију и законе земље домаћина.

– Сваки простор у коме борави шеф стране државе стиче аутоматски својство екстериторијалности и у њему не важе закони земље домаћина. У Уставу Краљевине Југославије није постојала никаква ексклузивна клаузула која би условљавала где мора бити рођен наследник, којој вероисповести мора да припада, или с ким може или не може ступити у брак. Тако да цела та прича, како ју је објавио Би-Би-Си, представља последицу једне конфузије, а не мења ништа на ствари – истиче наш саговорник.

Апартман у коме је боравио краљ Петар Други, додаје Ацовић, формално је био екстериторијалан, јер је он боравио у њему и за то није била потребна никаква одлука владе или парламента Велике Британије.

– Да ли се то могло сматрати територијом Југославије, било би исто као када би неко питао да ли се зграда српске амбасаде у Лондону може сматрати територијом Србије. Док је ту амбасада Србије, ту важе закони Србије, а не закони Британије. Када амбасадор изађе на улицу, онда је он на територији Британије, али његова личност задржава пуни имунитет – каже Драгомир Ацовић.


Коментари82
eacf3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milka Ninkov
Karadjordjevici "pogubili" tako vazna dokumenta, prepisku ! Kako nisu pogubili ono sto se odnosi na kvazi kraljevu imovinu, ali samo u Srbiji, nesto se ne oglasavju o ostalim destinacijama ! SRAM VAS BILO-NI SRPSKI NEZNATE, cak ni koliko nasi Kinezi !
mp
ne gospodjo Ninkov nisu Karadjordjevici pogubili nego je neko unistavao dokumenta koja su se odnosila na njih. Mozda mozete da objasnite otkud predmeti koji pripadaju ovoj porodici u sefu kod Tita? ili zasto parnicenje oko Titove zaostavstine traje tako nenormalno dugo ..Oduvek mi je bilo odvratno kad krene Srbadija da duma i zakljucuje na osnovu rekla kazala..sta drugo reci 2016e godine nego da nasem brukanju koji smo slepci, neuki i nikakvi ..tome nema brate kraja. Ni jednu priliku da se obrukamo mi ne propustamo
Препоручујем 7
Protokolarna Kraljevina
Za Srbe i sve građane Srbije najbolje rešenje je PROTOKOLARNA Kraljevina u kojoj bi Kralj ima samo protokolarnu funkciju, a vlast bi pripada narodu, preko NEPOSREDNO izabranih predstavnika u Gornjem i Donjem domu.
ne Nenade
To je bilo posle II svetskog rata. Hunta je htela da ih vrati, pa su se nesto predomislili, ali zakoni po kojima im je zabranjen ulazak u zemlju i dalje vaze.
Petar Stanimirovic
Bez kralja-ne valja.Ovu zdravu seljačku mudrost saopštio je na našoj TV jedan stari originalni šumadijski seljak u narodnoj nošnji,sa sve šajkačom i guberom na sebi,pre tridesetak godina.Tu svoju misao čak je i razvio i obrazložio:kralju treba samo jednom kupiti opremu,a ovim našim republikanskim političarima ,svaki čas-pošto se stalno menjaju.Nema šta-zdrava logika.U XX veku Srbija je načinila dve istoriske i fatalne greške:svoj pobednički kapital iz I svetskog rata uložila je u projekat Jugoslavija-umesto da je definitivno pobola kočice svoje nacionalne države i teritorije.Druga fatalna greška bila je prihvatanje politike levih partija da se u II svetskom ratu kroz oslobodilačku borbu sprovede i socijalna revolucija.Društvo je definitivno podeljeno na partizane i četnike..Zrtve se i danas sabiraju odvojeno.Rezultat-Jugoslavije i socijalizma nigde, nacionalne države na Balkanu cvetaju, a Srbiju u avnojevskim granicama i danas čerupaju. A 1217 godina ???
Леон Давидович
О монархији или републици о чему људи углавном имају супротна мишљења рекао бих да ту заправо не постоји законитост, правило које би рекло да је једно доказано боље, а друго лошије. Код монархија се јавља проблем малог броја потенцијалних наследника престола, а тиме је и избор квалитета владара сведен на мали број . Нема гаранције да ће се увек родити способан владар. Историја је показала да је било свакојаких монарха. Што се тиче република ту је могућност избора велика али и ту се врло често догађа избор лошег владара. Предност република је можда само у томе што се лакше решити таквог владара. Изађе му мандат, више га не бирају и слично. Рекао бих да успех неког друштва зависи пре свега од квалитета, вредности владара, а не од тога да ли је монарх или бирани председник. Данас су монархије, бар европске, сведене на формалну власт монарха, али у прошлости монарси су имали ву власт. Ту власт је исто тако пратила борба за власт, отац на сина и обрнуто, брат на брата итд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља