уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Откривен храм на Венчацу из доба Немањића

Трагајући за остацима двора српског деспота Павла Бакића, археолози пронашли живописану цркву из треће четвртине 14. века
Аутор: Љиљана Стојановићуторак, 19.07.2016. у 20:05
Владика шумадијски Јован освештава крст на локалитету Дворине (Фото: Владан Миливојевић)
Детаљ фреске пронађен у шуту (Фото: Владан Миливојевић)

Аранђеловац –  Трагајући за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића, који је до 1525. године столовао на Венчацу, а потом пребегао у Угарску, археолози су на локалитету Дворине дошли до (не)очекиваног открића – монументалне цркве српско-византијског стила Милутиновог или Урошевог доба, највероватније из прве половине 14. века. На то указују монументална архитектура, троделни олтарски простор и остаци врхунског фреско-сликарства.

– Ми смо знали да ту постоји већа црква, али нисмо могли да претпоставимо да се ради о овако квалитетно зиданој цркви, нити оволиких димензија, а она је сигурно дуга више од 20 метара. Ни сада немамо све тачне податке, али оно што је сигурно то је да је црква троапсидална, најмање 13 метара ширине, бар олтарски простор са одвојеном проскомидијом и ђакониконом, да је храм имао четири слободна зидана ступца која су носила куполу, зидану припрату, а можда и зидани трем – рекао нам је кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић, са којим смо се срели на самом локалитету када је владика Шумадијски Јован служио Свету архијерејску литургију и освештао новопостављени крст и звоно.

Црква је, како смо се уверили, била живописана. Део фреско-сликарства сачуван је у доњим зонама, на цоклу, али најлепши фрагменти пронађени су у шуту и то са лицима светитеља са неке композиције, међу којима је препознат лик Св. Петра, док остали тек треба да се идентификују. То је изузетно важан податак, јер су лица светитеља путоказ ка одређеној сликарској школи или мајстору живописцу, на основу кога се, доста поуздано, може датирати неки споменик културе и историје.

– По прелиминарним проценама ради се о врхунском живопису, насталом негде у трећој четвртини 14. века, што намеће закључак да сама градња цркве може да буде померена нешто раније, о чему сведочи и архитектура. Овако изузетно грађену цркву са омалтерисаним зидовима од камена, димензије до метар, а негде и до два метра ширине, врхунски осликану, није могао да подигне било ко у средњем веку, осим владара, неко из владарске породице или највиша властела. То све указује да је овај простор у том периоду био веома значајан и да је ту активно живело неко становништво – објашњава Миливојевић.

Ово откриће баца ново светло на црквено градитељство српско-византијског стила немањићког доба, бар у погледу његових познатих граница, па је разумљиво да су сада у оптицају разне претпоставке о томе ко је храм подигао и чему је служио, јер је могао бити манастирска или дворска црква, придворица, а касније, у 17. веку, чак и венчачко-рудничка митрополија. Нема података ни о томе до када је црква постојала. Оно што се зна, то је да је црква, пре но што је пала или срушена, опљачкана. Однета је подница од врло квалитетног камена, дебљине 10 центиметара, а вероватно су поскидани и неки други вредни камени делови. За сада се не зна ни ко је то урадио, нити када се то догодило, истиче кустос.

Истраживања на локалитету Дворине су започета 2004. године. Археолози су били поведени причом о двору Павла Бакића на основу предања, али и неких историјских записа. Трагало се на месту где су се видели остаци неке грађевине и током наредне две кампање 2007. и 2011. откривен је објекат већих димензија са подрумом и спратом за становање или за неку другу функцију. Тада су почела истраживања и на такозваном Маџарском гробљу из друге половине 18. и почетка 19. века, које се налази тридесетак метара јужније од поменутог објекта, када су испод гробова пронађени остаци храма. Због малог обима истраживања црква се није могла датовати, нити сагледати њена величина. Тек ове године, Народни музеј у Аранђеловцу организовао је нову кампању под руководством доцента, др Дејана Радичевића, са одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Иако невелика по обиму, она су донела велике резултате, који ће сигурно променити историју овог краја Шумадије.

– Мења се поглед на овај локалитет. Предање каже да је овде живео Павле Бакић. Међутим, није то једино место на Венчацу за које народ везује Бакићеве дворе. Али, уколико је Бакић овде и боравио, он је већ дошао на место где су постојали црква и некакве зграде. Бакић је на Венчацу био у првој половини 16. века, а најмање век и по пре тога овде постоје неки објекти. Сасвим је могуће да је он ту столовао, али никаквих потврда о томе нема – истиче Миливојевић.

Што се тиче предања о цркви, данас мештани села Бање, у чијем се атару налазе Дворине, односно Маџарско гробље, не знају ништа. Оно је потпуно ишчезло из памћења. Међутим, ђенерал Јован Мишковић, забележио је у 19. веку народно предање да је на том локалитету постојала стара црква, која је била посвећена Св. Илији. Данашња црква у Бањи, подигнута 1896. године, такође је посвећена истом свецу, тако да би она могла бити наследница средњовековног храма под Венчацом, сматра Миливојевић. Будући да релевантних трагова о цркви готово и нема, он се једино узда у турске дефтере, који за овај крај нису издати, а које треба прегледати. Можда се у њима крије одговор на многа питања и недоумице. Без обзира на то, откриће храма на падини Венчаца промениће поглед на историју овог краја, од Рудника до Космаја, јер у Шумадији не постоји ниједан средњевековни споменик српско-византијског стила.


Коментари3
9913e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
U susednom selu G. Tresnjevica postoji ostaci grobova koji su pripadali srednjovekovnoj vlasteli. Blizu ovog localiteta je podzemni sloj okamenjenog korala koji datira iz davnog geoloskog vremena kada se ovde Panonsko more pretapalo iz Kolubarskog podrucja u Moravski . Moj brat Milosav Bozic ( pokojni ) i ja smo prikupljali podatke o tome.( Bregovi morskog peska ,nalazista gline itd .) ali smo se odselili za Australiju. Molim kostusa Vladana Milivojevica da mi se javi na bozicwongar@gmail.com
Zoran Vucicevic
Moj mejl je snagazoran@gmail.com
Препоручујем 0
Zoran Vucicevic
Postovani gospodine Bozicu, pisem knjigu o srednjovekovnoj Srbiji, pa bi mi znacilo svako ukoliko biste bili voljni da nesto od licno stecenih saznanja podelite sa mnom. U pisanje se nisam upustio radi licne promocije, vec radi afirmacije srpske kulture. Srdacan pozdrav, advokat Zoran Vucicevic, Beograd
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља