недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:05
ПОЛЕМИКА

Дупло дно

Поводом текста „Ковачи лажног (поимања) новца”
Аутор: Владимир Тодорићсреда, 20.07.2016. у 08:15
Новица Коцић

Одговор професора Беговића „Ковачи лажног (поимања) новца” („Политика”, 11. јул) и начин на који је био структуиран био је, нажалост, више него предвидив. Уобичајена матрица којом се неолиберално-банкарска догма представља као једина постојећа и апсолутна истина ослања се на неколико стубова. Први је сакривање простих чињеница у што компликованију терминологију и релативне конструкције да би се што већи број људи одвратио или онемогућио у суштинском разумевању дебате о природи економског система у којем живимо. Све се може објаснити једноставним и јасним речником, али се то просто не жели. Даље, класична фридмановска „чикашка” либерална школа економије, чији је циљ пасивизирање државе и њених закона у односу на тржиште и приватизацију свега могућег, камуфлира се у експертизу тј. „науку”. Тако се једно par excellance идеолошко питање о уређењу друштвених односа лукаво сакрива као пука научна истина из природних наука јер се, наравно, зна да математика не може бити под утицајем нечијих идеја. То што мањина експлоатише већину јесте онда само израз друштвеног дарвинизма тј. процеса еволуције, у који се, по том учењу, не треба мешати. У данашњем свету, 62 п­ој­ед­инца ­по­се­дују ис­то ­онолик­о­ к­ол­ико и пола чов­еча­нства, некада је можда било и горе од тога. Такве неправде су се некада оправдаване религијом, касније идеологијом, али је изгледа најефикасније када се то брани експертима, тј „научницима”, упрегнутим да одбране статус кво. Свако ко такав поредак доведе у питање, није више јеретик или човек с опасним уверењима, већ најобичнија незналица. Интерес иза идеологије, идеологију иза „науке”. Дупло дно.

Поврх свега, одговор проф. Беговића обилује заменама теза и јефтиним подучавањима о којима не бих расправљао, јер ово не сме бити расправа с личном нотом и ad hominem аргументима, којих је, нажалост, наш јавни простор препун. Није тема расправе да ли проф. Беговић разуме тему банкарства и његове улоге; поуздано је то да је професор врстан правник и економиста. Мени је само јако жао што он не жели или не може да своје знање искористи у општу корист, већ то чини искључиво ради одбране оних којима помоћ није потребна, а за унижавање обесправљених грађана који су тако тешко погођени незаконитим понашањем наших банака и НБС. Не бих то истицао да не морам, али чињеница је да је уважени професор члан управног одбора једне наше велике банке, што га апсолутно дисквалификује као објективног саговорника. Уколико због такве околности по нашем закону професор Беговић не би могао бити нпр. вештак у банкарским споровима, онда је фер рећи да не би требало да сакрива интересе банке за коју ради иза лажно непристрасних расправа. Онда то нису прилози за дебату, већ пуки пропагандни памфлети.

Посебно смета то што Борис Беговић, као професор Правног факултета, наставља с одбраном незаконитог пословања банака с кредитима у швајцарским францима, и то тако што цитира пресуду основног суда коју је апелациони суд укинуо и прогласио незаконитом. Ту више нема говора о академској расправи, већ само о сукобу интереса и једној врсти завере против грађана од којих су многи због немогућности отплате кредита одузели себи живот или тешко оболели. За њих професор Беговић каже да их разуме јер „људи се само труде да максимизују сопствено благостање”. Ароганција и несаосећајност нису забрањени, наравно, али се овде ради о злоупотреби академског статуса у одбрани незакоња, а у циљу максимизирања личног благостања.

Што се тиче оних тачака расправе о којима сам први пут писао, ни ту не бих желео да останем дужан, ни читаоцима ни професору Беговићу. Иако је превише питања покренуто (стварање новца, правна природа новца, однос готовине и виртуелног новца), прва „расправна тема” била је та да ли банке „праве новац” издавањем кредита и да ли је новац у ствари само признаница о дугу. После званичног извештаја Централне банке Енглеске из 2014, не постоји никакав простор за даљу расправу да ли банке стварају новац пуком књиговодственом операцијом (кликтањем миша) увећаним каснијом мултипликацијом. Проблем с тим процесом је што банкама даје државну привилегију стварања новца кроз чисто приватни интерес. Уз перманентан процес смањивања готовине у оптицају, банке тиме стичу све већу власт над дугом грађана и над сувереним дугом; све то без контроле демократских институција кроз јефтини мит о независности централних банака. Само власт може ограничити власт, а у овом случају те власти нема. Живимо у систему који ће некада у будућности бити оцењен као дубоко примитиван и неправедан, где је једна мањина присвојила право стварања и контроле новца и тиме инструментализовала државе и дискредитовала демократију као облик владавине. Тренутни раст популизма у свету управо је протест против немоћи политичара наспрам економског модела у којем живимо. Није узалуд Хенри Форд изјавио 1922. године да је „добро што људи не разумеју банкарски и монетарни систем, јер да га којим случајем разумеју, избила би револуција пре јутра”.

Центар за нову политику


Коментари36
8ca4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ЗА "ITD"
За неолибералну доктрину и њене присталице монетаризам јесте научна неминовност. То је поента текста (а не да ли је Б.Б. члан неког управног одбора, нити ТЕХНИКА функционисања монетарног тржишта). Тодорић то констатује реченицом „ класична фридмановска „чикашка” либерална школа економије (...), камуфлира се у експертизу тј. ’НАУКУ’”. На то сте ви оставили коментар „tekst jeste fantastican ali zato sto u njemu ima previse FANTAZIJA I OPTUŽBI, a vrlo malo znanja.“ Дакле, ако сте Тодорићев текст оценили као „фантазију и оптужбу“ онда једини (логичан) закључак који се може извести то је да се по вама либерална школа економије не „камуфлира у науку“ већ да она ЈЕСТЕ НАУКА. Не разумем шта је ту "подметање и прљава игра".
Монетаризам, неолиберализам, итд.
Узгред буди речено, определити се за монетаризам а не за кејнзијанизам је ПОЛИТИЧКА одлука. Неолиберали нас, међутим, убеђују да је монетаризам научна неминовност. Одатле следи да сви који су напустили "село у коме су рођени" или - да будемо конкретни - да се 25 милиона људи који су напустили Источну Европу од када се у тим земљама примењују неолибералне идеје, само понашају у складу са "економским законитостима" које су - неминовност. Питање - ако човек генетским модификовањем мења природне законе, зашто не сме да мења економске, тј. тржишне законе? Другим речима, зашто неолиберали спречавају да се држава меша и функционисање тржишта као што то препоручују кејнзијанци?
itd.
Ko je ovde rekao i ko vam je bilo gde rekao da je monetarizam naucna neminovnost? To bi bilo glupo reci a osim vas ja ne vidim nijednog drugog glupana ili lazova koji je tako nesto ovde rekao. Monetarizam ili bilo koji drugi ekonomski sistem je izbor politicara, a ako nesto politicari uzmu u svoje ruke to vise ne moze biti nauka. Da li je monetarizam dobar izbor ili nije, ne znam, niti verujem da iko zna. Izgleda da je za Ameriku dobar, bar za sada. Ali za njih je verovatno svaki ekonomski sistem dobar jer su najjaca ekonomija na svetu. Nije ni lepo ni "naucno" podmetati drugima da su rekli nesto sto nikad nisu rekli. A vi niste jedini koji ovde igrate takve prljave igre. (uzgred budi receno)
Препоручујем 3
Стршљен Слонеску
Свакоме ко уме да чита, а потрошио је време да разуме бар један текст професора Беговића, јасно је у која је кола Борис упрегнут !
Стршљен Слонеску
Mozda bi bilo pametnije da pogledate sebe i vidite u koja ste kola vi upregnuti. Stavovi profesora Begovica meni smrde na ekonomiju, a vasi stavovi mi smrde na poljoprivredu. Srpska azbuka je fonetska i prosta i svaki idiot moze da nauci da cita. Sasvim je druga stvar da li razume i kako razume ono sto je procitao.
Препоручујем 1
Ma ċao..
Prebaciti sve kredite u svajcarski franak.
@uzgred budi receno
Нема много изгледа да неко разуме шта се догађа у економији (и друштву) уколико мисли да у економији постоје закони (правила, односи, релације...) као у физици или у хемији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља