понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52

Због неплаћање алиментације прошле године 1.600 осуђених

Против очева или мајки које не плаћају издржавање за дете поднета 2.341 кривична пријава, казна затвора пресуђена за 172 особе, а њих 13 служи казну у кућном притвору
Аутор: Јелена Попадићуторак, 19.07.2016. у 22:00
Илустрација Б. Кнежевић

Сваког јутра самохрана мајка Тања С. (37) има само једну наду – да ће је газда угоститељског објекта, код кога повремено ради, позвати да одради шесточасовну смену за 500 динара. Дечји додатак од 2.700 динара и та неизвесна дневница једини су приходи на које може да рачуна. Син којег сама одгаја на јесен полази у трећи разред, а већ сада мора да мисли на трошкове куповине уџбеника и школског прибора. Нема право на социјалну помоћ, нити на бесплатне уџбенике јер живи са родитељима, а отац има пензију. Премалу за живот свих њих, али довољну да Тања изгуби право на социјалну помоћ.

Са супругом се растала када је њихов син имао тринаест месеци, а он јој никада није плаћао алиментацију.

– Не живимо заједно од 2008. године, суд је мени доделио дете, а њему је одређено да плаћа 8.500 динара месечно на име издржавања. Никада није дао ни динара, ни дете није желео да виђа – каже наша саговорница.

Због неплаћања алиментације Тања је 2014. године поднела кривичну пријаву против С. Ј., оца свога детета. Ове године добила је правоснажну судску пресуду по којој јој дугује 900.000 динара. Будући да је њен бивши супруг незапослен, Тања је ангажовала извршитеље. Али, опет узалуд. Кућа и све непокретности којима располаже формалноправно припадају његовим родитељима. Суд је расписао потерницу за њим, али полиција не успева да га нађе.

– Не знам како је могуће да полиција не може да му уђе у траг када  знам да је на адреси на којој је пријављен. Видела сам га, сликала и о свему томе обавестила полицију. Међутим, они и даље не успевају да га приведу – каже наша саговорница.

Прича Тање С. одсликава судбину неколико хиљада родитеља који воде борбу за алиментацију. Њихове животне приче указују на велике слабости садашњих законских решења. Најслабија карика је извршење правоснажних судских пресуда поготово у ситуација када родитељ који не плаћа алиментацију нема редован посао, као ни примања преко рачуна, нити поседује покретну или непокретну имовину која би могла бити заплењена. Због свега тога дуговања за алиментацију немогуће је наплатити, па родитељу којем је додељено дете остаје једино да поднесе кривичну пријаву против бившег партнера. Већина њих не жели да бивши супружник заврши у затвору, већ се нада да ће га на тај начин приморати да уплати део дуговања. Број родитеља који се одлучио на овај корак прошле године био је двоструко већи у поређењу са 2004, подаци су Републичког завода за статистику.

Прошле године поднета је 2.341 кривична пријава због овог дела – осуђено је 1.600 мајки и очева, а 172 њих завршило је иза решетака. Условно је осуђено 1. 330 мајки и очева, 56 је кажњено новчано, а 13 служи казну у кућном притвору.

Годину дана раније (2014) кривичну пријаву због неплаћања издржавања поднело је 1.820 људи, осуђена је 1.561 особа, а од тога је 199 жена. Иза решетака се нашло 374 несавесна родитеља, условно је кажњено 1.110 њих, а 60 новчано. Несавесни родитељи у затвору проводе између два месеца и три године. Најчешће су осуђени на затворску казну у трајању од три до шест месеци, указују статистички подаци. Пре две године двоје несавесних родитеља осуђено је на затворску казну од две односно три године, а 154 њих иза решетака је провело три до шест месеци.

Очеви чешће избегавају плаћање алиментације – пре три године због неплаћања издржавања било је 2.014 кривичних пријава, а само 10 одсто (208) против мајки. Правоснажном судском пресудом 2013.  осуђено је 1.406 родитеља, а међу њима су биле 173 жене.

У току 2015. године 3.884 детета су након развода припала мајци, а 752 су додељена оцу.

Колико деце укупно не добија алиментацију веома је тешко прорачунати, кажу стручњаци, будући да неки родитељи уплатама с времена на време одржавају привидну слику да измирују своје обавезе.

Неплаћање издржавања је кривично дело, које је у групи дела против брака и породице по бројности одмах иза насиља у породици.

У борби за остварење дететовог права на издржавање, родитељ може тужити и дететове најближе сроднике. То су најчешће бабе и деде које углавном имају редовна примања, тачније пензије. Ипак, овакви случајеви су лако решиви само уколико родитељ који дугује алиментацију нема запослење дуже време нити има покретну или непокретну имовину која се води на њега, па је тако дуговање за алиментацију немогуће наплатити. Марија Петровић, правница у Центру за права детета, наглашава да су ово једноставни поступци и да се парнице завршавају веома брзо, чак и за шест месеци. Нажалост, већина родитеља избегава да тужи сроднике јер се у том случају породични односи додатно компликују и могу се одразити на одрастање детета.

Грађански законик уводи алиментационе фондове

Преднацрт грађанског законика, који је тренутно на јавној расправи, доноси значајне новине у овој области јер предвиђа формирање алиментационих фондова. Из ових фондова држава би исплаћивала издржавање за дете, које је одредио суд правноснажном и извршном одлуком, а коју родитељ дужник избегава. Алиментациони фонд, тачније држава, на себе би преузео принудну наплату алиментације од родитеља дужника. Он би морао да врати износ који је исплаћен на име алиментације његовом детету уз трошкове принудне наплате. Исплаћивање алиментације из овог фонда било би могуће само уколико родитељ избегава ову обавезу три месеца узастопно или у року од шест месеци с прекидима. У Хрватској је ова област регулисана пре две године, када је донет Закон о привременом уздржавању. Њиме је прописано да, уколико родитељ не плаћа алиментацију дуже од три месеца, дете има право на издржавање на терет државе. Ова средства држава наплаћује уз помоћ центра за социјални рад који доноси решења којима налаже родитељима дужницима да држави врате новац за алиментацију. Тако су решења центара за социјални рад добила снагу судских извршних одлука, што значајно поједностављује и убрзава принудну наплату дуговања.

Формула за одређивање алиментацијеПородични закон не прописује фиксни новчани износ који се одређује за издржавање детета. Минимална сума за издржавање детета требало да буде једнака накнади за децу у хранитељским породицама која тренутно износи око 26.000 динара.

У пракси, судије морају да балансирају између потреба детета и могућности родитеља. Тако се узима у обзир да ли је родитељ у потпуност радно способан, здрав, да ли живи у сопственој кући или стану... Уколико има редовна месечна примања алиментација се, у складу са Породичним законом, одређује у износу који не сме бити мањи од 15 одсто примања нити већи од 50 одсто. Ипак, уколико родитељ ради на „црно” или је незапослен то не значи да је ослобођен плаћања алиментације, али тада се одређује конкретна сума која, како кажу правници, не би смела да буде мања од 5.000 динара по детету.


Коментари53
532b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natasa nenic
mozda mi, majke,i ne zaslzujemo ikakvu alimentaciju ili podrsku, kad ih tako samozive,nesavesne,neodrasle...bez ikakve odgovornosti prema detetu,i bliznjem uspevamo da odgajimo.Jadna nasa deca s nama,hoce li ikad i kakvi ce ljudi postati .
jedna mama
izvinite Mico, samo da pitam, da li ste gledali Sotrine ekranizacije Mir Jam? Pa i mi smo nekad imali i gentlemen, i ove druge..i trece. Kakav je bio moral izmedju dva rata? Ja volim da citam Mir Jam (to sam citala kao klinka; nasla slucajno u jednom cosku tetkinog stana kao nebitnu literaturu, a na najvaznijem mestu u stanu su bili samo velika imena ..i to uglavnom ruski pisci, dobro i ovi drugi ..ali Rusi pre ..a Mir Jam iza elek. peci u cosku gurnuto; daj da citam bas to sto je cusnuto u cosak..i krenem tako da citam i mislim se vidi kako su ziveli ovi pre rata. Pa i nije bilo tako lose ..kakvi lose kaze moje svekrva "uvek se dete pricalo e kako je bilo pre rata ..to se pricalo posle oslobojdenja" Ja sam postovalac Mir Jam jer je zena pisala i pisala da primerima da devojkama ideju sta treba da gledaju u muskarcima a cega da se cuvaju..sto je bilo i korisno za nj. vr. Naravno Mir Jam su komunisti proglasili za sund nije Gorki, nije Solohov pa ne valja ..ma idi ..i ostavili bez penz
jedna mama
za filmadziju iz HLW; moj drug poreklom poljak je stariji od mene i ima prilicno vise zivotnog iskustva; tu je pred penzijom znaci rodj poc. pedesetih. On ima dobar brak i odraslu decu; Prema meni je bio covek gentleman kolega, podrska iako mu nisam ni rod ni pomoz Bog. Zasto je to tako? NJegovi roditelji su bili obicni ljudi, otac ratni veteran iz drugog rata, iskrcao se u Normandiji; pricao mi je da su im rodjaci iz Poljske slali fotograf. oni su stalno slali novac u Poljsku a mi veli "gledamo slike..mi ih pomazemo finan. a oni zive bolje od nas". Nisu sve drustvene grupe imale korist od tih blagostanja; ovi su ziveli u radnickom predgradju velike luke dok nisu zavrsili fakultete i kako sam prica majka je odredj. danom isla da plati razne racune i sve je placala gotovinom jer su to bile takve generacije. Nije iz bogate kuce, ima zavr. fakultet ..nije okusio ne znam kakvo blagostanje a ipak je covek sa velikim slovom. I znam jos takvih ljudi..dok u isto vreme Srbadija se pon. kao ...
jedna mama
pok mama jedne nase knjizevnice u jednom razg...mi tako prebiramo a ona kaze "mi (misli se na levicare) smo srusili gradj. moral a novi nismo izgradili i evo sta smo dobili ..ta je zena bila mnogo pametna i mudra, ali bili su levo i pre drugog rata sve neki profesori, advokati itd ..Gradj. ili selj. moral iz 30ih je nesto na cemu su vaspitavani nasi roditelji koji su bili deca tridesetih; I posle su to preneli na nas. Zato je nama simpaticno da gledamo sta je Sotra snimao. Nije samo do Bosiljcica; dobro za mene su idealni glumci Koneri i P. Brosnan sad u ovim godinama..pre je bio Pol NJumen..secate se "macke na usijanom lim krovu .." to je za mene vrlo simb. film. Svi Sotrini glumci su odlicni i glumice su lepe a vi izgleda samo branite musku stranu, u redu .. moj mali cg sestric igra u trupi u pozoristu na Terazijama umjetnik jado moj .. i kaze svojoj tetki tj meni "kako ne mislis da je lep kad ove odje sve poludjese za njim .." pa kad poludjese sto cu im ja .. a za Mir Jam pogl fb
Препоручујем 1
holivudski filmovi
Оувај... да, да... Има смисла. Сад тек видим да је логично то што пишете.... И ја, исто тако, јако волим Шотрину продукцију, нарочито Рањеног Орла и сва остварења из тог серијала. Мада мислим да је више од Шотре заслужан Босиљчић. Да није било његове глуме и појаве, пре свега, сва та врхунска остварења Мир Јам би сигурно пала у заборав времена.
Препоручујем 0
iz Montreala
Nažalost, naše društvo je duboko ženomrzačko i žena će, koliko god suštinski u pravu, pred institucijama u ovoj zemlji uvek biti grbava i kriva za sve. Srspki sinovi iz srpskih porodica izlaze u 90% slučajeva kao večni petar panovi, od malih nogu im se toleriše nezrelost i neodgovornost, majke takvih sinova često podržavaju njihov bahat odnos prema porodici i obavezama, a društvo je generalno bolećivo na mušku dominaciju. Još ako tome pridodamo česta uprošćavanja i banalizacije problema, nije ni čudo što ima toliko nasilja nad ženama koje su ostavljene same i nemoćne. Dakle, ova žena je nemoćna da pred sudom namiri potrebe svojeg deteta, a otac se krije, babu i dedu baš briga, i nikom ništa. Onda on dođe, pa će još nju da optuži da je ona kriva za sve s klasičnom izjavom - koju vidim forisra veći broj komentatora - da mu ona ne da da viđa dete". I tako to prođe i nikom ništa. Čudi me, u kakvoj zemlji živimo, da nisu ženu obavezali da izdržava bivšeg muža. Država treba da se srami!
Ендру Мартин
Какав год да је однос оца са мајком, не могу да разумем да не жели да даје подршку свом детету. Не морају бивши супружници ни да се виде више никада, детету треба поклањати и пажњу и подршку, свако колико може и без помињања оног другог, ако су односи такви да се не подносе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља