недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Србија прави листу послова забрањених за малолетнике

Наша земља је још 2003. ратификовала међународну Конвенцију о најгорим облицима дечјег рада – Попис забрањених послова за млађе од 15, односно 18 година различит је од земље до земље, у складу са друштвеним специфичностима
Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 23.07.2016. у 11:00
(Фото Р. Крстинић)

Током протекле године стручњаци центара за социјални рад одузели су од родитеља педесеторо занемарене деце. Њих 26 смештено је у хранитељске породице, а 24 у одговарајуће институције. Реч је о малишанима из породица са дубоко поремећеним односима, у којима неретко царују насиље, алкохолизам и наркоманија, а осим што су била васпитно занемарена, ова деца су подвргнута радној експлоатацији.

Иако је за већи део јавности просјачење, прање ветробрана на семафоризованим раскрсницама и сакупљање секундарних сировина прва асоцијација на помен присилног дечјег рада, законска регулатива чија је припрема почела требало би да садржи много дужи попис. Србија је још 2003. године ратификовала међународну Конвенцију о најгорим облицима дечијег рада, па се од наше земље очекује да направи листу опасних занимања која су забрањена за млађе од 15, односно 18 година.

Милица Ђорђевић, координаторка пројекта Међународне организације рада под називом „Ангажовање и подршка на националном нивоу за смањење појаве дечјег рада”, каже да се после две године припрема у фебруару започело са реализацијом, уз подршку Министарства за рад САД. У оквиру овог пројекта, у сарадњи са техничком радном групом коју би требало да формира Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће израђена листа опасних послова за децу. Након тога биће предузете мере како би се најгори облици дечјег рада забранили и елиминисали у пракси.

– Важно је напоменути да је у току усаглашавање Директиве о заштити младих на раду у оквиру Управе за безбедност и здравље на раду, којом ће бити регулисано питање опасних послова за узраст од 15 до 18 година – каже Милица Ђорђевић.

Под опасним пословима подразумева се рад који је потенцијално штетан по здравље, безбедност или морал деце, а на листи опасних занимања најчешће се налазе послови који укључују руковање  канцерогеним материјалом, рад на висини, рад под земљом и изложеност отровним материјама. Међутим, земље потписнице Конвенције о најгорим облицима дечијег рада састављају своју оригиналну листу, сходно специфичностима поднебља и приликама у друштву. Скоро све земље пописнице конвенције усвојиле су законе или прописе који предвиђају строге рестрикције и забрану рада деце у опасним занимањима.

Наметнута улога хранитеља породице
Процене стручњака из центара за социјални рад говоре да око хиљаду малишана живи и ради на улици. То нису само ромска деца, како се најчешће мисли, већ малишани из породица са дубоко поремећеним односима, у којима неретко „царују“ насиље, алкохолизам и наркоманија.Родитељи оваквој деци намећу претешку улогу хранитеља породице, која треба да на улици зараде новац којим ће прехранити своју млађу браћу и сестре. Социјални радници кажу да је ресоцијализација ове деце веома тешка између осталог и због тога што одрастају саживљујући се са причом да је њихова дужност да доносе „хлеб у кућу”.

Креирање листе је плод заједничког рада релевантних министарстава, удружења послодаваца, синдиката и организација цивилног друштва, а на крају овог процеса надлежни органи – најчешће Министарство рада и Министарство здравља – усвајају ову листу.

– У већини земаља под опасним радом подразумева се рад под земљом, бродоградња, услуге на броду и поморски рад (посебно у потпалубљу), рад са машинама које су у покрету, рад са експлозивом или штетним материјама и рад са оловом или цинком. Ови послови су у највећем броју земаља забрањени за млађе од 18 година или законодавац тражи повећавање старосне границе за запослење – објашњава Милица Ђорђевић.

У процесу дефинисања листе посебна пажња ће се обратити на дуално образовање, односно обавезно обезбеђивање мера безбедности и здравља на раду током стицања практичних вештина, додаје наша саговорница.

У стварању ове листе, надлежнима ће свакако бити од помоћи искуства држава које су овај посао већ окончале. На пример, 33 земље које су ратификовале конвенцију, забрањују дечји рад који није сразмеран снази. У Финској, забрањен је рад који за младу особу представља неразуман притисак и одговорност или који подразумева одговорност за безбедност друге особе. У Мексику је забрањено да деца раде са физичким, хемијским или биолошким супстанцама или сировинама које проверено утичу на живот, развој и физичко и ментално здравље. Словенија такође забрањује рад који може озбиљно угрозити здравље и развој деце. Шведска санкционише дечји рад који укључује ризик од несрећа, претерано напрезање или било који други штетни ефекат по здравље.

Поједине земље дефинисале су опасности којима деца не смеју бити изложена током рада – ове одредбе углавном се односе на светло, звук, вибрације, ниво влаге као и ваздушни притисак. У Кини је, примера ради, забрањено да особе млађе од 18 година раде посао који подразумева одржавање одређеног положаја тела дуже време или понављање исте акције више од 50 пута. У САД је забрањено да деца раде у рударству и поморству, а забрањен је и рад са машинама у покрету и подизање тешких терета.

У нашем региону, Хрватска је на попис ставила забрану рада млађима од 18 година у кланицама, у Бугарској је за тај узраст забрањен ноћни рад и у фабрикама и у канцеларијама, као и онај рад који захтева већу снагу од оне коју дете има. Такође (а таква формулација је на снази и у Румунији), није дозвољено да малолетници раде послове током којих су изложени штетним хемијским и биолошким агенсима

Косово је на листу ставило рад на улици и неке послове у шумарству и пољопривреди, а у македонском Закону о раду прописано је да млађи од 18 година не смеју да буду изложени јонизујућем зрачењу, нити ангажовани на раду у хипербаричној средини, рудницима, на копању тунела, на екстремној топлоти и хладноћи, а не смеју ни да обављају послове који подразумевају екстреман физички напор и дизање терета који је већи од килаже детета.


Коментари1
15c0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

smb
u "normalnim vremenima" se posle osnovne skole islo u srednju i na praksu. praksa je bila umerena, starije kolege su pomagale da se izuci zanimanje i bilo je i skolovanih, i sposobnih za svako moguce zanimanje. posle pripravnickog staza su ljudi bili samostalni u svakom zanimanju. sa reformama imamo danas nista. ponizavaju nas svi, nazivaju nestrucnim i jos sto sta. ministri prosvete su "veoma sposobni ljudi" puni energije za "reforme" svakakve vrste. a kad se pokvari lift nema ko da ga popravi, da popravi auto skoro isto, da zameni radijator jedva i tesko, da ugradi struju slicno... pa ko nam je to do sada radio? zar ne vidimo oko sebe mnogo starijih sugradjana koji su bas to ucili, radili, i rade i sad jer nema podmladka. svako mora sam sa sobom i sopstvenom decom da nadje put opstanka. od gradskih zidina tesko cemo preziveti. pozdrav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља