уторак, 20.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.07.2016. у 22:00 Снежана Чикарић

Дубок наклон музичарима данашњице

У 22 приче о 22 музичка догађаја, велика и мала, домаћа и страна, мастер урбанизма Лазар Дивјак одао је пошту свим музичарима на чијим концертима је уживао током 26 година
Лазар Дивјак (Фото А. Васиљевић)

Дипломирао је просторно планирање а у Паризу постао мастер урбанизма. На себе је скренуо пажњу књигом у којој није описао пројекат којим се бавио две и по године – o побољшању живота Рома у општинама по Србији.

Новинарима се Лазар Дивјак (36) представио књигом „Roll intro tape” у којој је забележио 22 концерта домаћих и страних група који су обележили неке од најважнијих догађаја у његовом животу.

Све је почело када су га мама и тата, као десетогодишњака, повели на концерт који је у оно време у филмском граду држао Рамбо Амадеус.

– Толико ми се допало да сам се упецао за цео живот. И то – гитарском музиком. Две године након Рамба, свирала је „Металика” у Будимпешти, што је мама открила на страницама „Политике”, у једном туристичком огласу. Било је то време санкција, беспарице а ја сам имао само 13 година. Тата је, хтео не хтео, кренуо са мном. Потпуно сам се заразио, прича мастер урбанизма који је до прошле године успео да одслуша овај бенд ни мање ни више него седам пута, а своју омиљену, овде мање познату, групу, „Life of agony” – шест. Тој америчкој групи, утицајној у мањим музичким круговима, посветио је поглавље књиге. Превео на енглески и послао им, што је њих апсолутно фасцинирало.

– Што сам старији, почињем и неку другу музику да усисавам, настојим да будем што више на концертима. Од оних мањих у рупама до великих који се одржавају у околним земљама. У једном тренутку почео сам да размишљам како би то било када бих и ја био на бини. Као активан учесник. На срећу, на време сам схватио да од тога неће бити ништа. Схватио сам да од мене никада неће бити музичар – смејући се, прича момак који је у шаљивом предговору књиге представљен као фан који као једно од највећих достигнућа у животу издваја брисање стола за којим су седели чланови групе „Faith no more”.

Књигу је Лазар Дивјак писао дуже од десет година. – Почео сам да се бавим писањем јер књига прати моје одрастање. Помогла ми је да у један оквир ставим разне ствари које су ми се догађале, од 1991. до 2013. Музика ми је пуно тога дала да сам желео да ставим шешир на главу и наклоним се и захвалим свим музичарима на чијим концертима сам уживао, каже Лазар Дивјак.

– Ово је моја лична прича. Заправо, ово су моје 22 личне приче, каже Дивјак и додаје како је уз помоћ музике упознао Европу, како је крстарио европским друмовима, колима и аутобусом, често путовао возом а од недавно одлазио до места свирки уз помоћ јефтиних авионских карата.

Не зна да ли ће бити неке нове књиге о музици. – Ово је ипак мој хоби. Једно време сам се заносио како ћу да пишем књигу о фудбалу јер је тај спорт моја пасија. Али не знам да ли ће се то десити. Оно што једино знам јесте да ће сигурно бити концерата на које ћу отићи и да ћу се трудити да себи обезбедим то задовољство, каже Лазар Дивјак.

Бајагин поговор

„Бавим се музиком цео живот. Људи ме због ње знају. Радим то јер волим, јер је то начин на који се изражавам. Музику делим са људима. Излазим на разне бине већ више од 30 година, свирам и певам. Ту све постаје специјално. Ту све добија смисао, јер музика престаје да буде само моја. Јер добија нови живот. Јер други људи, они који су испред те бине, добијају нешто из ње. И сви ми заједно смо део нечег новог, посебног. Лазар је један од тих људи. Нема веће награде од сазнања да је нешто што урадиш дотакло неког. Музика је дар, али је осећај да сте је са неким поделили посебан дар. У Лазаревим сећањима препознао сам нешто од мириса Кишовог романа „Рани јади”. Не знам зашто, јер све је другачије – и време, и место, и ликови, а ипак сета је иста”, написао је у поговору књиге Момчило Бајагић Бајага. 

Коментари0
25fd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља