субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:58

Како су после седам година стећци уписани на листу светске баштине

Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану, истиче мр Маја Ђорђевић, археолог – конзерватор
Аутор: Рајна Поповићсубота, 23.07.2016. у 22:05
Стећци из 13. века у Радмиљу код Стоца (Фото prof.saxx Википедија 3.0)

Стећци из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске су званично уписани на листу светске баштине Унеска.

Реч је о средњовековним каменим надгробним обележјима која су пре седам дана одлуком Комитета за светско наслеђе у Истанбулу, а у коме су седели представници 21 земље и многобројни посматрачи, проглашени вредним културним наслеђем.

Да посао није био нимало лак може се закључити и на основу чињенице да је трајао седам година. Екипе Међународног већа за споменике и споменичке целине или краће Икомоса, морале су да виде сваку од номинованих некропола. У БиХ их има 20, по три у Србији и Црној Гори и у Хрватској две.

Њихове мисије су трајале по петнаестак дана, одлазили су са мноштвом утисака и коментара као и предлозима како да се заштите неке од зона, евентуално повећају или смање. На другој страни су радили координатори за номинационе досијее четири државе, за Србију све што је требало да се предузме чинили су стручњаци Републичког завода за заштиту споменика – Београд.

Мр Маја Ђорђевић, координатор израде номинационог досијеа, иначе археолог – конзерватор у Заводу, истиче да су стећци заслужили да буду уписани на Листу светске баштине јер заиста представљају јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације.

– Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану. Сведочи о духовном животу наших предака. Камени исклесани блок је мукотрпно довлачен из каменолома да би обележио гроб преминулих – враћа нас у прошлост магистар Маја Ђорђевић.

Први међудржавни пројекат
Пројекат „Заједничке номинације средњовековних надгробних споменика – стећака за листу светске баштине” започет је у новембру 2009. године и рађен је као део подухвата „Културно наслеђе – мост ка заједничкој будућности” који је спрoводила венецијанска регионална канцеларија Унеска за науку и културу у Европи. 
Потом су на ред дошли људи из струке који су добили задатак да сачине међудржавну серијску номинацију стећака, наравно из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије. Састали су се у Сарајеву у априлу 2010. и саставили „план активности”. Мр Маја Ђорђевић подсећа да је то био почетак првог већег међудржавног пројекта у култури на Балкану у 21. веку.
– Унеско је прихватио прелиминарну листу некропола 2011, досије и планове управљања смо предали 31. јануара 2015. Икомосови службеници су експертску мисију предузели у септембру 2015, а одлука о упису на Листу светске баштине донета је 15. јула 2016 – покушава наша саговорница да сажме у најкраћем све што је поступак признавања стећака као културне вредности подразумевао.

Према облицима стећци су се делили на плоче, сандуке, слемењаке, крстове и стубове. Било је на њима украсних мотива: месеца, звезда, оружја... Фигуралне представе мушкараца и жена, борбе, турнири, сцене из лова су изискивале велики труд средњовековних уметника.

– Стећак је и родословно стабло на коме читамо имена, сагледавамо свакодневну радост и патњу, препознајемо историјски запис и народну причу, бајку која се увија са орнаменталном лозицом уклесаном на површини камена. Тај камен нас повезује са далеком прошлошћу – додаје археолог – конзерватор.

У филму „Стећци, окамењени сведоци времена” који је настао захваљујући Дубравку Лореновићу, члану Комисије за очување националних споменика БиХ, о каменим обележјима на средњовековним гробљима може се чути мноштво података.

Он је уз помоћ камере приближио камене записе, рељефне приказе историјских догађаја, имена породица и личности и дубоко смислене поруке живима које са језичко-литерарног гледишта имају непроцењив значај. Забележена су појединачна камена обележја, мада су она углавном груписана у некрополама, правилно оријентисана према странама света.

Одвајане су поједине породице, властелинске наравно, што је, рецимо, случај са припадницима феудалног врха у Радимљу код Стоца.

Лореновић даје идеју истраживачима да на свој начин одговоре и докажу зашто је погребна уметност била тако дубоко укорењена баш у босанском краљевству с обзиром на то да се стећци налазе у чисто илирском подручју.

Оно што Лореновић зна и истиче јесте да су се на подручју античког Илирика од давнина укрштали утицаји медитеранског и панонског културног света и у каснијем раздобљу византијског истока и латинског запада.

Настанак стећака се везује за другу половину 12. века, највише их је настало у 13. и 14. веку, клесани су и почетком 16. века, али се убрзо губе. Првим пописом од 1951. до 1969. утврђена је научно утемељена бројност и распрострањеност камених надгробних обележја.

Данашња сазнања говоре о 3.300 локалитета и 70.000 споменика, од чега у Бих 2.677 локалитета са 60.000 стећака. У Хрватској је на око 400 места евидентирано 4.400 споменика. У Србији се на 203 локалитета налази 4.100 стећака док у Црној Гори имају 107 локалитета са 3.500 стећака.

Гробља и обележја на њима као древни сведоци времена у народном памћењу су сачувани и под називом мраморје, машети, грчки гробови, дивовско камење, с тим да се назив стећак употребљава у новије време као синоним за стаменост, монолитност и изведен из појма стојећак.

Некрополе у Србији које су уписане на Листу светске баштине налазе се на територији општине Бајина Башта и Пријепоље.

Мраморје у Перућцу се од 13. до 16 века налазило на периферији српске средњовековне Рашке државе, на самој граници са Босном. У једном од гробова 2010. нађен је и сребрни новчић босанског краља Стефана Томаша. У археолошком налазишту Растиште код Бајине Баште на стећцима је главни украс било оружје. На Грчком гробљу у селу Хрта, формираном на узвишењу, нађено је и неколико сандука са аркадама…

Иако се много тога зна, иако су исписане силне књиге, нема сумње да окамењени сведоци времена крију још много података и тајни.


Коментари18
55a81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
(1)Stoji: i Dalmaciji; Treba: i cijelom dužinom jadranskog primorja od Otranskih vrata do Mletaka. Lijepi grad Berat u Albaniji nosio je ime Beograd. Zidanje Skadra je biser srpske epike. Ovce čuva Todora širom mirom do mora i do suva javora, Bojana, Bojaaa je lijepa pjesma. Bošković, Gundulić, C. Zuzorić, I. Vojnović, itd u Dubrvniku U srpskom groblju u Livnu ima Lovrenovića Srba, a Ivan i Dubravko su Hrvati sa dno kace. Smiljanići, Pletikose itd u Ravnim kotarima, S. Matavulj je iz Matavulja, Mnogi Srbi iz Mostara školovali su se u Trstu, srpski car Stjepan se ženi iz Mletaka, a Kanjoš nosi pobjedu nad divom Furlanom. Pod vanjskim pritiskom su napuštali vjekovna ognjišta, ili mijenjali identitet. Linija najmanjeg otpora? Odnos brojeva je važan. (2) Stoji: 490 srednjovjekovnih grobnica; Treba: 352 srednjovjekovne grobnice. Ne znam kako i zašto. Možda se 490 odnosi na broj dubova u groblju. Opet počinjem okrčke. Ima mnogo dubova, ali nisam ih brojio. Lijepa je Crkvina. Rado bih da i m
Ante
Stecci srpska bastina.. Ajme meni ljudi, pa stvarno ljudi imaju pravo kad se smiju vasoj mitomaniji, kad se ocajnicki trudite dokazati valjda da su oni iz Afrike dosli u Evropu i sreli Srbe. Na Velebitu ima nekoliko nazalista tih nadgrobnih spomenika, i ni na jednom nista sto se moze povezati s Srbima. Ni Hrvatima hahaha...primorski.kraj, kamenit, logicno da se kamen upotrebljava i za to. Koja su sve plemena i narodi kopirali i uzimali.od drugih, mozda i izumrlih, to vise nitko sa sigurnoscu ne zna. Niti su granice bile fiksne, narod se izmjestao, seobe, ratovi, mijesanje, sta sve ne. Samo Srbi ostali najkompaktniji narod na svijetu od neolitika. Ma dajte molim vas. To je baština svih na ovim prostorima, a pogotovo ovih na kamenitim predjelima, primorskim podrucjima.
Neuki Neprosveceni
Na Velebitu su u srednjem veku ziveli Srbi.Na steccima postoje natpisi koji su na Srpskom jeziku.Pa zar to nisi ucio iz istorije?
Препоручујем 4
Горчин 2
Пропашћу српске средњовјековне државе почела је пропаст материјалне културе међу којима су били надгробни споменици. Камен је увијек био поуздан грађевински материјал тако да су многи стећци узидани у црккве и стамбене зграде. Стећи су ломљени и дробљени као материјл за посипање и градњу путева. Комунистичка антисрпска власт је била најбезобзирнија у томе. Наљепш примерци стећака су помјерени са својих локација на неке нове локације гдје их никада раније било:на Калемегдану у Београду,у атријуму Земаљског музеја у Сарајеву,у дворишту музеја Херцеговине у Мостару итд. Отргнути из свог природног амбијента на новим локацијама дјелу сасвим нестварно изложени новом страдању од болести 21 вијека графитима. Ова некропола на Радимљи гдје лежи племенити ” Горчин на баштини на племенитом” и моли све пролазнике да не узнемиравају његов вијековни мир. Џаба ништа не помаже ни молбе ни клетве,неко је одбио наново један крак крста,одбио добар комад камена од једног шљемењака. Каква ће бити заштита ?
Milosav Popadic
Srbi od dolaska na Balkan ne zive samo u ''uzoj Srbiji'', nego i u Bosni i Dalmaciji. A da je to istina ocigledan je dokaz nase seosko grobljer u Milavicima, opstina Bileca, koje je i danas aktivno, a u njemu ima 490 srednjovjekovnih grobnica. Samo uz pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini mogu se vidjeti srednjovjekovni nadgrobni spomenici. Radimlja kod Stoca je porodicno groblje srpske plemicke porodice Miloradovic , ciji potomci i dnas zive u okolini Stoca. Katolicka crkva, kao i islam, bila je veoma neprijateljski raspolozena prema steccima kao spomenicima shizmatika, otpadnika, nevjernika, sto nije bio slucaj sa pravoslavnom crkvom, koja ih prihvatala kao svoje.
Vjekoslav
Za komentatora,,srpska baština" Pa nesto se stećci kao srpska baština ne nalaze po ,,užoj Srbiji" od kuda bi po vasoj logici trebali biti šireni na ,,zapadne srpske zemlje" Inaće car Dušan je polovicom četrnaestoga stoljeća vodio rat protiv Bosanskih vlasti.Nije vrag da je na tom ratnom pohodu u predvečerje navale osmanlija išao ratovati protiv srpske braće? Inaće je vojska cara Dušana pobijeđene u srednjoj Bosni kod srednjovjekovnog grada Bobovca!
Горчин
@Vjekoslav,српски цар Душан (1331-1355) ратовао је против босанског бана Стефана II Котроманића,прогонио га је кроз читаву Босну. Пошто га није нашао у Бобовцу,бан је имао брзе ноге, побјегао је у Задар и једва се зауставио у Венецију. Цар га је прогонио све до западних граница српске државе до Ливна. Ту у Ливну сазнао је да му је бан побјегао,ту је преноћио и са собом је повео локалног заповједника тврђаве у Ливну Мрњаву,оца каснијег српског највећег јунака Краљевића Марка кога је поставио за чиновника у источном и савладара у источном грчком дијелу царства додијеливши му титулу краља и савладара у Царству.
Препоручујем 5
Sotir Gardačić
Moraš malo više da se potrudis i da istrazis srednjovekovne države i mape. Tvoja percepcija današnje Srbije sa onom iz Srednjeg veka je pogrešna. Srbija je tada bila primorska zemlja čija obala se prostirala od ušća Bojane do ušća Neretve osim Raguze sa kojom se najviše poslovalo.
Препоручујем 26

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља