четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.07.2016. у 22:05 Рајна Поповић

Како су после седам година стећци уписани на листу светске баштине

Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану, истиче мр Маја Ђорђевић, археолог – конзерватор
Стећци из 13. века у Радмиљу код Стоца (Фото prof.saxx Википедија 3.0)

Стећци из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске су званично уписани на листу светске баштине Унеска.

Реч је о средњовековним каменим надгробним обележјима која су пре седам дана одлуком Комитета за светско наслеђе у Истанбулу, а у коме су седели представници 21 земље и многобројни посматрачи, проглашени вредним културним наслеђем.

Да посао није био нимало лак може се закључити и на основу чињенице да је трајао седам година. Екипе Међународног већа за споменике и споменичке целине или краће Икомоса, морале су да виде сваку од номинованих некропола. У БиХ их има 20, по три у Србији и Црној Гори и у Хрватској две.

Њихове мисије су трајале по петнаестак дана, одлазили су са мноштвом утисака и коментара као и предлозима како да се заштите неке од зона, евентуално повећају или смање. На другој страни су радили координатори за номинационе досијее четири државе, за Србију све што је требало да се предузме чинили су стручњаци Републичког завода за заштиту споменика – Београд.

Мр Маја Ђорђевић, координатор израде номинационог досијеа, иначе археолог – конзерватор у Заводу, истиче да су стећци заслужили да буду уписани на Листу светске баштине јер заиста представљају јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације.

– Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану. Сведочи о духовном животу наших предака. Камени исклесани блок је мукотрпно довлачен из каменолома да би обележио гроб преминулих – враћа нас у прошлост магистар Маја Ђорђевић.

Први међудржавни пројекат
Пројекат „Заједничке номинације средњовековних надгробних споменика – стећака за листу светске баштине” започет је у новембру 2009. године и рађен је као део подухвата „Културно наслеђе – мост ка заједничкој будућности” који је спрoводила венецијанска регионална канцеларија Унеска за науку и културу у Европи. 
Потом су на ред дошли људи из струке који су добили задатак да сачине међудржавну серијску номинацију стећака, наравно из Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије. Састали су се у Сарајеву у априлу 2010. и саставили „план активности”. Мр Маја Ђорђевић подсећа да је то био почетак првог већег међудржавног пројекта у култури на Балкану у 21. веку.
– Унеско је прихватио прелиминарну листу некропола 2011, досије и планове управљања смо предали 31. јануара 2015. Икомосови службеници су експертску мисију предузели у септембру 2015, а одлука о упису на Листу светске баштине донета је 15. јула 2016 – покушава наша саговорница да сажме у најкраћем све што је поступак признавања стећака као културне вредности подразумевао.

Према облицима стећци су се делили на плоче, сандуке, слемењаке, крстове и стубове. Било је на њима украсних мотива: месеца, звезда, оружја... Фигуралне представе мушкараца и жена, борбе, турнири, сцене из лова су изискивале велики труд средњовековних уметника.

– Стећак је и родословно стабло на коме читамо имена, сагледавамо свакодневну радост и патњу, препознајемо историјски запис и народну причу, бајку која се увија са орнаменталном лозицом уклесаном на површини камена. Тај камен нас повезује са далеком прошлошћу – додаје археолог – конзерватор.

У филму „Стећци, окамењени сведоци времена” који је настао захваљујући Дубравку Лореновићу, члану Комисије за очување националних споменика БиХ, о каменим обележјима на средњовековним гробљима може се чути мноштво података.

Он је уз помоћ камере приближио камене записе, рељефне приказе историјских догађаја, имена породица и личности и дубоко смислене поруке живима које са језичко-литерарног гледишта имају непроцењив значај. Забележена су појединачна камена обележја, мада су она углавном груписана у некрополама, правилно оријентисана према странама света.

Одвајане су поједине породице, властелинске наравно, што је, рецимо, случај са припадницима феудалног врха у Радимљу код Стоца.

Лореновић даје идеју истраживачима да на свој начин одговоре и докажу зашто је погребна уметност била тако дубоко укорењена баш у босанском краљевству с обзиром на то да се стећци налазе у чисто илирском подручју.

Оно што Лореновић зна и истиче јесте да су се на подручју античког Илирика од давнина укрштали утицаји медитеранског и панонског културног света и у каснијем раздобљу византијског истока и латинског запада.

Настанак стећака се везује за другу половину 12. века, највише их је настало у 13. и 14. веку, клесани су и почетком 16. века, али се убрзо губе. Првим пописом од 1951. до 1969. утврђена је научно утемељена бројност и распрострањеност камених надгробних обележја.

Данашња сазнања говоре о 3.300 локалитета и 70.000 споменика, од чега у Бих 2.677 локалитета са 60.000 стећака. У Хрватској је на око 400 места евидентирано 4.400 споменика. У Србији се на 203 локалитета налази 4.100 стећака док у Црној Гори имају 107 локалитета са 3.500 стећака.

Гробља и обележја на њима као древни сведоци времена у народном памћењу су сачувани и под називом мраморје, машети, грчки гробови, дивовско камење, с тим да се назив стећак употребљава у новије време као синоним за стаменост, монолитност и изведен из појма стојећак.

Некрополе у Србији које су уписане на Листу светске баштине налазе се на територији општине Бајина Башта и Пријепоље.

Мраморје у Перућцу се од 13. до 16 века налазило на периферији српске средњовековне Рашке државе, на самој граници са Босном. У једном од гробова 2010. нађен је и сребрни новчић босанског краља Стефана Томаша. У археолошком налазишту Растиште код Бајине Баште на стећцима је главни украс било оружје. На Грчком гробљу у селу Хрта, формираном на узвишењу, нађено је и неколико сандука са аркадама…

Иако се много тога зна, иако су исписане силне књиге, нема сумње да окамењени сведоци времена крију још много података и тајни.

Коментари18
1c1e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља