понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34
„ПОЛИТИКА” НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА У СТАРОМ ГРАЦКУ

Те ноћи је небо пало на нас

Ни седамнаест година после мучког убиства четрнаест жетелаца у пољу код Липљана не зна се ко их је убио, и поред обећања да ће истина бити откривена
Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 24.07.2016. у 18:05
Драган Торбица на месту где су побијени српски жетеоци (Фото: Ж. Ракочевић)

Старо Грацко – „Овде су их скупили на гомилу, биле су ту неке рупе у земљи, крв је била још свежа кад смо дошли... Ено, ту ниже, низ поље, дечак Јанићијевић је убијен, била је пшеница у његовој приколици и на њој крв. Онда, мало горе, био је део тела, скупили смо га, закопали. Мислили смо да се вратимо, да га сахранимо, кад нам Кфор врати мртве. Помели смо се и нисмо се вратили, не знам где је данас то место, почупали су неко трње које је било поред њиве”, говори Драган Торбица из села Старо Грацко код Липљана, на житном пољу где је масакрирано четрнаест мирних сељака.

Док седамнаест година касније стоји између правилних редова стрњике на пожњевеном пољу, Драган памти сваки детаљ, где је ко од побијених жетелаца био, ко је где погођен. Он не говори реченицама него сликама. Одвели су га у болницу на препознавање, после су облачили мртве и све се претворило у бол.

Идила, шумица, благо заталасано поље и јаке боје овог места у потпуној су супротности с искуством његових мештана који више, већином, не обрађују земљу, поготово не овде.

„Из ове шуме су дошли, она је у власништву Зећировића из села Алаш. Тог дана је један Албанац чувао стоку овде и он је видео убице, раније је радио као стражар у задрузи. Њега су касније нашли у мртвог у истој овој шуми, био је наслоњен на дрво. Шта му је било ко ће знати”, прича Торбица, чији се отац с Кордуна доселио на Косово, одмах иза Великог рата.

Разровани пут показује како из села на ову страну нико не долази, а на самом улазу незавршена кућа побијене браће Рада и Јовице Живића, проваљеног крова и пуста.

„Њихова мајка Љубица је херој. Како се она носила с болом, нико је није чуо да је закукала, чак ни те ноћи кад је небо пало на ово село и кад се чуо лелек кроз ону тишину”, говори Драган.

Тишина, мук и очај од тог тренутка постали део су живота. Месец и по дана пре убиства жетелаца НАТО бомбе усмртиле су четворогодишњу девојчицу Драгану Димић и још четворо мештана. Онда је дошла потпуна изолација, убиство Милијане Марковић 2004. године, а Грацко је истински живело само на дан парастоса. Измењали су се страни и домаћи политичари, војни команданти, обећавали су, почев од првог шефа Унмика Бернара Кушнера, да ће преврнути сваки камен и пронаћи починиоце. Међутим, од тада до данас није направљен ни најмањи корак да се убице пронађу.

Проналазак злочинаца главни је захтев свих који су говорили на парастосу који су јуче, испред спомен-плоче у центру села, служили свештеници Епархије рашко-призренске.

„Жртве изазивају дивљење, изазивају страхопоштовање као према светима, јер они и јесу свети мученици који су страдали само зато што су друге вере, зато што су од другога народа”, рекао је у беседи липљански парох, отац Срдан Станковић.

Дамјан Јовић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, рекао је „да су нас настрадали мештани овог села заклели да никада не напустимо ово парче српске земље”.

Подсетимо, „Политика” је пре неколико година дошла у посед НАТО докумената из којих се види да је јединица ОВК „Фортуна” организовала и извршила напад на Старо Грацко. Британски истражитељи су јасно и прецизно открили како починиоце – тако и командни ланац који иде до самог врха ОВК. Главни човек ОВК Хашим Тачи, садашњи председник Косова, положио је, пре неколико дана, венац на споменик убијеним жетеоцима и жртвама.

„Непожељан је овде, и ови који су знали нису хтели ни да изађу, што је и нормално, јер да се зна ко је убица и да се он слободно шета. Можда је и сад овде, али коме да се пожалимо? Молимо бога сваки дан да преживимо јер нас нема шака јада”, каже Снежана Ђекић којој је страдала ужа фамилија.

Обележавању годишњице од убиства присуствовали су и представници Канцеларије за Косово и Метохију, локални српски представници, функционери Владе Косова и општине Грачаница, као и посланик црногорског парламента Милан Кнежевић.

 

Четрнаест жртава

На јучерашњи дан, пре седамнаест година, на својим њивама током жетве, убијени су: Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.

 

Рафалима на Србе који су посетили манастир Бинач

На Србе који су чистили манастир Архангела Гаврила код Витине јуче су испаљена два рафала из аутоматског оружја. У нападу нико није повређен, а двадесет Срба се након напада разбежало.

„Били су данас да чисте цркву, пошто бацају смеће на цркву и рушевине. Ја сам их послао. У два наврата су пуцали, из близине с два рафала. Пријавили смо полицији да ћемо ићи да спремимо манастир, за славу, али они ништа ништа урадили и нису обезбеђивали Србе. Сваки пут упозоравам, али то је узалуд, кажем бацају смеће, али ништа од тога”, рекао је за „Политику” свештеник из Витине Звонко Костић  Ж. Р.


Коментари8
52d4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зарја, Зарја
Желела сам да одговорим Вама, Радоје Николићу, а уместо тога грешком сам Вам дала глас. Но, када је већ тако желим по нешто и да Вас питам и поручим. На ком то кантару и ко је то измерио количину Србина у Вама? Да ћирилица није оволико угрожена, што и слепац види, не би било ни ника на који сте се потпуно непрозвано и дрско, а као такав и тотално неаргументовано, обрушили.
Slobodan
Позивам Политику да јавно објави имена људи који су чинили ту групу ''Фортуна'' и по могућности објави њихове фотографије.Овако ће време покрити све,и злочин пасти у заборав.
Извињавам се на ћирилици
Да ли постоји неко свједочанство, неки траг можда, да је неки од руководилаца Србије од 2000-те па наовамо, посјетио мјесто злочина и уопште на било који начин помогао житељима тог села на Косову и Метохији? Дакле Ђинђић, Коштуница, Тадић, Дачић, Вучић...?
Radoje Nikolić
Šta se vi drvite sa tom ćirilicom, hoćete da se dokažete kao velikosrbin sa njom. Od mene nema većeg srbina u Srbiji, ali pišem ko sav svetski narod, čak i Kinezi menjaju svoje pismo, a vi Izvinjavam se zbog ćirilice, da bi neko uočio vaše žvrljotine.
Препоручујем 3
Deda Milivoje
"Politika na mestu zlocina, ..."? Lepo od vas sto ste se setili, ali neko drugi je umesto vas trebao da bude na tom mestu. Sa vencem u rukama, smeran i tuzan, kao da je u Srebrenici. Ali nije, ... vremena se nema, ... Brisel daleko, ... a toliko toga ima jos da se potpise Taciju, ...
Зоран Николић ( Ваљево )
"...а Грацко је истински живело само на дан парастоса." Зар нам се Космет цео и Срби на њему што преосташе уистину свео на живот који траје и јесте живот само у дан кад мртве испраћамо уз свеће паљенице и молитву да их Господ, уснуле, у Царству свом помене? Каква туга и патња каква светилом српских земаља, Косметом, просу се и насели, та то се више издржати не може...Грешни смо и криви, са правдом и истином, слободом и светлошћу морамо се вратити на земљу која нам у тапији записана као наслеђе стоји... Да заискри живот у васцеле дане сваког лета Господњег, на Космету и Грацком!
dzordz
cudno je to, ali istinito. srbi iz djakovice u djakovicu mogu samo na zadusnice. groblje je razruseno, nna delu se vise ne prepoznaju grobna mesta. ipak, svake godine, bar jednom, autobus sbra iz djakovice, neki koji su kao deca izbegli a danas su ozbilji ljudi, obilazi zavicaj. cak su prosle godine autobusom prosli kroz cuvenu srspku ulicu. u kojoj danas nema srba, a sva njihova imovina je zaposednuta!? dakle ta posvecenost rodnoj fgrudi h je odrzala, jer sta bi bilo da nisu tako postupali godinama. parastos je nas nacin da odamo postu ali i da pokazemo da postojimo.
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља