среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.07.2016. у 21:05 Јасна Петровић-Стојановић

Повезивање стажа кошта 1,4 милијарде динара

Уплатном доприноса у протеклих годину дана рупа у стажу попуњена за 8.444 радника
Пред шалтером ПИО фонда: рок за повезивања стажа до краја 2016. (Фото Д. Јевремовић)

Од 18. јуна прошле године, када је влада одлучила да о свом трошку повеже стаж, до данас, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање уплаћени су за укупно 8.444 радника, у трајању од 22.527 година, 8 месеци и 12 дана, што пореске обвезнике у Србији кошта 1,4 милијарде динара.

До краја прошле године стаж је повезиван у 59 фирми (48 оних које су биле у процесу приватизације, пет инвалидских и шест предузећа у стечају). Прерачунато стаж је тада уплаћен за 923 радника, у укупном трајању од 2.479 година, девет месеци и шест дана и у износу од 154,3 милиона динара, показују најновији подаци Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

С обзиром на то да је влада почетком марта ове године продужила рок за повезивање стажа до краја 2016. рупе у стажу попуњене су у марту, априлу, мају и јуну у 135 привредних предузећа, од чега је 66 у процесу приватизације, четири инвалидска и 65 предузећа у стечају. Тиме је стаж повезан за 7.521 радника, у укупном трајању од 20.047 година, 11 месеци и шест дана, за шта је плаћено 1,3 милијарде динара.

Услов да повежу стаж јесте да запослени одустану од тужби које су  поднели против послодаваца и државе.

У ПИО фонду кажу да, када је реч о дужини поступка, у случају фирми које су у поступку приватизације, као и предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, стаж се повезује само за особе које су испуниле услов за пензију, а не за све запослене којима није повезан стаж.

У таквим случајевима подаци се усаглашавају између Фонда и послодавца, због чега поступак траје краће и зависи од документације коју је припремио послодавац.

Када су у питању предузећа у стечају, стаж се повезује за све бивше запослене за које се подаци усаглашавају између Агенције за лиценцирање стечајних управника, Пореске управе и Фонда, и за које мора да се донесе одлука стечајног судије, па из тих разлога поступци трају дуже.

У Фонду ПИО истичу да је важно да поступак повезивања стажа осигурања не спроводе осигураници појединачно. У случају приватизације и предузећа за професионалну рехабилитацију поступак спроводи послодавац, док за предузећа у стечају над којима је стечај отворен у 2015. и 2016. години поступак спроводи Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Ранка Савић, председник Асоцијације независних синдиката Србије, каже да, иако је у почетку одзив запослених био симболичан, од почетка године је знатно већи. Радници пристају на повезивање стажа по најнижој основици, јер су схватили да у супротном неће моћи да оду у пензију.

– Држава је, међутим, направила грешку када је право на повезивање стажа препустила искључиво послодавцима, а не радницима, јер би запослени били више мотивисани да сами себи реше рупе у стажу, него послодавац који то није урадио ни док су те фирме радиле – каже наша саговорница.

Стаж се повезује на најнижу основицу без обзира на то колику су плату имали, што ће се одразити на износ пензије, јер ће бити нижа него да им је послодавац редовно уплаћивао доприносе. С друге стране, радницима који годинама не добијају плату и минимална основица је спас.

Упитана шта је гаранција да ће ово бити последњи пут да држава, односно сви порески обвезници, плаћа повезивање стажа уместо послодавца, Савићева каже, да порезници морају бити много оштрији у контроли наплате доприноса.

– Не могу да дозволе послодавцима да уплаћују само зараде, односно, само оно што директно пуни буџет, а да не уплате доприносе за раднике. Зато је упућен захтев министарствима рада и правде да се новим кривичним законом пооштре казне за несавесне послодавце, какав је случај у Немачкој где свако онај ко не уплати допринос за раднике може да буде кажњен затвором од пет до седам година. Који послодавац је било када одговарао у Србији и поред казни које постоје – пита она.

Савићева сматра да инспектори морају бити још ригорознији према газдама чији радници раде на црно, како би послодавац уплатио доприносе одмах, односно док фирма још постоји, јер после може бити касно.

Она је уверена да до промене нарави несавесних послодаваца неће доћи све док казне не почну и стварно да се примењују, односно када законодавац наложи да послодавац дуг према радницима мора сам да измири.

Коментари10
2afbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља