четвртак, 09.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.07.2016. у 16:05 М. Бракочевић / Д. Давидов Кесар

Пре подне брчкање увече болови

Због најчешћих инфекција у току лета – упале слушног канала и гљивица на ногама, у ординацијама ових дана расте број пацијената. – Сем бактерија које вребају из базена или са купалишта, лекари истичу да се треба чувати и промаје, ветра, расхладних уређаја...

Напољу је 35 степени. Једино што вам треба да бисте се поштено расхладили јесу базен, река или језеро. Одлазите на третман коже и правац базен. Читали сте да не би требало ићи на купање после козметичара, али помишљате: „Неће ми бити ништа”.  После целодневног брчкања нисте ни приметили благи осип по кожи, а нисте марили ни за то што у колима дува „клима”, а коса влажна. Код куће сте се истуширали. Омамљени од сунца, само сте се стропоштали у кревет. Следећег јутра није вас пробудио аларм, већ иритантан свраб по телу и јак бол у уху. Осећај заглушења, шум, на додир болна ушна шкољка, вртоглавица, црвенило коже... Све то због базена и „климе”. Да ли је могуће да вам се то догађа? Нема чекања, правац оближњи дом здравља. А тамо специјалиста пише дијагнозу – упала уха и инфекција коже.

– И те како су могуће инфекције посебно у ово доба године. Најчешћа је упала спољашњег слушног канала. Ових дана приметан је пораст броја пацијената са оваквим тегобама. До инфекције обично долази због употребе кућних базена у којима се вода недовољно често дезинфикује или мења. Суграђани су тако притерани да посете лекара јер их, уз оток, прати и јак бол у ушима. Зато је важно да се после купања, било на Ади Циганлији или неком другом купалишту, одмах дезинфикују уши са тропроцентним хидрогеном или благом борном киселином, а после би било добро намазати шкољку благом хидратантном кремом. Никако не треба користити штапиће за чишћење, а камоли приручна средства за чешање, нокте или кључеве – поручује др Ђорђе Томић, специјалиста ОРЛ у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић – Дедиње”, напомињући да у случају да се упала не излечи на време, инфекција по правилу прелази на средње ухо. Оваква врста упале карактеристична је за зимски период, додаје др Томић, али је приметан и број пацијената са таквим тегобама, поготово оних који из климатизованих простора често излазе напоље.

– У том случају најчешће зараде респираторну инфекцију, упалу ждрела, која веома лако може да захвати и средње ухо, што је компликованија упала – истиче др Томић.

После купања, било на Ади Циганлији или неком другом купалишту, одмах треба дезинфиковати уши, а пре уласка на базене треба угазити у такозвани санитарни кордон с водом

Масовним инфекцијама ушију кумују бактерије, па се у чекаоницама престоничких домова здравља стварају све веће гужве. Лекари уверавају да епидемиолошка слика за сада није алармантна, али ових дана кружи вирус који уме да изазове сличне симптоме. Поред освежења у јавним или кућним базенима и на купалиштима, и ослабљен имунитет може да погорша клиничку слику пацијента, па због тога медицинари саветују онима који баш желе да се брчкају у стајаћој води да поведу рачуна о хигијени ушију.

– На врата ординације не куцају само деца, него и старији. Овог лета њих мучи и маст у ушима, па зато саветујемо све који имају такве проблеме да дођу код ушног лекара на преглед пре одласка на море, језеро, у бању... Јер, ако вода уђе у ухо у којем већ има церумена, па још и ако га особа чачка штапићима, у каналу се лако направе ситне пукотине на кожи. Онда и нормалне бактерије са коже улазе у те пукотине, унутар уха ствара се оток и шири се инфекција – објашњава др Јулијана Миладиновић, специјалиста ОРЛ из Дома здравља „Вождовац”.

Бол у уху не значи увек и инфекцију слушног канала јер некада оно боли од промаје, „климе”, ветра

Основна заштита, што већина људи тешко прихвата посебно када је напољу врело, јесте избегавање воде. Када ухо заболи, вода не би смела да дотакне ушну шкољку.

Сем бактерија које вребају из базена или са купалишта, суграђани са упалом уха треба да се чувају промаје и расхладних уређаја.

– Бол у уху не значи увек и инфекцију слушног канала, јер некада оно боли од промаје, „климе”, ветра... Може да страда када неко после брчкања седне у климатизован аутомобил или вози са отвореним прозорима. Због тога некада може да заболи и зглоб између вилице и главе, а нама се чини да нас боли уво које је здраво. Они грађани којима је оно ипак слабија тачка могу да иду на градска купалишта, али би требало да га заштите силиконским чепићима док су у води како би спречили уливање воде. По изласку на копно не треба додатно да испирају уши – саветује др Миладиновић.

 

Атлетско стопало

У току лета и дерматолози имају пуне руке посла. Највише људи заврши у њиховим ординацијама због проблема са појавом гљивица на ногама. Најчешће се јавља проблем под називом атлетско стопало, инфекција која захвата табане, стопало и кожу између прстију. Перутање, црвенило, свраб, пликови само су неки од симптома ове инфекције, која се јавља када људи ходају боси, најчешће на базену, где је неко са овим здравственим проблемом прошетао пре њих.

Зато је важно, сматра прим. др Горана Исаиловић, са Високе здравствене школе струковних студија, да сви људи који иду на базене најпре угазе у такозвани санитарни кордон са водом ради дезинфекције.

– Лоше је што људи углавном прескачу базенчић за дезинфекцију ногу. Занемарује се податак да чак свака четврта особа има проблем атлетског стопала. То је нешто што не може да се залечи једном заувек, већ се изнова враћа – додала је др Исаиловић.

Лети се пацијенти јављају лекарима и због питиријазе, обољења које карактерише појава браон флека по телу које се касније претворе у беле промене на кожи, а ту су и бројне бактеријске инфекције. Проблем ствара и ујед неког инсекта после чега се на кожи због чешања размножила одређена бактерија. Понекад се услед тих убода у пределу носа могу појавити и красте које треба лечити антибиотицима и добро их испирати како не би остале на лицу.

– Услед врућине некад може да се јави зачепљење знојних жлезда, па се јавља ситан осип по телу. Чести су и оједи у пределу препона, унутрашњих страна бутина и пазуха. У том случају дају се препарати који суше кожу, као и такозвани антимикотици. Јако сунце може да испровоцира јављање херпеса. Та грозница јавља се најчешће у седалној регији, на образима или прстима. Важно је да људи посете лекара како би за то добили адекватну терапију. И убоди крпеља могу да буду опасни током лета и зато их одмах треба уклонити – наглашава др Исаиловић.

 

Задовољавајући квалитет воде у базенима и на Ади

Квалитет воде на базенима је задовољавајући, поручују из Градског завода за јавно здравље, који редовно контролише квалитет воде за купање на базенима спортских центара „Милан Гале Мушкатировић”, „Олимп”, „Ташмајдан”, „Кошутњак”, „11. април” и купалишта у Лазаревцу и Обреновцу.

– Пресудан значај за очување квалитета ове воде има број корисника и њихово понашање. Треба да се поштују превентивне санитарно-хигијенске мере: коришћење дезобаријера (кадица за дезинфекцију стопала на уласку у круг базена и на изласку из тоалета), туширање пре и после изласка из базена, обавезно коришћење тоалета, добра лична хигијена и ношење капа и наочара за пливање – набрајају у заводу. Стручњаци препоручују онима који имају респираторне, уринарне, дигестивне тегобе, обољења коже и слузокоже да избегавају одлазак на базен јер неке од инфективних агенаса, као што су фекалне бактерије или ешерихија коли, могу унети у воду корисници који су заражени. Осим тога, избегавање роњења и скакања, као и седења на влажним површинама непосредно око базена знатно доприноси смањењу ризика од инфекција, али и повреда, истичу у заводу.

Вода из отворених јавних базена узоркује се пред почетак сезоне (обично средином јуна), као и редовно током сезоне купања, на недељном нивоу, а у Савком језеру двапут седмично.

Узорци језерске воде узимају се на дубини од 50 центиметара на четири локације – код базена за непливаче на почетку прве плаже, код Округлог купатила и код рени бунара 12 и 14. У лабораторијама завода испитују се физичко-хемијска и микробиолошка својства воде.

Б. В.

Коментари0
a25ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља