недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32
ПОГЛЕДИ

Заводљивост једне изложбе

Како је могуће да је све то што „није цензурисано” чиста лаж? И уз чије је покровитељство служба прибавила себи монопол на истину?
Аутор: Љубодраг Стојадиновићуторак, 26.07.2016. у 08:15

Владајућа странка располаже особито ажурном информативном службом. Разумљиво је да такви бирои често посегну за ревношћу која је претерана: да би показали своју неопходност, оданост, добар одбрамбени рефлекс, и наравно будност. Већ смо запазили како та служба муњевито и нервозно реагује на сваку јавну критику, пре свега на рачун премијера. Оглашава се брзим, уз то и брзоплетим саопштењима, која су, поштено говорећи, потпуно лишена доброг језика. Писци тих утука муку муче са речима и ваљаним формулацијама, а о духовитости, луцидности или убедљивости, не може бити речи.

У модерном комуницирању саопштења се користе кад ништа друго није под руком, та је форма прилично давно отишла у историју истрошених модела. Но, ипак опстаје, али само код оних који имају сигуран пут за објављивање. Медији не љубе саопштења и прогласе, осим у случајевима изненадне драматике. То је скоро без изузетка преко сваке мере суво и досадно штиво, и неће га објавити ако баш не морају.

На отварању изложбе „Нецензурисане лажи”, видели смо ко је мозак те операције, и коначно сазнали ко стоји иза историјских саопштења владајуће политичке групације.

Зашто је та изложба изазвала потрес у домаћој јавности, иако се ради о тривијалној конструкцији, дакле дивљој градњи (анти)медијског спиновања? Мотив приређивача би могао да буде донекле јасан. Дакле, није тачно да неко, било ко, а посебно не премијер, гуши медијске слободе и утиче на њихов садржај. Ево доказа, ево најгорих примера шта се све о њему слободно пише, како га карикирају и вређају, шта му све приписују, а он ништа. Нема цензуре, тог непосредног облика сузбијања слободног мишљења у режимима који су узели монопол на људске слободе. То би могле да буду кључне поруке те чудне поставке.

Јавни амбијент без контроле мишљења и слобода штампе, наравно, нису исто. Због тога су у српском медијском хаосу, а и иначе у јавном простору, могуће многе заблуде у покушајима да се „одсуство цензуре” прогласи слободом јавног говора, чак врхунским дометима у тој области.

Ако таква демократска остварења заиста постоје, то јест, ако су неспорна, онда су и овакве изложбе сувишне. Чему доказивати да цензуре нема ако ње заиста нема? Сумњиво је управо настојање да се оповргава нешто за шта се тврди да не обитава овде, при чему нема разлога да се негира непостојеће.

Могуће је да су будни чланови Службе, уз неизбежно охрабривање са врха, имали у виду још једну ствар, која је прилично малигна, и због које се, и поред глупаве идеје, дигла прилична халабука. А то је да се сви јавни противници „режима” и његовог култног симбола окупе на једном месту, макар у изложбеном салону, на зиду или на поду. Тек да их људи осмотре, а они који не читају штампу да виде чије је перо мимо контроле отровније. Тек после тога долази једначење по значају, па су и могуће злокобне оптужбе: Ко год критикује Вучића његов је противник, противник премијера је противник државе, што ће рећи – издајник.

То смо већ имали деведесетих година прошлога века, пред пад Милошевића: пола житеља Србије проглашено је за плаћеничку пету колону. Друга половина су били родољуби. Не зна се ко се где денуо у међувремену, и чиме се, у патриотском или издајничком послу бави.

Изложба показује још нешто: никаква цензура не може да науди слободи изражавања, власт није сила која удељује слободе. Људи (медији) је освајају у складу са снагом своје демократичности и храбрости, наравно, кад је она потребна.

Поставка је занимљива и као уметничко дело. Настала је сабирањем, крпљењем, лепљењем, уз помоћ селотејпа и гумарабике, као надреална комбинација балканске верзије дадаизма и сигнализма у реалсоцијалистичким зидним новинама. Уз мученичко-претеће пренемагање: ево шта ми све трпимо, а нећемо богме још дуго!

Вучић јесте свакодневна тема, ако би иста служба сложила зидне новине с текстовима одобравања, аплаудирања и јавног удварања, ако би сабрала све новинарске панегирике и одaбрала епигонска гостовања аналитичара-портпарола по медијима, нигде не би било места за све експонате (и експоненте). Да се не лажемо, и то долази из порозне медијске етике, као и многи текстови из сфере „нецензурисаних”.

Не може се игнорисати ни естрадни ниво изложбе, све је то препоручљиво као могућност за поподневни или вечерњи излазак. Као поље забаве, део јавне политичке бине на олајисаним даскама, која нам показује другу страну политике: мало забавну, прилично смешну, мада је те околности не чине мање опасном. Поготово у амбијенту у коме носиоци политичке моћи оцењују јавност, зачуђени што она (јавност) легитимно покушава да суди о њима. Политичке иконе овде нису свеци него теме. Јер, како је могуће да је све то што „није цензурисано” чиста лаж? И уз чије је покровитељство служба прибавила себи монопол на истину?


Коментари39
bd246
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoje Stjepović
Браво, браво и браво, сјајно перо, Стојадиновићу!
sm
Meni je nejasno, zasto se novinari bune. Ako su njihovi tekstovi, na izlozbi prenezi izvorno, nema mesta ljutnji.Pa ovako ispade da se bune protiv svoje, napisane reci. Ako na te tekstove na izlozbi nema komentara, onda ih mozete shvatiti i kao uvecanje tiraza.Mozda ce te tekstove procitati neko ko ih, do izlozbe, nije citao. Zasto se onda bunite? Zato sto su u uvecanom formatu?Cinjenica je da su ti tekstovi napisani i objavljeni.Znaci nisu cenzurisani.Ova izlozba to pokusava da dokaze.Samo izgleda da je gluvom beskorisno saptati.
Čika Dragan
"...Чему доказивати да цензуре нема ако ње заиста нема? Сумњиво је управо настојање да се оповргава нешто за шта се тврди да не обитава овде, при чему нема разлога да се негира непостојеће." Ne znam da li cenzura postoji ili ne. Međutim, teza autora Stojadinovića, iskazana u prednjoj rečenici, je nespretna i na vrlo je klimvim nogama. Postoji i ozbiljan razlog da se demantuje i nešto što ne postoji baš zbog toga što neki uporno tvrde a neku veruju da postoji.
Milena Stojsavljevic
Sjajno pero Ljube Stojadinovica, i jos jedan od SNS-ovih nebuloznih pokusaja da opravdaju svoju glupost i Vucicev apsolutizam.
Zoran Petrovic
Svako moze da ise sta hoce i kako hoce.Pitanje je samo zasto o sa kakvim motivom.Ova izlozba je prvenstveno o novinarima i medijima. Vucic nema veze sa tom on je samo lakmus papir u ovom slucaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља