петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:58

Кинески мед прети да потопи домаће пчеларе

У Европску унију прошле године увезено 80 хиљада тона меда из Кине, што је четрдесетогодишњи извоз Србије у ЕУ.– Откупна цена од 1,6 евра по килограму, три пута нижа од просечне цене меда у Србији – што је довело и до пада извоза
Аутор: Јелица Антељ - Ивана Албуновићпонедељак, 25.07.2016. у 22:00
(Фото Пиксибеј)

Велики увоз меда из Кине у Европску унију озбиљно угрожава произвођаче из Србије. Прошле године је на то тржиште увезено 80.000 тона овог производа са Далеког истока, што је четрдесетогодишњи извоз Србије у ЕУ (ми годишње извеземо око 2.000 тона). Дампинг цене од 1,6 евра по килограму, што је три пута ниже од наше просечне извозне цене, прете да потпуно потопе домаће пчеларе.

Како тврде на нашем тржишту, за сада нема овог меда – званично, али медији у региону од прошле године упозоравају да се овај производ појавио на тржишту Босне и Херцеговине, па и спорадично Хрватске. Отуда и нагађања да је шверц преко Дрине могући пут кинеског меда и на тржиште Србије. Према незваничним информацијама које је објавило Удружење пчелара БиХ, Кина на ово тржиште пласира више меда него сви домаћи произвођачи заједно.

Председник Групације за пчеларство при Привредној комори Србије Србислав Видојевић каже за„Политику” да колико зна кинеског меда нема, али да би то могло да се догоди због високих цена на домаћем тржишту.

– Последњих година нисмо имали проблем са увозом, али тренутно не можемо да смиримо дивљање цена. То с обзиром на околности може да доведе и до увоза, што би произвођачима био сигнал да глобално тржиште диктира цене – каже Видојевић и додаје да је тренутно откупна цена за багремов мед од 3,5 до 3,8 евра за килограм.

Пчелари, додаје Видојевић, нису задовољни овом ценом, посебно због неродне године, али нажалост немогуће је да добију већу, јер је конкуренција на европском тржишту огромна. Према његовим речима већ сада се осећа да је извоз пао, иако још немају званичне податке.

Проблем са увозом кинеског меда Европа има већ годинама. Иако је пре неколико година накратко прекинут увоз , пре свега због остатака антибиотика који су пронађени у контролисаним узорцима, није дуго прошло и кинески пчелари 2015. године поново су се вратили и освојили полице европских маркета. Иако се уз кинески мед везују разне спекулације и обично се одмах поистовећује са фалсификатом, стручњаци кажу да он пролази анализе, али је реч о производу на доњој граници квалитета.

– Свежина и квалитет меда се мере количином дијастазе или ензима који пчеле додају меду. Прописани минимум који мора да има сваки мед који иде на тржиште је осам јединица. Кинески најчешће, како показују анализе , има тај минимум, што је два до три пута у просеку мање него у случају меда из Србије. Јасно је о коликој разлици у квалитету је реч, каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).

На питање да ли има разлога за бригу и очекује ли да ће и тржиште Србије, због слабије куповне моћи, ускоро освојити кинески мед, Живадиновић одговара да није немогуће, али тек пошто се Србија избори против великог проблема фалсификата меда на домаћем тржишту.

– Држава је најавила да ће нам помоћи у борби против нелојалне конкуренције, али више пута смо се уверили да ови мешетари увек проналазе начин како да поново преваре купце. Тако би и увоз јефтиног кинеског меда лошијег квалитета и ниже цене могао да буде њихов одговор на забрану продаје фалсификата – каже председник СПОС-а.

Надлежне институције за квалитет производа животињског порекла у Европској Унији још су пре десетак година суспендовали увоз производа животињског порекла из Кине, а један од главних производа био је управо мед. У то време у Немачку је стизао из Кине мед по невероватној цени од 0,90 долара за килограм.

Све то је утицало да Европска Агенција за безбедност хране спроведе у фебруару прошле године додатне анализе кинеског и мешаног меда који се продаје у Великој Британији. Од 16 узорака, у 10 су откривени остаци антибиотика хлорамфеникол, а у шест стрептомицина. Мед је, према одлуци ове агенције повучен из продаје, али је на нивоу Европске уније спроведена обимна контрола квалитета која је донела забрињавајуће податке. Чак 30 одсто контролисаних узорака није одговарало правилнику о квалитету. То показује, између осталог, да се и на територији ЕУ мед озбиљно фалсификује. Али све то их није спречило да прошле године увезу рекордне количине меда по невероватно ниским ценама.

– Наш пчелар нам је недавно донео фотографије меда који пакује један наш дугогодишњи озбиљан купац из Немачке. Килограм је коштао шест евра у малопродаји, што је невероватно ако узмемо да је мед са свим трошковима из Србије набавио за рецимо четири евра. Уз марже које се крећу од 30 до 60 одсто, цена од шест евра указује да је у тегли вероватно кинески мед, кажу у СПОС-у.

Кина је иначе највећи светски произвођач и извозник меда. Пчеларство називају „крилима пољопривреде”, а то не чуди с обзиром на то да, према последњим подацима – имају око 7,5 милиона кошница (Србија рецимо има око 870 хиљада кошница), а годишње произведу у просеку 200 хиљада тона меда.

Према писању страних медија Кинези су управо због великог профита који им доноси пчеларство, али и спекулација које га прате, као и повећања конкурентности на државном нивоу донели одлуку да чак и у провинцијама отворе центре за анализе. Обучили су кадрове и дефинисали критеријуме за тестирање квалитета меда, воска, матичне млечи и поленовог праха.

 

О кинеским произвођачима и у ЕУ парламенту

У Европски парламент, крајем прошле године, стигао је предлог Резолуције о забрани увоза меда из Кине. Као разлог наводи се да је у последњих двадесетак година производња меда, на светском нивоу, порасла за готово трећину, нарочито у Кини, где је забележен раст од 60 процената, што је много више него у ЕУ па се се може сматрати великом претњом за европске пчеларе.

Аргумент је био и то да је Европска унија од 2002. до 2004. године већ стопирала увоз меда из Кине због прикривања порекла, а посебно због ризика од присуства олова у меду. Као разлог лошег квалитета меда из Кине наводи се пракса прераног прикупљања меда (пре него што сазри), чиме се добија производ пун воде. Због тога су предлагачи Резолуције затражили од Комисије да забрани увоз меда из Кине на територију ЕУ док ова држава не усклади своју праксу са европском и не спроведе додатне контроле. 


Коментари81
dd035
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nis Rados
Најбољи начин да створиш конкуренцију и уништиш себе је да цену свог производа дигнеш у небо. То се управо догодило са медом. Цена од 800 динара па и више од тога је неоправдано висока. То се најмање мора преполовити. Које то толике трошкове имају пчелари? Што се онда чуде кад долази јефтина конкуренција? Исто тако ће проћи и малинари, којима никад пара доста. Они имају веће трошкове, али им је ипак производ прескуп.
Nebojša
Pčelari su časni ljudi. Zanemarljivo mali broj njih se bavi malverzacijama, a to se može i uočiti ko želi da to vidi. Cene pravog meda kod pčelara nisu ni tolike koliko neko reče, često su prilično skromnije, a posebno sada kada su suočeni sa ovim problemima oko izvoza. Na stranu, što i među potrošačima postoje česta nerazumevanja. Ne može svaka sorta meda imati istu cenu. Neke sorte su ekskluziva, retko se pojavljuju i u malim količinama, a tražene su više no sorte koje su više u ponudi. Tada se javljaju sumlje u ispravnost. Kako to da je jedan med npr suncokret 500, bagrem 700, a medljikovac(šumski med) 1000 din? A svako ko bi probao sve navedeno - kod pčelara i isto to iz trgovine bi shvatio lako ko tu nije ispravan!! Zato postoje razlike u cenama! Pri tome, hranljivost svih tih različitih medova je slična. Pravog meda za naše tržište mislim da ima sasvim dovoljno, falsifikovanje pravi svima pometnju, a političke volje da se tome stane na put nema.
Драгуљче
У вези са овом темом мислећи човек нема дилему. Мед никада неће куповати у маркету, нити ће куповати увозни тобож технички и санитарно исправан и на часну реч државне инспекције, таман немао шта да једе. Мед ће куповати искључиво код правих пчелара, поштених и честитих, по цени по којој се такав мед продаје (не испод 1000 дин.). Мислећем човеку је позната благодет меда, те ће такав честит и поштен мед увек моћи да приушти својој породици без обзира на своја примања. Пошто је мислећи, оваквом човеку не могу да науде свакојаки коментатори попут Светлане, економски зналци и туристички водичи кроз регулативу Европске Уније, те на таква њихова мишљења мислећи остаје равнодушан..
XenonLight
Sve teze je naci nas domaci pravi med na pijacama.
markomarkovic
Moras bas biti lud da kupis kineski med, koji ima ko zna kakvo poreklo , ili cak i "domaci" med od nasih prevaranata. Ko voli med , neka potrazi pcelare, nije tesko , i neka ugovore kolicinu. Pustite ove trange frange price o otkupu i veleprodaji i tonama i ostalim pricama, mi nemamo dovoljno pravog meda ni za sopstveno trziste da vi se zapitajte sta kupujete za evro po kilogram , secer.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља