петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Трговци признају „чек на почек” само половине банака

НБС поручује да прекину са дискриминишућом праксом којом прикривено одређују бонитет банака без овлашћења и јасних критеријума
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 26.07.2016. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

 

Највећи трговински ланци и даље рангирају банке, према њима знаним критеријумима, па у већини њих пролазе чекови „на почек” само половине од 30 банака које званично послују на тржишту Србије. Зато се немојте изненадити ако, тек пред наплатном касом, сазнате да чеком своје матичне банке више нећете моћи да користите ту погодност.

Ову праксу први је започео „Делез” (почетком прошле године) када је донео интерну одлуку да у „Максију” и „Темпу” на одложено могу да плаћају само корисници чекова осам банака, под образложењем да желе да смање ризик наплате чекова. У међувремену, „Делез” је листи придодао још свега неколико банака а убрзо су исту стратегију применили и остали велики трговци. У радњама „Идеје” потрошаче информишу да одобравају „почек” за кориснике чекова 18 банака. У домаћем ланцу „Дис” се, такође, може плаћати на одложено од 30 до 90 дана (у зависности од износа рачуна) а на позитивној листи овог трговца такође је свега петнаестак банака. Чекове неких банака у великим трговинама не прихватају ни као средство плаћања. Остаје нејасно којим су се параметрима управљали у креирању тих листа које се чак ни не подударају код свих трговаца. До закључења овог броја добили смо само одговор од „Диса”, где кажу да су такву одлуку донели након негативног искуства и штете које је друштво претрпело гашењем Универзал банке.

– Проценили смо да то може да представља ризик по финансијске интересе привредног друштва. Из тог разлога менаџмент је размотрио питање рејтинга пословних банака код Народне банке Србије. Након увида у јавно објављене податке на сајту НБС, закључено је да се чекови пословних банака, који имају високу бонитетну оцену, могу прихватити за одложено плаћање – наводе у „Дису”.

Чињеница је да су нова правила плаћања многе подстакла да промене трговца код кога се годинама снабдевају, а све чешће и банку преко које примају плату или пензију. Интересантно је и то да оне никада нису званично реаговале због потенцијалног нарушавања рејтинга. Чак и ако се изузму ретке које не издају чекове на удару трговаца нашле су се многе банке у Србији.

Да ли трговци на овај начин крше прописе и на основу чега одређују бонитет банака које лиценцира Народна банка Србије? Да ли се тако нарушава њихово право да у подједнаким условима послују на тржишту као и право потрошача на једнак третман. Или трговци о стварном пословању банака и њиховој (не) ликвидности можда знају нешто што широј јавности није познато?

У одговору за наш лист у НБС наводе да све пословне банке у Србији које (између осталог) издају и чекове, имају важеће дозволе за рад и да су под њиховим сталним надзором. Зато препоручују трговцима да то имају на уму и прекину са таквом дискриминишућом пословном праксом.

– Све банке налазе се у истоветној правној и чињеничној ситуацији и морају бити једнако, недискриминишући третиране. Зато препоручујемо свим трговцима да своју пословну праксу прилагоде том правном и чињеничном стању – истичу у НБС. Такви поступци, додају, могу да наведу на закључак да трговци прикривено квалификују бонитет банака без овлашћења и јасних и транспарентних критеријума. Због тога је за НБС ова пракса спорна – како са становишта дискриминације, тако и са становишта финансијске стабилности јер код потрошача може да изазове погрешну перцепцију да су само оне банке које издају чекове, које је могуће реализовати на одложено плаћање, довољно финансијски јаке и стабилне.

– Може се отворити и питање потенцијалне дискриминације потрошача а не само банака. Али и протумачити да оваквим поступањем поједини трговци нарушавају репутацију тих банака, које имају дозволу да послују у Србији. Коначно нејасни су интереси којима се такви трговци руководе и тако лишавају себе додатних извора прихода које би имали када би проширили сарадњу са свим банкама и њиховим клијентима – кажу у одговору за наш лист у НБС.

Истина, плаћање на почек није уобичајена пракса на другим тржиштима – чек је званично средство плаћања али не и кредитирања. Пре би се рекло да је специфичност Србије уведена пре двадесет година као одговор на кризу и слабу куповну моћ. Јасно је да је одлука трговаца да ли ће и на који начин кредитирати грађане. Према најновијим, незваничним, подацима чак петина рачуна и даље се плаћа на почек па би за трговце потпуно укидање ове могућности био огроман ризик. Можда је управо елиминација одређених банака њихов покушај постепеног одвикавања од потрошачке зависности о „почек” јер и сами не успевају да се извуку из огромних дугова према добављачима. Само прошле године цео сектор трговине остао је дужан произвођачима и дистрибутерима око 6,4 милијарде евра што је нешто више и од укупног кредитног дуга грађана према банкама.

Нејасни критеријуми

Највећи трговци имају своја интерна правила за одабир банака чије чекове признају као средство одложеног плаћања и те листе се углавном разликују. Тако, рецимо, у „Делезу” можете платити на почек ако имате чекове које су издале: Поштанска штедионица, Комерцијална банка, Интеза, Рајфајзен, Ерсте, АИК банка, Уникредит, Еуробанка, Халк банка, Адико банка, Пиреус и Јубмес банка.

У „Дис” маркету, према информацијама из њиховог кол-центра, та листа је нешто дужа а повољнији услови плаћања важе за клијенте Поштанске штедионице, Комерцијалне банке, Интезе, Рајфајзен банке, Аик и Ерсте банке, Пиреус, Уникредит и Халк банке као и Еуробанке ЕФГ, Финдоместик и НЛБ банке, Војвођанске банке, КБМ банке и ОТП.

Из „Идеје„, „Роде” и „Меркатора” нисмо добили званичан списак банака.


Коментари3
8d2c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ранко Родић
Изгледа да су сви заборавили да су чекови на почек сива емисија новца работа резервисана искључиво за НБС. Додатно, трговци тај новац без покрића уваљују својим добављачима. Дакле једно назови доброчинство а две опипљиве штете.
Dragana
Em deru kozu s ledja,em bezobrazno uslovljavaju
Balkanska ruta
Samo neupuceni mogu a da ne znaju za ovu podelu. Nbs posebno. Podela na domace i strane iako su pred zakonom sve domace. Poslovni rezultati i podela posla je jasna. Gubitnici i dobitnici. Nbs radi na eliminaciji prvih(interes da pre katanca naprave sto vece minuse, tome pomazu i nenaplativi cekovi) a "strane" lese stanovnistvo i malu privredu. Interesentno je da su 18 banaka plasirale i chf kredite. Uprosceno: partokrate pljackaju drzavu preko banaka i namerno lose valutne strukture kreirane od strane NBS a stranci su dobili odresene ruke i zakonsku samovolju. Treba znati da su na celu U.O. Tih 18 banaka ljudi koji su sproveli privatizaciju. Njihove lepse polovine(bivse i buduce) rade u Nbs. Srpskim poljem idu dvije muzike...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља