уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:33

Европа до јесени чека „новог” Ердогана

Брисел одлаже одлуку о односима с Анкаром након покушаја пуча али, упркос узајамним критикама, обе стране поручују да не одустају од принудног савеза због миграната
Аутор: В. Вукасовићсреда, 27.07.2016. у 23:00
Ердоган приговара ЕУ да није пружила сву обећану помоћ (Фото: Ројтерс)

„Принудни брак” Анкаре и Брисела, на који их је натерала мигрантска криза, само је закомпликовао пропали пуч у Турској и европске критике чистки које су уследиле, али обе стране шаљу сигнале да још нису одустале од тог нелагодног односа. Уз нешто оштрију реторику Турске према САД, али и даље веома двосмислен наступ према том стратешком савезнику, као и уз све већу срдачност у порукама Русији, председник Реџеп Тајип Ердоган ипак још не открива карте довољно да би разрешио дилеме оних што се питају да ли ће се одбити од Запада и окренути Москви.

Дан након што је Ердоган потврдио да ће се придржавати споразума с Европском унијом о заустављању мигрантског таласа, уз констатацију да је Турска испунила своја обећања и опомену да ЕУ није пружила сву помоћ на коју се обавезала, европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан је за бечки лист „Стандард” казао да, упркос неслагањима, није препоручљиво да ЕУ обустави исплату новца којим би Турска требало да створи услове за задржавање избеглица на својој територији уместо да их пропусти ка Старом континенту. У изјави за аустријски Радио ОРФ, коју је пренео Танјуг, Хан је оповргао Ердоганову тврдњу да је Турска, од обећаног минимума од три милијарде евра, досад добила свега неколико милиона – према наводима европског комесара, прослеђено је више од стотину милиона евра, док ће до краја лета ЕУ знати „где и како ће бити употребљена 2,1 милијарда евра”. Хан је оценио и да не би ваљало да се прекине помоћ у приступном процесу Турске, којој је Брисел, осим новца, обећао убрзање евроинтеграција.

И у свему осталом што је јуче изговорио Хан је видно балансирао како би све опције ЕУ према Турској, и затезање и попуштање, остале отворене. Упозорио је да се не сме игнорисати разграђивање владавине права, што је Европа пребацила Ердогану због тога што се након пуча, служећи се ванредним стањем, обрушио на хиљаде политичких противника за које нема доказа да су били уплетени у покушај преврата. Хан је, следећи у томе председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, нагласио да би поновно увођење смртне казне, што је Ердоган најавио, пресекло приступне преговоре. Али, за разлику од Јункера, који је поручио да Турској, каква јесте данас и још задуго, не види место у ЕУ, Хан је оценио да не би требало пренаглити с одлукама о односу према Турској јер би то погодило и избеглице и турске невладине организације, те да би те одлуке морале сачекати јесен и извештај о напретку Анкаре у придруживању.

Управо за јесен, односно октобар, предвиђено је да се за грађане Турске који путују у ЕУ укину визе, на чему Ердоган инсистира, али се од њега и даље тражи да пре тога испуни мноштво услова за ту меру. И о томе је требало да буде коначно одлучено још у јуну, али је све одложено за јесен, као што се сада ради и с пресуђивањем о укупним европско-турским односима, у нади да ће се дотад неким чудом поклопити погледи Ердогана и Брисела о томе како морају изгледати друштво и држава погодни за укључивање у ЕУ.

Све што се у Турској догодило након пуча, међутим, натерало је многе у ЕУ да се гласније него икада питају да ли је могуће здруживање са земљом за коју се чини да је једини принцип њене власти самовоља председника државе. Ако су некада важни фактори у европским структурама моћи били против пријема Турске јер им је било незамисливо да ЕУ тиме избије на границу с нестабилним аутократијама попут Сирије и Ирака, сада се све чешће слути да ће Ердоган својим самовлашћем дугорочно урушити земљу и претворити је – из тампон-зоне за избеглице и, уопште, Блиски исток – у жариште хаоса на самом европском прагу.

Тај страх потпирује и турски проповедник Фетулах Гулен, чије изручење Ердоган тражи од САД тврдећи да је организовао пуч из свог дома у Пенсилванији. Опет негирајући оптужбе да стоји иза покушаја државног удара, Гулен је у тексту за „Њујорк тајмс” оценио да се САД морају одупрети захтеву за екстрадицију. Јер, како је навео – можда и свесно призивајући образложења којима су и Запад и Ердоган одбацивали идеју о споразуму са сиријским председником Асадом – не сме се повлађивати аутократи који поларизује становништво по верским, етничким и политичким линијама јер он дугорочно потхрањује насилни екстремизам. Није написао али је оставио да потитрава између редова: у Сирији је то ојачало Исламску државу, у Турској ће тек довести до непредвидљивих последица.

Избегавши да се осврне на то колико је Ердогану, тада савезнику, помогао у ранијим чисткама у војсци и другим структурама, којима је затирано секуларистичко наслеђе Ататурка, Гулен је описао свој исламизам као управо онај којем се Запад нада: инклузиван и плуралистички, уз уважавање права свих грађана без обзира на веру, порекло и политичку оријентацију. Суштински, покушао се представити као могући вођа исламистичке али демократске Турске, каква би Европи била прихватљивији сусед, а Америци пожељније блискоисточно упориште од државе какву Ердоган све отвореније обликује.

И без тога, Гулен је Ердогану већ толики трн у оку да је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу запретио да ће односи с Вашингтоном бити угрожени ако клерик не буде изручен. Анкара се уздржава од директних напада на САД, али опомене шаље изокола, па је тако лист близак властима „Јени Сафак” поновио незваничне оптужбе да је Америка помогла пучисте, и то преко бившег главнокомандујућег НАТО снага у Авганистану, генерала Џона Ф. Кембела. Као порука САД и, уопште, Западу може се схватити и захваљивање Русији на, како је рекао Чавушоглу, безусловној подршци властима након пуча, док се Западу одраније замера што је критиковао Ердоганове чистке и привођења у затвор без доказа.

Од зближавања с Русијом Ердоган сигурно неће одустати. Раскид савезништва са САД, међутим, такође је далеко од изгледног. Ердоган је у одличним односима с Владимиром Путином био и раније, све до руске интервенције у Сирији на страни њему омрзнутог Асада. Као што је захлађивање стратешки важних веза с Москвом, без обзира на жестоке узајамне оптужбе, ипак било привремено, нема још назнака да су приговори Вашингтону нужно ишта више од учвршћивања Ердоганове позиције. Турски председник већ годинама игра на више страна истовремено. Мада, кораци су му све заплетенији.


Коментари3
60688
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danilo Obradovic
Politika u prevodu jedno kazem drugo mislim ,trece radim vidno zabavlja lakoverni narod .Ko to zna sto ce Erdogan ili politicko rukovodstvo EU u buducnosti uraditi .Sva desavanja i donosenja velikih odluka su daleko od javnosti obavijeno velom tajni u skladu sa interesima .Politika je vrsta saha izmiksovana sa prljavim interesima i kapitalom .
Ranko M.
Ne smeta Gulen Erdoganu, zbog toga sto je klerik. Zar Erdogan to nije? On je smetnja, jer ima veliki uticaj na establisment u drzavama, gde mu se prostire sistem skolstva i preko koga modeluje razmisljanje mladih. Tako, direktno utice na politicka kretanja u Turskoj i mobilizaciju mladih Turaka protiv Erdogana. Njegov sistem skolstva, koji se prostire sirom Sveta a posebno u Americi i Zapadnoj Evropi, u znacajnoj meri, finansira se iz americkog i budzeta nekih zemalja Zapadne Evrope ( Nemacka, Francuska, Engleska..), ne bas slucajno. Zna to dobro Erdogan i zna sta to znaci na duze staze. To je ozbiljna pretnja Erdoganu i njegovoj politici. Zahtevima prema Americi, u slucaju Gulen, stavlja se do znanja i to, da Turska nije samo periferni igrac, vec ozbiljan partner, koji trazi uvazavanje. To ce Amerika morati da prihvati, ako hoce bolje odnose sa Turskom. Pokusaj puca je samo upozorio Erdogana, nije ga uzdrmao vec, naprotiv, znacajno ucvrstio. Sada je ¨loptica¨ kod Amerikanaca.
Milka Ninkov
-"prinudni brak" Evropa do jeseni ceka-ima jedna pjesmica-budi dobra do oktobra...Erdogan ce urusiti zemlju...zariste haosa-pa sve to je vec odradjeno, on samo ide utabanim stazama

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља