субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.07.2016. у 11:00 Новица Ђурић

Закон о легализацији и за 20.000 викендица из Србије

Коначна судбина правне регулације бесправно саграђених објеката на црногорском приморју биће јаснија након окончања парламентарних избора 16. октобра
Будванске зграде чекају купце (Фото: Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Да ли влада најавом закона о легализацији бесправно саграђених објеката на црногорском приморју жели најпре да спречи градитељски хаос или је посреди предизборни мамац, биће јасније када се 16. октобра заврше парламентарни избори у Црној Гори. Закон ће се, како је то казао у Скупштини Црне Горе министар туризма и одрживог развоја Бранимир Гвозденовић, односити и на власнике кућа и викендица из Србије, којих, према незваничним проценама, има преко 20.000.

Предлог закона који има 42 члана још од 20. децембра 2012. чека на милост владе и посланика у црногорском парламенту. Те 2012. године у предложеној верзији закона било је предвиђено да ће држава за седам до осам година легализовати око 130.000 незаконито изграђених објеката и тиме напунити државну касу са више стотина милиона евра.

Овим предлогом закона, како је навео министар Гвозденовић, одлука Владе Црне Горе биће коначно спроведена и тако ће се законом легализовати дивља градња у зонама морског добра, националног парка, заштићених културних и природних добара, у зонама водоизворишта, парк-шума, шума и зелених површина.

„Ми смо припремили 17 амандмана на предложени закон и њима се предвиђа да дивља градња добије статус ’привремених неформалних објеката’, а одређивао би се планом, који би ресорно министарство, уз мишљење општине и правног лица за управљање подручјем посебне намене донело и важио би три године. За све ’дивље објекте’ би се плаћала годишња накнада за коришћење простора до привођења намени и доношења планског документа”, појашњава Гвозденовић.

Он верује да ће предлог закона о легализацији бесправно саграђених објеката добити подршку у парламенту до краја месеца. Гвозденовић је амандманима предложио да сав новац од накнада, које би се плаћале у поступку легализације, буде приход у буџету општина, јер је предлогом дефинисано да локалне самоуправе обезбеде други смештај породицама чији ће се нелегални објекти рушити.

„Власници су дужни да у року од 270 дана поднесу захтев за легализацију, а ако то не учине, онда ће им бити утврђена обавеза да плаћају годишњу накнаду за коришћење простора и ти објекти би се сматрали ’привремено неформалним’, као и објекти у заштићеним зонама”, наведено је у законском предлогу.

Опозиционе партије које су у савезу Демократски фронт (ДФ) саопштавају да је намера владајуће Демократске партије социјалиста да још једном овај закон најави као предизборни трик и да ће све то „скупо платити грађани – ни криви ни дужни”.

Оно око чега су сагласни власт и опозиција јесте да пре легализовања треба утврдити ко је градио породични кров над главом, а ко зидао ради профита. Ко је макар једном прошетао обалом црногорског приморја уверио се да су знани и у највећем броју незнани инвеститори саградили целе квартове стамбених вишеспратница на чијим терасама стоје панои на којима пише: „Продајемо станове” и број контакт телефона. У јавности се често могло прочитати да су опозициони одборници из Будве, Бара, Котора, Тивта и Улциња критиковали локалну власт у тим градовима што су дозволили да се стамбени комплекси граде без дозвола, при чему су инвеститори њиховом продајом зарадили милионе евра. Добар део тако купљених станова ни до данас није укњижен, као ни саме зграде, јер немају ни употребну дозволу, а до ње се долази само ако си легални градитељ.

Према речима Гвозденовића, законом ће бити прецизно утврђено која ће сума бити одређена за власнике дивљих викендица. Предлог је да се порез плаћа у ратама. Можда је добра вест да ће викендаши, уколико закон буде изгласан у парламенту, моћи да комуналне обавезе плате у најмање 120 једнаких рата, док ће они који стално живе у нелегалним зградама моћи да рачунају на отплату на 240 рата.

Оно што нико не помиње – ни креатори закона ни они који му се противе – јесте чињеница да ће непредвиђене трошкове око легализације станова, викендица и других стамбених некретнина имати грађани Србије, чије се куће и викендице у Црној Гори третирају као дивља градња.

„Политика режима Мила Ђукановића увела је око 200.000 грађана у зону екстремног сиромаштва. Људи су били принуђени да кров над главом за породицу обезбеде нелегалном градњом, јер нису могли да плаћају рачуне за струју и друге комуналије, порезе за имовину. Сада им не треба ново и неадекватно опорезивање”, каже посланик и лидер Покрета за промене Небојша Медојевић.

Нарочито у приморском делу Црне Горе много је оних објеката који се воде као нелегални. Пре неки дан су локални медији објавили да је дивље саграђених објеката 41.530, док је процена власти да их има око 100.000.

Истина, реч је о објектима зиданим махом седамдесетих па до краја деведесетих година прошлог века. Највише се бесправно градило на крајњем југу Црне Горе, у Бару и Улцињу, али и дуж будванске ривијере и Боке которске. Највећи број дивљих објеката је регистрован у протекле две деценије, у ширем рејону Подгорице.

Из власти и опозиције сагласни су да би грађани добили папире за легализацију и некретнине, уписали их у катастарске и друге књиге, мораће да добро да одреше кесу и плате комуналије за саграђени грађевински простор. Уколико се оглуше о законске обавезе на врата ће им закуцати судски извршитељи, а са њима нема погодбе.

Коментари3
3accb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

crno na bijelo
Ozakonjenje nezakonito izgrađenih zgrada, pa i ozakonjenje svega što je nezakonito učinjeno, zapravo je ozakonjenje nezakonja. Država koja to učini da bi na tome zaradila, blago rečeno, je neuređena država ili, pravilno rečeno, to je mafijaška država. To su države u kojima političari i zakonodavstvo ne rade u prilog njihovog naroda i budućnosti već za sebe, njihove obitelji, klanove, stranke, lobije, često povezane sa strancima. Kao i u Hrvatskoj, vjerujem da se većina crnogorskih građevina izgrađenih na crno nalazi upravo u primorskom pojasu. Još ako po uzoru na Hrvatsku Crnogorci donesu Zakon o golfu, koji je srećom vrijedio samo 1 godinu i bio mamac bogatunima-ulagačima koji su na najboljim poljoprivrednim lokacijama uz more (nigdje u unutrašnjosti!) htjeli pokupovati golema zemljišta za "golf" s namjerom izgradnje desetaka vikendica i nekoliko hotelčina na svakom "terenu za golf". Zakon su podržavali Vlada, Sabor i Ustavni sud RH, ne i narod pod čijim pritiskom je zakon ukinut.
Ante
Apsolutno prepisan zakon iz Hrvatske, jer je to isto napravila i Hrvatska prije 4-5 godina. Dan je datum, do toga datuma ce se moci legalizirati bespravno sagradjene, naravno, ako ispunjavaju uvjete, a poslije tog datuma nema bespravne gradnje, to jest, nema mogucnosti legalizacije, nego - rusenje. I da, ljudi su tesko platili, ali su platili, jer ipak je bilo povoljno toliko da se isplati, a poslije toga za 90% se smanjila gradnja na "divlje", danas u Hrvatskoj teško naci ikoga da ce se odluciti na gradnju na crno. Uveo se red. Crna Gora je pratila i vidila efekte, mogla je vidjeti gdje je zapinjalo, sve sto ima za raditi jeste prekopirati proces. I to radi, jako pametno, i to svi trebamo raditi, dobre stvari kopirati jedni od drugih, a ne lose stvari. Sljedeci potez bi mogao biti fiskalizacija racuna. Tu je cak i Grcka vlada trazila pomoc od Hrvatske, da im pomognu u uvodjenju iste u Grcku..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља