Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Табаковић: Банкарски систем отпоран на шокове

Смањено учешће проблематичних кредита на око 20 одсто
(Фото Фонет)

Банкарски систем отпоран је на шокове, а то су показали и последњи спољни изазови попут брегзита, саопштила је гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић на представљању Годишњег извештаја о стабилности финансијског система за 2015.

Продаја Комерцијалне банке на тржишни начин
Поводом написа о томе ко је све заинтересован за куповину Комерцијалне банке гувернер Јоргованка Табаковић је изјавила да ће НБС подржати све тржишне начине за њену продају, јер само такав начин доприноси консолидацији сектора.

Табаковићева је рекла да банкарски систем остаје адекватно капитализован и високо ликвидан, што је, какао је указала, потврђено и посебним дијагностичким испитивањима највећих банака у Србији.

Ни код једне од 14 банака, које су обухваћене истраживањем, и које обухватају више од 80 одсто активе банкарског система, није утврђен недостатак капитала, навела је она.

Гувернер је, представљајући резултате рада централне банке, истакла да је референтна каматна стопа снижена за 7,7 одсто на ниво од четири одсто, да је фискални дефицит на најнижем нивоу од 2008, а добар резултат је и ниска инфлација.

Добра вест је и што Стратегија за решавање проблематичних зајмова у банкарском сектору, која је усвојена у августу прошле године, даје резултате.

Формирање владе за НБС није фактор ризика
Одлагање формирања владе нимало не утиче на рад Народне банке, изјавила је Табаковићева, истичући да централна банка не очекује промену економске политике владе коју ће формирати Александар Вучић, те то за НБС не представља никакав фактор ризика. Томе у прилог, како је рекла, говори и то што је НБС у фебруару снизила референтну каматну стопу, вођена тим уверењем – да ће економска политика остати иста. Да формирање владе није фактор ризика за НБС, наставила је, доказује и интересовање портфолио инвеститора у државне хартије од вредности. 
„Седмогодишње обвезнице су плануле, по сниженој стопи од 4,7 одсто, а разлог интересовања инвеститора је политичка стабилност. Међународна тржишта на тај начин показују поверење у политику која се води”, рекла је Табаковићева.

Од тада њихов удео је смањен за два процентна поена. Овим темпом смањивања лоши зајмови теоријски би могли да се „очисте” за шест до седам година.

По оцени стручњака НБС није проблематично да тај удео остане на нивоу од пет до седам одсто. Тренутни удео лоших кредита је 20,3 одсто. У области привреде лоши зајмови су мањи за 33 милијарде динара.

Вицегувернер НБС Диана Драгутиновић рекла је да се улога централних банака значајно променила од периода пре финансијске кризе, те да су централне банке добиле већи број надлежности како би постигле финансијску стабилност.

Након осам година финансијске кризе отежано је вођење монетарне политике, констатовала је она, додајући да су интервенције на девизном тржишту постале муниција и оним централним банкама које су пре кризе имале флексибилан курс.

Примарни циљ НБС, као регулатора банкарског сектора, према њеним речима, представља спречавање настанка проблематичних банака, због чега је добила нова овлашћења која подразумевају њену одговорност за идентификацију системског ризика.

Драгутиновићева је казала да НБС мора да води рачуна и о екстерној стабилности, јер игнорисање може бити веома скупо.

 „За разлику од великих земаља и монетарних подручја, Србија је мала, отворена привреда, са високим уделом увоза, што указује да је наша земља веома осетљива и да на њу утичу међународни токови капитала и робе, а да истовремено нема никакав утицај на те токове”, навела је, додајући да се Србија као мала земља може задуживати на међународном тржишту само у страној валути. Висок степен евроизације у нашој привреди додатно ограничава вођење ортодоксне монетарне политике, подвукла је Драгутиновићева, оценивши да су то битно другачији услови од великих земаља. 

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.