уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.07.2016. у 21:30 Гордана Крајачић

Од Хендла до Гершвина

Уметници из Украјине и Русије на заједничком наступу
Камерни трио „Ал гитар“ (Фото К. Кљајић)

Врњачка Бања – Уметница лирске осећајности, Викторија Куликовска из Украјине, чији је и отац гитариста, насловила је свој програм – „Од Хендла до Гершвина“, свирајући транскрипције најпопуларнијих нумера из светске музичке баштине.

Хендлову Пасакаљу (која се уз Бахову у це-молу убраја у најлепша дела ове врсте у историји музике, која је доживела разне обраде, а на клавиру ју је радо свирао Душан Трбојевић); Бахову „Арију“ – најлепши (мада неиграчки) став из свите; Григову „Носталгију“ из „Албума лирских комада“, краћи фрагмент из опуса Рахмањинова (који јој је омиљени композитор, како је најавила).

Потом смо чули и Шопенове прелиде опус 24 број 20 у це-молу „Револтни“ (у коме се једна велика реченица три пута излаже увек у другачијем динамичком светлу – од форте до пијанисима) и број 7 у А-дуру „Пролећни“ (по називу Алфреда Кортоа), вероватно би задовољили и самог „песника клавира“ који је веома волео овај инструмент.

Он је говорио – „од једне гитаре само су лепше две гитаре“, вероватно подстакнут Моцартовим мишљењем да – „од једне флауте само су горе две флауте“. На концертима у Пироту и у Горњем Милановцу, које је имала касније Викторија Куликовска, било је предвиђено да она заједно са Урошем Дојчиновићем покаже публици колико је највећи пољски композитор био у праву када је ово рекао.

Слушали смо и један од бесмртних танга Астора Пјацоле. У Врњачкој Бањи први пут се чуло и дело кијевског композитора у стилу руских романси и композиција порториканског аутора који је био инспирисан љубавним серенадама жабаца.

С правом је Исидора Секулић у својим „Есејима“ писала са одушевљењем о руским уметницима дивећи се безрезервно њиховој музици, игри, песми...

То су потврдили и чланови Камерног трија „Ал гитар“, отац Евгениј Алешников, гитариста и диригент (Оркестра руских народних инструмената од педесетак чланова), који је своје ћерке близнакиње Татјану и Наталију од њихове пете године упутио у свирање гитаре.

Сада су оне зреле уметнице са високом културом излагања фразе, рафинираним тоном, техничким мајсторством у свим детаљима.

Заједно са оцем музицирају потпуно истоветно уз узајамно прожимање као и чланови Клавирског трија Лоренц (из Љубљане) и београдског Трија Симонути, што се догађа само код чланова исте породице, где и генетика а и васпитање у истој клими учини своје.

Исто доживљавају музички ток са свим агогичким и динамичким променама, исто преносе карактеристике стилског правца одређене епохе. У најлепшем значењу широке руске душе представили су ритмове танга, самбе, милонге и латиноамеричких мелодија уз бисере класичне музике Вивалдија и Карулија и јединствену и потпуно непоновљиву лепоту руских романси.

Коментари0
64cac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља