понедељак, 22.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:57

Да ли је могућ народни вето

Уставним променама у Грчкој, према идеји премијера Алексиса Ципраса, грађанима треба омогућити да се изјасне о готово сваком закону који прође скупштинску процедуру, али наши правници сматрају да би то било и скупо и непотребно
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 30.07.2016. у 12:00
Не постоји велико интересовање грађана за уставно право на референдум (Фото Д. Ћирков)

Грађани Србије су последњи пут изашли на референдум пре десет година, када су гласали за Устав. Али како би изгледало кад би гласачи изјашњавањем давали коначни суд о сваком закону који прође скупштину, као што у Грчкој предлаже Алексис Ципрас?

С намером да у колевку демократије врати њен непосредан облик, грчки премијер предложио је измене тамошњег највишег правног акта како би бирачи имали могућност народног вета на законе о којима се претходно изјасне парламентарци у Атини.

Ипак, његов рецепт не би заживео у Србији јер, како кажу правници, ни одредбе постојећег српског устава које се односе на могућности за расписивање референдума нису коришћене у већој мери. Осим тога, српски парламент, због процеса прикључивања ЕУ, објашњавају саговорници „Политике”, доноси знатно више закона него грчки, па би изјашњавање грађана о сваком правном акту било скупо и неефикасно.

Ципрас иначе предлаже да грађани имају право да на референдуму одбаце законе, сем оних који се односе на фискалну политику, али и да предлажу правне иницијативе.

Порески и финансијски закони ни у Србији, према уставу наше земље, не могу бити предмет референдума, баш као ни они који се односе на људска и мањинска права и слободе. Изјашњавању грађана у Србији, објашњава професор Правног факултета Танасије Маринковић, не могу бити подвргнуте ни обавезе које произлазе из међународних уговора, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.

Референдум је пак обавезан за промену Устава, оснивање нових или укидање и спајање постојећих аутономних покрајина и за промену граница територија аутономних покрајина.

Поредећи највиши правни акт наше земље с постојећим грчким уставом, Танасије Маринковић каже да у Грчкој постоји могућност „референдума одозго”, то јест да га може расписати председник републике на иницијативу већине народних посланика, док у Србији осим овог начина заказивања референдума, предлагачи могу бити и сами грађани уколико неку иницијативу подржи најмање 100.000 бирача.

„Из Ципрасове најаве следи да се грчки премијер залаже за проширење круга овлашћених предлагача референдума, то јест за неку врсту ’народног вета’. Таква могућност већ постоји у Швајцарској, где је потребан захтев најмање 50.000 грађана или осам кантона како би се савезни закони и други акти изнели на изјашњавање”, каже Маринковић.

У Србији, додаје он, посланици, странке и грађани нису показали веће интересовање за своје уставно право на референдум и народну иницијативу, па самим тим није било ни проблема у спровођењу тих одредаба.

„Ипак, одређена решења о референдуму и народној иницијативи у Републици Србији би морала да буду преиспитана приликом наредне уставне ревизије, са становишта упоредноправног искуства”, закључује овај професор.

Србија је, према мишљењу посланика Српске напредне странке Драгана Шормаза, у другачијој ситуацији од Грчке јер као кандидат за ЕУ има агенду задату кроз преговарачки процес о томе које законе треба да доноси, мења и усклађује с европским.

„Осим тога, и тамошњи закони се мењају у складу с одређеним директивама. И шта ћемо онда? Да за измене макар и једног члана закона да расписујемо референдум? Чему онда легитимитет и народна воља у парламенту ако је потребно сваки час расписивати референдуме. Суверенитет народне воље је у парламенту и овако нешто би обесмислило демократски систем”, каже Шормаз.

Осим тога, изјашњавање грађана о готово сваком закону је технички неизводљиво, јер се у Србији доноси много више закона због евроинтеграција, док Грчка, као чланица ЕУ, вероватно може да мења правне акте знатно споријим темпом, сматра Ђорђе Комленски, председник скупштинског одбора за уставне промене и законодавство.

„Замислите ситуацију у којој постоји 150 референдума годишње. То би било изузетно скупо и тешко спроводиво, а истовремено би помало дерогирало парламент. Осим тога, то би на неки начин било и пребацивање одговорности с парламента на грађане”, каже Комленски, али додаје и да је Ципрасова идеја занимљива јер помало подсећа на један организовани вид самоуправљања.

„Треба пратити шта ће се дешавати с том иницијативом, мада упада у очи да она не предвиђа изјашњавање грађана о оним законима који их највише голицају и директно ударају на њихов џеп”, закључује Комленски, који је и шеф посланичке групе Покрета социјалиста Александра Вулина.

Пајтић: Грађани да се питају о системским законима

Лидер Демократске странке Бојан Пајтић не дели у потпуности став колега правника. Како каже за наш лист, било би корисно када би грађани имали прилику да се изјасне „бар о оним законима који се називају системским”.

„Делиберативна демократија, у којој грађани учествују у одлучивању, а нису гласачка машина једном у четири године, доноси бољи квалитет закона и успешније друштво”, сматра Пајтић.

Досадашња изјашњавања у Србији

Грађани Србије су пре изјашњавања о Уставу октобра 2006. последњи пут изашли на референдум 1998. како би одговорили на питање да ли би у решавању косовског проблема требало да учествују страни посредници (95 одсто изашлих гласало је против мешања страног фактора). Такође, 1992. године одржана су два референдума. На првом су грађани гласали за државне симболе, а на другом, неуспелом, за уставне амандмане. Двапут се на биралишта излазило и 1989, у освит распада Југославије, кад је најпре у марту изгласано укидање аутономије Космету и Војводини, а потом је у новембру потврђен избор Слободана Милошевића за председника Председништва Србије.


Коментари29
cb9cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja Medić
Kako je došlo do toga da se ovako izopači ideja demokratije - vladavine naroda -toliko da treba da se čudimo ako će se vlast smilovati i omogućiti narodu da glasanjem odluči o najvažnijim pitanjima...
Pedja
Referendum je potreban za sve bitnije stvari jer su politicari poznati da rade suprotno od obecanog u kampanji. Uostalom, krse i zakletvu. Politicari izgleda postoje samo da bi sponzorima cijim su novcem dosli na vlast omoguce nezakonite usluge.
Mito
Što zamajavati narod. Nesposobni političari kada ne znaju šta će organizuju referendum, koji mnogo košta, koristi opozicionim propalim i često prolupalim političarima da izmile iz rupa sa svojim “mišljenjem”. Bregzit u VB je pokazao da je raspisivanje referenduma često mač sa dve oštrice, pa sada i VB i EU imaju glavobolju, odnosno posledice ovog nepotrebnog cirkusa će se tek videti (svi žele da rezultati referenduma realizuju, ali se ne provode praksi). Zar nije Milošević raspisivao referendume koje niko u svetu nije priznavao. Demokratija je postala jedna lepa floskula, o kojoj svi govore punim ustima, a u praksi je toliko isprofanisana zbog interesa velikih sila i političkih moćnika. S poštovanjem
Stevan Vucetic
Koliko god se mediji trudili da prezentiraju narodu svoju"nevinost"u stvaranju klime u narodu bilo kojim vidom neposrednog izjasnjavanja,stvarnost je posve drugacija.Oni,a tko drugi,stvaraju"klimu"za opredelenje gradjana prilikom bilo kojeg vida izjasnjavanja.Tu iPolitika,izmedju inih, ima vrlo znacajnu ulogu,i da stvar bude gora,mediji nisu zadovoljni svojim uticajem u zelji,da imaju jos veci.Ova vlast skoro nista nije ucinili,primerice, za RAZVOJ privrede,a novac iz budzeta trose nemilice na sve i svasta ne drzeci se planiranog,a i upitno je kako se ona i planiraju.Koliko sredstava se uludo trsilo za pokrice gubitaka pogotovo u velikim privrednim sistemima.Na osnovu iskustva cvrsto stojim na stanovistu,da sva sredstva planirana za opstanak i RAZVOJj realnog sektora,iskljucivo moraju biti namanska.Nasa privreda stradava zbog neulaganja u njen zaostali razvoj i u tome vidim,najvece greske ove diletantske samovlade jednog coveka,koji hladnokrvno sada rasprodaje i onog sta je jos ostalo.
Strahinja Stefanovic
Nemamo mi tu kulturu ni obicaje, mi smo navikli na diktatore, kraljeve i ove danasnje da nam kazu sta i kako treba da se zivi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља