понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

Сећање на усташки злочин у Глини

Кла­ње више од 1.200 не­ду­жних Ср­ба у хра­му Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це тра­ја­ло је шест да­на и шест но­ћи, а ме­сто стра­вич­ног зло­чи­на ни­је обе­ле­же­но 75 го­ди­на
Аутор: Ђуро Ђукићпетак, 29.07.2016. у 15:00
Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

Прошло је 75 година од злогласног погубљења у глинској цркви. Догађај за који многи кажу да му по свирепости нема равна још увек не бледи у свести српског народа, мада се много радило на томе да се заборави.

Одмах по извршењу до тада незабележеног злочина, радило се више на томе да се он заборави него да се гаји сећање на нешто што не би смело више никада да се било коме догоди. Да, једноставно, подсећање на њега буде страшна опомена људском роду.

На 75. годишњицу усташког злочина у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, Српско народно вијеће у Загребу је саопштило да ће убијеним Србима бити посвећен комеморативни скуп у 17.30 сати, на месту где је био храм, а испред „Спомен дома који је 1995. преименован у Хрватски дом”.

Наводи се још и да се СНВ на годишњицу свирепог злочина придружује дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем месту православне цркве односно месту злочина, врати назив Спомен-дом те да он „буде враћен својој првобитној намјени комеморирања и сјећања на један од најтежих тренутака у рецентној глинској повијести, те у хрватској повијести опћенито”.

Ваљда је свако у СФРЈ знао да се на том месту у Глини догодио усташки покољ Срба са Кордуна и Баније и да је из те богомоље буквално текла људска крв. Преживео је само Љубан Једнак, а његово сведочење потврдили су у својим исказима и неки џелати.

Храм рођења Пресвете Богородице срушен је још у току рата, да се уништи православни верски објекат, а пре свега да се униште трагови претешког злочина. Већина оног што се касније градило на том месту више је служило за заборав него за сећање. Кад је након ослобођења дошла „народна власт” на месту некадашње сакралне грађевине дуго су стајали остаци цигала и обриси храма.

Шездесет и неке одлучено је да се простор очисти и да се на њему подигне спомен-дом, а испред њега споменик мајке с дететом у наручју. У просторијама дома постоји биоскопска, односно позоришна сала, а на спрату је била стална музејска поставка посвећена радничком покрету и КПЈ. Сва та обележја ничим нису подсећала на трагичан догађај, па су, нарочито Срби, стално приговарали и захтевали да се место додатно обележи.

Уочи рата деведесетих простор је преуређен и на основу уметничке креације ту су подигнути порта и обележја која подсећају на „нарикаче”, односно жене које плачу. На њима су исписана и имена 1.564 страдала српска мушкарца до којих је дошла специјална комисија која је на томе радила неколико година. Проблем у сакупљању имена је био у томе што су у храм, с обећањем да ће бити прекрштени, довођени Срби са Кордуна. Овде их није био доста пошто су многи побијени раније.

У мају исте године ватреним оружјем су побијени сви глински Срби од 16 до 66 година. Мајка с дететом је уклоњена уз објашњење да она представља благостање и срећу, а на том месту се догодило нешто што нема везе с тим појмовима. Кад је пропала Крајина са спомен-обележја су однете „нарикаче” са именима страдалих. Мајка са дететом је враћена.

На спомен-дом је најпре стављен велики натпис „Хрватски дом”, онда је због притиска јавности стављена табла с знатно мањим, али истим текстом – Хрватски дом. Колико такав споменик подсећа да су на том месту шест дана и шест ноћи клани недужни Срби – не треба ни коментарисати.

Судбина католичког храма у Глини је нешто другачија. Њега су беспотребно експлозивом срушиле локалне српске „војсковође” 1991. и тако дале допринос трагичној судбини свог народа на Банији и Кордуну. Код рушења католичког храма није био жртава, а на том месту су конзервисани темељи цркве да, како пише на пригодној табли, трајно сведоче о неделима „србо-четника”.

Оном ко зна за ова догађања не треба ни да се објашњава зашто су се Срби успротивили новој хрватској држави која има иста обележја као и НДХ, а настала је крајем прошлог века. Оружани сукоби у Глини 1991, педесет година након покоља у глинској цркви, започели су спорадичним пуцањем хрватских драговољаца на обележја на месту покоља и тако успешно изазвали комшије Србе.

У колонама протераних Срба 1995. био је и Љубан Једнак, једини преживели у масакрима из 1941. Умро је у избеглиштву као што се то догађа многим његовим земљацима.


Коментари14
a78f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Анка
Срам те било Хрватска! Грози ми се на твој нацифашизам!
фалсификат
Мало ко је у СФРЈ знао за усташке злочине, сем међу собом потомци покланих ... Све се чинило да се заташка истина, а прошлост фалсификује.
kievskaya rus'
@Димитрије Мита Sabirni logor Jasenovac (i njegovi podlogori) nije bio samo logori smrti, već i radni logor. A što se tiče broja ubijenih i u Jasenovcu i cijeloj bivšoj Jugoslaviji za vrijeme WW2, pročitajte knjigu "Sahrana jednog mita" (B. Kočović) ili barem na internetu pogledajte na brojke koje je autor iznio u svojoj knjizi. Matematika je egzaktna nauka, a statistika daje broj žrtava vrlo približan stvarnom broju.
Димитрије Мита
"nije bio samo logori smrti, već i radni logor"... Све сте тиме рекли, и потврдили моје рјечи у пређашњем Вам одговору.
Препоручујем 5
kievskaya rus'
Naravno da (skoro) svi rođeni u SFRJ znaju za zločin u glinskoj crkvi, ali, ovo više izgleda kao zagrijavanje ovoga lista ("Politike") pred "Oluju" i histeriju koja s obje strane treba uskoro početi. Zašto "Politika", koja očito želi biti jedan kulturan srpski list, ne počne barem malo pisati i o zločinima koji su u 20. stoljeću počinjeni u srpsko ime i srpskom rukom. U čemu se razlikuju ovi zločinci iz Gline 1941., i oni iz Višegrada 1992?
Sara
A da li su po tebi trebali da cekaju ustaski noz kao s proleca 1942 kada je u Starom Brodu i Milosevicima pobijeno 6000 nenaoruzanih civila???Znali su Srbi odlicno sa kim imaju posla.Oni koji igraju fudbal sa odsecenim ljudskim glavama su zveri iste one koje pune Evropu danas.I raspitaj se kada je i ko obelezio mesto tog stradanja-Tito nije siguro!
Препоручујем 7
Милан Крајишник
За разлику од Хрвата ми своје злочине не славимо, приписујете нам неке злочине..... а колко сте нас убили, да смо ми вас тад толико, не би вас било данас. Једноставно мрзите нас, то се и дан данас види и кроз задњих 100 година, Ваш патриотизам се своди на мржњи Срба, што више то си већи Хрват.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Igor G.
U sredu u podne je obelženo 20 godina od zločina počinjenog u Višegradskom naselju Bikavac, gde su snage Vojske Republike Srpske (VRS) zarobile, a potom zapalile više od 70 Bošnjaka - žena, dece i staraca. Nisu ni srbi-patriJote baš takva nevinašca. Eto kako izgleda kada se žrtva pretvori u zločinca.
Osceola
Baš me zanima na koji način zločin 1992. godine opravdava zločin iz 1941.?!?! znači ustaški psihopatski monstrumi su znajući da će neki monstrumi srpke nacionalnosti 1992. učiniti zločin nad Bošnjacima poklali 1564 potpuno nevina srpska civila.. ??!! NARAVNO DA TREBA PISATI I NE PRESTATI DOK NE BUDE U GLINI SPOMENIK, OGROMAN, KAO ŠTO JE OGROMAN BROJ ŽRTAVA. ZLOČIN U GLINI NI PO ČEMU NIJE MANJI NEGO ZLOČIN U SREBRENICI, (a o monstruoznosti Jasenovca , Stare Grdaiške , itd da i ne govorim..strah Srba od novih ustaških i handžar klanja je 90. tih bio sasvim opravdan, i samo neljudske kreature mogu da ga osporavaju. (evo recimo ja mogu da razumem da Bošnjaci u Srebrenici i okolini, ili u Višegradu, na sličan način imaju pravo da strahuju od srpskih zločina).
Препоручујем 4
Brane
U tekstu Politike piše o stradanjima Srba i mi tu čitamo, normalni se zgražavaju...a ti se baviš prebrojavanjima.,,Nije davno bilo, zaboravio si čemu to vodi?
Препоручујем 7
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља