недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:09

Војска откупила историјски монитор „Сава”

Министарство одбране припрема рестаурацију брода са којег су 1914. испаљене прве аустроугарске гранате на Београд. – Заштићено културно добро пребачено у сидриште код Ушћа
Аутор: Никола Белићпонедељак, 01.08.2016. у 11:00
Некадашњи „Бодрог” у сидришту код Ушћа (Фото Министарство одбране)

Вршњак „Политике”, поринут под именом „Бодрог” у Будимпешти 1904. године, више не служи као пристан на београдској Ади Хуји. Брод са којег је 28. јула 1914. почео аустроугарски напад на Београд и Велики рат, биће спасен од заборава и рестауриран.

У Министарству одбране потврђују да су за 2.250.000 динара откупили ово историјско благо које сведочи о победи Србије у Првом светском рату јер је тај брод постао ратни плен Војске Краљевине Србије. Проглашен је заштићеним културним добром 2006. године и тренутно се налази у сидришту Војске Србије на Ушћу.

Без обзира на свој значај, стари монитор (модел оклопљене топовњаче), који је по преласку под заставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца добио и данас актуелни назив „Сава”, у лето 2014. стоту годишњицу од почетка Првог светског рата дочекао је потпуно заборављен. Нагризен рђом, коришћен је да би преко њега пристајала друга пловила. И тада су постојали планови да се брод санира и сачува, али се у то време још налазио у приватном власништву АД „Дунав група Агрегати – Нови Сад”. Такође, није било решено да ли ће старање о њему коначно бити поверено Министарству културе или Министарству одбране.

Одлучено је да то, ипак, буде војска. „Сава” је очишћена од корозије и прљавштине и изгледа много боље него пре пола године. У Управи за односе с јавношћу Министарства одбране за „Политику” кажу да је ова топовњача откупљена у октобру прошле године, а потом пребачена на локацију код војног сидришта на Ушћу.

– Формирана је Пројектна група Министарства одбране и Војске Србије за спровођење мера за санацију и рестаурацију. Њен задатак је да сагледа стање брода и процени које је мере потребно предузети. У току је израда Пројекта за санацију, која ће највероватније бити извођена у неколико фаза, у складу с приливом средстава за ту намену – додају у Министарству одбране.

Они подсећају да је ова топовњача била у саставу Дунавске флоте која је имала задатак да у првим сатима рата нападне Београд. У дејствима су, осим овог брода, била ангажована и пловила „Темеш” и „Самош”.

– „Бодрог” је и у току 1914. и 1915. учествовао у бомбардовањима главног града Србије и као подршка нападима. Данас представља раритет светских размера, као једини преостали бојни брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату. Један је од свега десет пловила тог типа на свету – истичу у Министарству одбране.

Монитор који је данас усидрен на Ушћу и очишћен од блата и рђе са Аде Хује, на почетку Великог рата био је усидрен у Земуну, у близини локације где се и сада налази. Одатле је био припремљен за дејства по главном граду Краљевине Србије. Гранатирао је и јединице одбране Београда мајора Драгутина Гавриловића, које су немачке и аустроугарске трупе потиснуле у октобру 1915.

Брод је учествовао и у окршајима у Другом светском рату, три пута је тонуо и три пута је извлачен на површину реке. У току напада српске артиљерије, 31. октобра 1918, „Бодрог” се насукао и нашао на речном дну. Војска Краљевине СХС извукла га је 1920. године. Монитор је потом 1941. страдао са нестанком прве Југославије, када га је у Априлском рату потопила војска која није желела да „Сава” падне у руке Немцима. То се десило 12. априла у близини Земунског кеја, опет недалеко од локације где се „Сава” данас налази.

Други пут овај брод су из реке извукли припадници Независне државе Хрватске 1942. и користили га за чување источних граница своје квислиншке творевине. Посада одана режиму Анте Павелића, међутим, у септембру 1944. била је приморана да поново потопи монитор, и то у Саву код Славонског Брода.

Трећи пут бивши „Бодрог” се вратио у живот 1951. године, у доба Федеративне Народне Републике Југославије, а после ремонта укључен је у Речну флотилу ЈНА. Коначно, војну службу брод „Сава” је завршио 1959, а три године касније преузело га је предузеће „Херој Пинки”. То предузеће, а с њим и разоружани монитор, прешло је у састав „Дунав групе” и приватизовано је, па је овај брод већ, као заштићено културно добро, 2012. пребачен из Новог Сада на Аду Хују.

Монитор који је три пута потапан, своје „пензионерске дане”, како најављују у Министарству одбране, требало би да проводи као брод-музеј. После санације, биће одлучено на којој ће локацији посетиоци моћи да на њему доживе историју.

 

Мађарска „Лајта” као пример

Као један од узора за преуређење „Саве” у туристичко-културну знаменитост могао би да послужи и пример из Мађарске. Тамошња држава рестаурирала је монитор „Лајта”, који је поринут још 1871. године. Такође је учествовао у акцијама на рекама у Првом светском рату, али је „Бодрог” као историјски симбол у предности, због тога што је учествовао у првим операцијама у Великом рату.

Кад је реч о мониторима, у југословенском и српском речном бродарству важну улогу играо је и брод „Драва”. То је једино пловило које је у Априлском рату успело да нападне непријатељску територију. Није потопљен са осталим бродовима како не би пао у руке окупатора, па је наносио губитке оружаним снагама Осовине на Дунаву између Бездана и Челарева. Постоје подаци да је посада „Драве” погодила више авиона и чак са успехом бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској и одбијала нападе непријатељских пловила. Овај монитор под југословенском заставом на крају је страдао од авио-бомби и потонуо.


Коментари11
f3dcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lopovska posla
Lopovska posla. U julu 2013. godine pokrenuta je nezavisna inicijativa i napisan projekat za zastitu, restauraciju i pretvaranje ovog broda u plovni muzej. Tada je, zajedno sa zaposlenima Muzeja nauke i tehnike, kontaktirano Ministarstvo spoljnih poslova i zajedno zapocet rad na realizaciji, sve u skladu sa predstojecom stogodisnjicom pocetka Prvog svetskog rata. Ubrzo nakon toga, smenjeni su zaposleni Ministarstva spoljnih poslova a paralelno sa tim vojska je, kao jedna od zainteresovanih strana, "preuzela projekat". Tudj, naravno - o brodu pre toga nisu imali pojma, slusali su otvorenih usta ono sto im je predoceno. Tada su se nezavisni autori i strucnjaci muzeja povukli. Bilo bi lepo da Politika objavi ovaj komentar i tako se sazna istina.
Mrgud
Ja bih na ovo dodao da je vojska imala svoju sansu '91. Pedeset godina su se skolovali, hranili, naoruzavali, dobijali stanove i vikendice, da bi, kada je trebalo, dopustili da nas razore politicari i na povrsinu izbiju svo najgori. Ta vojska se obavezala da ce sluziti narodu i braniti Jugoslaviju, kakva god ona bila. Jedini zadatak nisu ispunili kada je za to dosao trenutak. O tome sta su za to vreme i nakon toga radili i cime se bave ne bih raspravljao. Eto, ta ista vojska sada zabada nos u tudje tanjire.
Препоручујем 7
burazerskaposla
Ne mislim da treba raspravljati ko je dosao na ideju, samo sam ukazao da se neko skolovao, istrazivao, radio, napisao projekat i osmislio jedan muzej, u pravom trenutku, da bi ucinio nesto konkretno za nasu kulturu. Onda su ti, koji su trebali da taj posao podrze i finansiraju, prakticno oteli ideju, ogolili je, unazadili i prakticno obesmislili, te se sada njome hvale. To je sve sto sam zeleo da kazem. Preduzece iz Novog Sada imalo je nameru da brod pokloni muzeju nauke, odnosno da u zamenu za bilo kakav drugi plovni pristan. Vojska je sve, prakticno zaustavila i upropastila. Umesto da imamo jedan moderan, promisljen, ziv muzej, imacemo prefarbanu i konzerviranu olupinu koja nista nece govoriti eventualnim posetiocima. To je rezultat sveukupnog drustvenog stanja: nestrucnosti, bahatosti, bezobrazluka, primitivizma, nepotizma..
Препоручујем 7
Прикажи још одговора
PRL
Vest za svaku pohvalu. Isto bi trebalo uraditi sa monitorom "Drava".
Šanjika
Raduje me što će se "Bodrog" očuvati i siguran sam da će naša vojska dobro obaviti posao. Ja sam Mađar i ne vidim da to ima ikakve veze s revizijom bilo kakvih istorijskih referenci. Uostalom, Mađarska je ta koja je zabila poslednji klin u kovčeg KK monarhije, detronizacijom Karla Habzburškog. Brod je ratni trofej pobednika, slavne Srpske vojske, koja je na kraju porazila oholog i nadmoćnog agresora.
Neša (Glodur)
Odnos Srbije prema "istorijskom blagu" i "zaštićenom kulturnom dobru" najbolje opisuje samu (zvaničnu) Srbiju. Uzgred, plašim se da u ovo vreme revizije istorije i obnavljanja Austro-ugarske Srbija ne spašava "svoj" brod zarad sebe; autor u tekstu navodi da je reč o brodu "sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat". Nema stvari koju nećemo uraditi protiv sebe, a predstaviti je korisnom.
dacinmuz
Ваљало би онда и археолошко налазиште у Винчи дати војсци на старање. Очигледно да знају боље од министарства културе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља