четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ОПАСНЕ ЛЕТЊЕ ВРЕЛИНЕ

Да ли жега провоцира злочин

Климатске промене саме по себи не могу иницирати убиство, али удружене с хроничним менталним сметњама могу деловати погубно
Аутор: Александар Бојовићпонедељак, 01.08.2016. у 09:30
Увиђај после масакра у кафићу „Макиато” у Житишту (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Да ли тропске врућине могу бити окидач за одлуку да ментално лабилна особа почини убиство? Србија је занемела пред стравичним злочином када је 8. јула Владица Рајковић у Вратарници силовао и убио трогодишњу Анђелину. У току истраге признао је још једно убиство.

У јавности се полемисало о томе да је на овог убицу и педофила утицала и висока температура тих дана. Само недељу дана пре овог монструозног чина остали смо у шоку због масовног злочина у Житишту. Подсећамо, 2. јула Синиша Златић из љубоморе, пуцајући из аутоматске пушке, у кафићу „Макијато”, убио је бившу супругу и још четворо људи. Да ли су климатске промене утицале и на помрачење свести овог осумњиченог за убиство?

Др Славица Ђукић-Дејановић
(Фото Драган Јевремовић)

Профeсор др Славица Ђукић-Дејановић, директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, каже за „Политику” да климатске промене саме по себи никада не могу иницирати злочин. „Човек у својој структури или из болесних садржаја који га преплављују може бити злочинац, али се злочини јављају и под утицајем верског занесењаштва, организованих политичких активности и других фактора где климатске промене немају никаквог утицаја”, каже др Ђукић-Дејановић.

Међутим, додаје она, код особа с хроничним менталним сметњама, климатски утицаји могу бити карика у настанку понашања која поражавају човека, породицу и друштво. Због врућина, а онда и драстичног смањења температуре за око 20 степени, расположење људи постаје потпуно непредвидиво. Многи су тада нервознији него иначе, па су свађе и нетрпељивости чешће. Ово се нарочито односи на психичке болеснике.

Неки од симптома на које се пацијенти жале услед наглих промена времена и врућина су: отежано дисање, умор, несаница, раздражљивост, анксиозност, депресија, суицидне и убилачке идеје. Такође, тих дана у установама за психијатријске болести има више пацијената.

Упитана како се понашају осетљиве особе и психички болесници при променама времена и високим температурама Славица Ђукић-Дејановић каже да велики број лекова које користе особе са менталним сметњама снижавају притисак, због чега они у таквим временским условима избегавају коришћење медикамената.

„Самим тим болест фобије има драматичнији карактер па се тако неретко јавља опасност по сопствени живот или живот других особа”, додаје директорка Клинике „Др Лаза Лазаревић”.

Она подсећа да не може само један фактор да испровоцира злочин. „Злочинац је најчешће особа која је ментално оболела или има то у структури своје личности, а различити фактори као што су неузимање лекова, коришћење алкохола, иритативни фактори као и други разни опијати могу имати додатне подстичуће утицаје на испољавање понашања које се третира као карактер злочина”, објашњава професор др Славица Ђукић-Дејановић.

Агресивност је основа свих насилних кривичних дела, па и убистава, каже за наш лист криминолог Добривоје Радовановић. „Велике врућине, загушљивост, бука повећавају агресивност особа које имају изражену ту црту личности”, каже Радовановић.

По неким истраживањима проценат самоубистава расте на пролеће. Стручњаци овај феномен објашњавају тиме да када природа буја и када су сви весели и расположени, депресивним људима њихова болест теже пада. У неким средњевековним законима врели летњи ветар фен често је узиман као олакшавајућа околност код особа оптужених за тешка кривична дела попут убистава. Немачки криминолози су својевремено написали студију под називом „Фен и криминалитет” која објашњава утицај високих температура и врућег ветра на мисли.

Милан Шкулић, професор Правног факултета Универзитета у Београду каже да српски кривични законик не познаје стриктно такву категорију као олакшавајућу околност. Он додаје да високе температуре и климатске промене немају утицај на одмеравање казне и оцену кривичног дела. „Тешко је рећи да је тај фактор пресудан да би неко починио кривично дело”, наводи Шкулић.

Овај професор кривично процесног права каже да климатске промене и тропске врућине могу бити само једна кап која је прелила чашу душевно болесне особе. „У таквим условима таква особа лакше падне у стање свести да учини неко кривично дело. Али климатске промене никада не могу бити чист узрок злочина”, закључује Милан Шкулић.


Коментари1
d22fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša (Glodur)
Zanimljivo. Baš me zanima koje će objašnjenje za ubistva i samoubistva biti kada na jesen ljudima dođu troškovi za školovanje, zimnicu, ogrev, skuplje komunalije... kada poskupe troškovi života, a ne bude vrućine i žege. Pretpostavljam da će biti potegnuti dežurni krivci, Mišković i ostali tajkuni.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља