недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

НБС: Грађани Србије све више купују из фотеље

недеља, 31.07.2016. у 14:40
(Фото Анђелко Васиљевић)

Да грађани Србије све више купују из фотеље, преко Интернета, потврђују и подаци Народне банке Србије, док поједина истраживања картичарских компанија показују да се онлајн највише пазари гардероба, накит, козметика, карте за путовања.

У прва три месеца ове године, према подацима НБС, грађани су имали највише трансакција платним картицама преко Интернета у еврима, односно имали су укупно 396.802 плаћања у тој валути, а следе долари са 360.972 плаћања, док су на трећем месту динарске трансакције, којих је било укупно 244.330.

У подацима централне банке, који су достављени Танјугу, наведено је и да је у прва три месеца ове године укупна вредност плаћања у домаћој валути износила готово милијарду динара, у еврима око 17 милиона евра, а у доларима око 7,8 милиона.

Такође, у првом кварталу било је и плаћања у британским фунтама, укупно 28.915, затим у мађарским форинтама 5.242 плаћања, па 3.988 плаћања у руским рубљама, 1.177 у хрватским кунама и 1.796 у швајцарским францима.

Просечна вредност једног плаћања, према НБС, зависно од валуте, износила је 4.091 динар, 43 евра, 22 долара, 162 швајцарца.

На овогодишњој конференцији Блогоманија, картичарска компанија Виса наручила је анкету међу учесницима, која је показала да 71 одсто учесника онлајн куповину обавља једном месечно, а у групи анкетираних предњаче жене од 25 до 35 година (60%).

Анкета даље открива да 26 одсто испитаника, сваки четврти, купује онлајн два до три пута месечно, док 13 одсто то ради више пута недељно.

Упитани шта најчешће купују онлајн, 58 одсто анкетираних навело је гардеробу, накит и козметику, при чему жене чине 90 одсто ове групе. Следе туристички производи и услуге као што су карте, резервација хотела, излети, које је навело више од 20 одсто анкетираних.

Резултати укупних плаћања картицама онлајн, према подацима које банке достављају Народној банци Србије, у 2015. години је било 740.647 трансакција у динарима укупне вредности од 3,32 милијарде динара.

У страним валутама, у 2015. укупно је остварено 2.083.900 трансакција. Највећи број плаћања био је у еврима, 55 милиона евра и у америчким доларима, 25 милиона долара.

„Очекујемо да ће се тренд раста трансакција куповине роба и услуга преко интернета платним картицама и другим платним инструментима наставити јер ће томе допринети нова законска решења када су у питању платне услуге”, рекли су Танјугу у Народној банци.

Наиме, од 1. октобра 2015. године у примени је Закон о платним услугама који је донет у циљу модернизације националног платног система и стварања правног основа за појаву и развој иновативних облика плаћања, а нарочито оних који ће допринети развоју куповине роба и услуга преко интернета.

Овим законом се, додају, поред банака, на тржиште уводе и нове платне институције и институције електронског новца.

Законом се уређује и електронски новац као дигитални еквивалент готовог новца, што је укупно допринос унапређењу и развоју е-трговине у Србији.

НБС напомиње да је од 1. октобра 2015. године почела да се примењује нова Одлука о садржини, роковима и начину достављања података које пружаоци платних услуга достављају централној банци, па подаци за прво тромесечје 2016. године нису коначни, али НБС не очекује већа одступања, преноси Танјуг.


Коментари6
3bd84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Kako žive tako i kupuju...Iskrena sućut...
re-evolucija
Vremenom drustvo se menja, tehnologije napreduju , a sa njima i nacin konzumiranja. Nek se malo stariji ( od 45 pa na vise) sete kako se "konzumiralo pre 20 -25 godina, a da ne govorim o 80-im. Internet je kolateralna steta komercijalnih odnosa, mada nije bas sve tako jednostavno. Probajte , na primer, da kupite neku robu na Amazonu (americki sajt) iz Nemacke - reci ce vam da ne moze i preusmerice vas na nemacki sajt gde je isti proizvod skuplji. Drugo i ako porucite neku robu iz inostranstva , u principu, postoji carina na proizvod. Trece, ako imate problem sa porudzbinom nije uvek jednostavno reklamirati - po kom zakonu da tuzite i gde ako niste zadovoljni uslugom. Cetvrto - normalno je da je jeftinije - prodavnice ne uzimaju marzu ( plate, lokal, porez,..). Ukratko - internet trgovina ima svojih prednosti i mana i svidelo se to nama ili ne ona je tu da ostane neko vreme.
Мега Цар
Шта да радимо, кад смо слепо црево универзума коме пар увозника одређује шта сме да купи? Ствари које сам поручио преко интернета сигурно нисам могао да нађем у Србији - од опреме за специфичан модел камере, преко спортске опреме, алата, електронике... могао је део тога и овде да се набави, али 40% скупље, преко "увозника" или огласа. Па сад ти бирај, да ли да за ситницу од 10-15$ даш 50-60$ у Србији или поручиш са нета.
savan
Fotelja nazalost postaje zastitni znak Srbije u svim podrucjima.Uh bre samo malo da "ispruzim noge"
Balkanska ruta
Gradjani sami glavacke uskacu u evidenciju NBS koja radi 24h protiv njih. Time zatvaraju radna mesta i na adresi dobijaju robu treceg i cetvrtog ranga. Trguju preko slicica sa kraja sveta, pri tom im novac zadrzavaju razne svetske "NBS" po kursevima koje zele, sa "povlacenjem sredstava na izabrani dan", rezervacijama unedogled.. A onda dolazite u postu gde vam carina predje vrednost robe uz pomoc debele knjige.. To sve ako imate srece.. Jer roba obavezno nestane ukoliko nema pracenje..to radnici poste ne prastaju.
Petar petrovic
Zatvaraju radna mesta samo prodavcima u tržnim centrima. Već dugo se ništa bitno ne proizvodi kod nas. Što se tiče ekonomskog momenta, tu uopšte niste u pravu. Zahvaljujući visokim maržama naših uvoznika/prodavaca kupiti nešto preko interneta sa sve carinom (ako je ima) i pdv-om je jeftinije često oko 50%, a nekada i 90%.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља